Muhamed al Masri je bio tinejdžer kada je, tražeći kaveze sa zečevima, ušao u zgradu koja je pripadala kompleksu na brdu. Unutra je zatekao primitivno opremljenu laboratoriju, sa epruvetama, zaštitnim maskama i nizovima crnih tegli.
Dok je osmatrao prenatrpanu prostoriju, ušao je i njegov otac. “Pitao sam oca: ‘Šta radiš ovde?’”, seća se Masri. “Božjom voljom, kada odrasteš, sam ćeš saznati”, odgovorio je on. Bilo je to pre 20 godina, u istočnom Avganistanu, piše "Vašington post".
Najopasniji čovek Al kaide
Posle napada 11. septembra, Al Masrijev otac važio je za jednu od najopasnijih figura Al kaide: Egipćanin sa završenim osnovnim studijama hemije, koji je u terorističkoj organizaciji bio zadužen za razvoj oružja za masovno uništenje.
Za Abu Hababom al Masrijem raspisana je nagrada od pet miliona američkih dolara. Na video-snimcima iz njegovog kampa za obuku boraca, psi poprskani misterioznim hemijskim koktelom padaju kao pokošeni. Takođe su ga dovodili u vezu s nizom terorističkih akcija - uključujući i pokušaj Al kaide da obori avion pomoću bombe sakrivene u cipeli, pre nego što ga je CIA ubila u napadu bespilotnom letelicom.
Poreklo kao toskični ostatak
Muhamed Masri, koji danas ima 35 godina, napustio je Avganistan ubrzo nakon kratkog razgovora sa ocem u laboratoriji Al kaidinog kompleksa Darunta sredinom 1990-tih godina. Oca više nikada nije video. Međutim, poreklo ga je pratilo kao toksični ostatak, ometajući njegova nastojanja da ostavi lični trag kao islamski militant, poslednji put u Siriji.
Ime mu je pomoglo da oformi grupu od nekoliko stotina boraca nakon što je 2012. stigao u Siriju, rekao je u jednom od intervjua “Vašington postu”. Međutim, od tada se nalazi u središtu žestoke borbe za dominaciju između onih koji su lojalni organizaciji njegovog oca i sledbenika opasnije, brutalnije grupe, odlučne da ih potisne - Islamske države.
Masri je, možda više od bilo kog drugog militanta u Siriji, oličenje tog generacijskog sukoba. Islamska država je stvorena kao ogranak Al kaide, međutim, između te dve organizacije sada se vodi žestoka borba oko toga koja će od njih postati dominantan brend u globalnom džihadu. Bore se za resurse i regrute, ali, takođe, imaju različite predstave o načinu ostvarivanja cilja: nove era vladavine islama. Njihovo protivništvo ima potencijal da rasplamsa trku naoružanja protiv Zapada.
Masri je jedan od malobrojnih koji mogu da kažu da su proveli značajan period u Al kaidinim kampovima u Avganistanu, kao i u prestonici distopijske Islamske Države Raki, na severu Sirije - i jedina osoba do sada koja je opširno govorila o tom iskustvu.
Islamistička DNK
Na neki način, on reprezentuje zajednički DNK tih organizacija, ali i značajna neslaganja oko taktika i ciljeva. U protekle dve godine, čini se da se situacija odvija u korist Islamske države, ali Al kaida, koja opstaje 15 godina posle napada 11. septembra, više puta je pokazala sposobnost da se regrupiše.
Glavni ogranak Al kaide u Siriji, Džabhat al Nusra nedavno je proglasio nezavisnost od matične organizacije, što je u krugovima američkih obaveštajnih službi dočekano s dubokim skepticizmom. Na snimku objavljenom u maju, vođa Al kaide Ajman al Zavahiri pozvao je Al Nusru u Siriji da uspostavi vlastitu suverenu teritoriju kako bi konkurisala Islamskoj državi, čemu se Al kaida dugo opirala. Zavahiri je takođe pozvao na novo “jedinstvo” među pobunjeničkim grupama koje su se organizovale protiv Islamske države i sirijske vlade, ukazujući na to da je to pitanje “života ili smrti”.
Pošto nije uspeo da pomogne u sprečavanju stvaranja Islamske države, Masri je udružio snage s ultraradikalnom grupom 2013. godine i dobio mnoge privilegije u samoproglašenom kalifatu, uključujući i stan u Raki, redovnu platu i novu saudijsku ženu.
Organizacija je, međutim, malo-pomalo postala svesna granica Masrijeve lojalnosti, uključujući i njegovu nespremnost da učestvuje u napadima na ogranak Al kaide u Siriji i odbijanje da se pojavljuje u propagandnim video-snimcima koji kritikuju organizaciju njegovog oca. Sredinom 2014. optužili su ga da je izdajnik i držali ga u nekoj vrsti kućnog pritvora u Raki.
Zbog svog porekla, u životu je često zatvaran, uključujući i osam godina u Egiptu. Međutim, trgovac iz Rake, koji je u tajnosti delovao protiv Islamske države, pomogao je Masriju da pobegne iz kalifata.
Trofej Islamske države
- Moj otac je bio veliko ime među mudžahedinima - rekao je Masri, ukazujući na hiljade boraca koji su došli u Avganistan 80-tih i 90-tih godina prošlog veka. Islamska država “pokušava da preuzme primat u odnosu na Al kaidu”, rekao je Masri. “Trebalo je da im poslužim kao trofej”.
Masri kaže da je pristao na razgovor s “Vašington postom” delimično zato da bi ukazao na svoje neslaganje sa despotskom vladavinom Islamske države nad podanicima u Iraku i Siriji, ali nije osudio brutalnosti prema Zapadu.
- Nije stvar u tome što su odsekli glavu nekome ko je počinio zločin, to nije bio moj problem s njima - rekao je on. “U pitanju je bio način na koji su vladali.”
"SAD tera muslimane u džihad"
On smatra da su američka politika i vojna kampanja na Bliskom istoku naterale hiljade muslimana da stupe u redove Islamske države.
“Koliko god prezirao ISIS zbog načina na koji se odnosi prema ljudima”, rekao je Masri, činjenica je da je Zapad “jedan od osnovnih razloga što su postali toliko moćni”.
Bin Laden bio "opušten i ljubazan"
Osnivači Al kaide za Masrija su bili neka vrsta porodice, kaže Masri, prisećajući se prošlih dana. Seća se večera u Bin Ladenovoj kući krajem 1980-tih i takmičenja u jahačkim veštinama sa njegovim sinom.
- Često sam sedeo s njim i njegovom decom. Bio je veoma opušten, ljubazan i realan. Nikada nije ružno govorio o ljudima - kaže Masri.
Iako je rođen u Jordanu, Masri se s porodicom preselio u Pakistan kada je imao devet godina. Njegov otac - čije je pravo ime bilo Midhat Mursi al Sajid Umar - provodio je mnogo vremena preko granice u Avganistanu, u kampovima za obuku u blizini brane Darunta, oko 100 km istočno od Kabula, nedaleko od Džalalabada.
Da bi zaposlio porodicu, otac je otvorio restoran “Kafe Mudžahedin” u Pešavaru, pakistanskom gradu preko koga su hiljade muslimana sa Bliskog istoka odlazile da se bore protiv sovjetskih okupatora u Avganistanu. Gazde restorana su bili Al kaidini operativci visokog ranga, među kojima i Zavahiri, koji je godinama bio drugi čovek Al kaide, da bi posle Bin Ladenovog ubistva 2011. postao njen vođa.
Bio u kampu koji je odgajio napadače na SAD
Zavahiri i stariji Masri bili su deo sposobne grupe Egipćana, koji su osnovali jezgro Al kaide. Zavahiri je bio hirurg, a Masri je završio osnovne studije hemije na Aleksandrijskom univerzitetu. Oni su bili deo radikalnog pokreta koji je nasilnim putem težio da uspostavi islamističku vlast u Kairu, ali je rukovodstvo pobeglo plašeći se očekivanog gušenja pobune i udružilo snage sa Al kaidom.
Mlađi Masri je sa ocem često posećivao kampove za obuku, uključujući i Halden, kod Tora Bore, odakle su potekli izvršioci bombaškog napada na Svetski trgovinski centar 1993. godine, razaranja američkih ambasada u Istočnoj Africi 1998. i drugih terorističkih akcija.
Na pitanje da li je stekao određena znanja o otrovima i eksplozivima, Masri kaže da “nisam bio tip koji je bio talentovan za mešanje sastojaka”.
Masri je s majkom, braćom i sestrama napustio Pešavar 1996. godine, baš kada se Bin Laden vratio u Avganistan posle nekoliko godina u Sudanu. Kaže da su otišli iz bezbednosnih razloga, ali oni koji su poznavali porodicu kažu da je razlog bila odluka Masrija da se ponovo oženi.
Nakon što je stalno menjao mesto boravka (Azerbejdžan, Iran, Saudijska Arabija) i bavio se raznoraznim poslovima, mlađi Masri je uhapšen u Egiptu oktobra 2000. godine, kada je pokušao da uđe u zemlju s lažnim jemenskim pasošom.
Osam godina u zatvoru
Masri je sledećih osam godina proveo u zatvoru u Egiptu i tokom tog perioda je Al kaida proglašena metom globalnog rata. Nekoliko meseci posle napada 11. septembra, kaže Masri, njegov brat Hamza je prebačen iz američkog vojnog zavora u vazduhoplovnoj bazi Bagram, u Avganistanu, u egipatski zatvor, u kome se on već nalazio.
Protiv njih nisu podignute opužnice, niti su im sudili. Egipatska štampa je pisala da su ih zatvorili iz straha da bi mogli da budu pretnja, ali i da bi izvršili pritisak na njihovog oca. Međutim, Masri tada već tri godine nije bio u kontaktu s roditeljima.
Iako se ne zna da li je stariji Masri bio povezan s napadima 11. septembra, strahovanja zbog njegovog rada za Al kaidu porasla su nakon što je američka vojska uništila kamp za obuku boraca Darunta krajem 2001. i otkrila uznemirujuće dokaze o istraživanjima hemijskog oružja.
Timovi novinara su na napušten mestu našli laptopove i dokumente sa podacima o receptima za proizvodnju sarina i drugih toksičnih sastojaka, tabele sa smrtonosnim dozama i jezive video-snimke. Godine 2002. CNN je emitovao snimak za koji se pretpostavlja da prikazuje testiranje hemijskog oružja na psima u kavezu.
Otac nije ubijao civile
Muhamed Masri tvrdi da je njegov otac bio posvećen pomoći ugnjetenim muslimanima i izbacivanju sovjetskih snaga iz Avganistana. Međutim, ističe da njegov otac nikada ne bi tolerisao ubijanje civila i da se nikada nije zakleo na lojalnost Bin Ladenu.
- Nije se slagao sa ubijanjem nevinih ljudi. Koristio je svoje znanje da bi branio ugnjetene - kaže on.
Jedan od savremenika starijeg Mursija, Osama Ruždi, koji već godinama živi u egzilu u Engleskoj, u intervjuu za “Vašington post“ 2007. izjavio je da je stariji Masri postao Al kaidin plaćenik tek nakon što su se raspali egipatski odredi u Avganistanu i da nije imao drugog izbora.
Bez obzira na motivaciju, stariji Masri je u očima američkih službi za borbu protiv terorizma jedan od najopasnijih resursa Al kaide. Dokumentacija nađena u Darunti otkriva da je Marsi 1999. godine dobio početni kapital od 4.000 dolara za pokretanje “Projekta al Zabadi”, što na arapskom znači “Zgrušano mleko”.
Sjedinjene Države su 2005. godine nudile nagradu od pet miliona dolara za informacije o starijem Masriju. Ubijen je u napadu američkog drona 2008. godine, nakon čega je Al kaida objavila da se “heroj pridružio karavanima mučenika”.
ISIS kao idealna porodica
Muhamed Masri je još bio u zatvoru kada je saznao da mu je otac ubijen. Sada više nije bilo razloga da braću drže u zatvoru, pa su posle nekoliko meseci oslobođeni.
Tri godine kasnije Arapsko proleće je dovelo do obaranja egipatske vlade, što Al kaidi nije uspelo. Masri je bio oduševljen razvojem događaja, ali nije video ulogu za sebe sve dok u Siriji nije izbio građanski rat.
Masri je bio među brojnim mladim muslimanima koji su sa Bliskog istoka i iz Evrope otišli u Siriju 2012, ali je za sobom imao prošlost koja ga je izdvajala od ostalih: iskustvo u kampovima za obuku militanata u Avganistanu, bio je u zatvoru i bio je sin uglednog džihadiste koga je CIA ubila u napadu bespilotnom letelicom.
Te “preporuke” su pomogle Masriju da učvrsti poziciju u redovima militantne mreže u nastajanju i da odigra značajnu ulogu u prvim vojnim uspesima. On tvrdi da je bio deo snaga koje su doprinele oslobađanju regiona Bab al Hava duž severne granice Sirije sa Turskom, koji je bio pod kontrolom snaga sirijskog predsednika Bašara al Asada.
U tim prvim mesecima, Masri je takođe uspostavio bliski odnos sa Omarom al Šisanijem, bivšim pripadnikom gruzijske vojske koga su obučavale američke snage za specijalne operacije.
Zbacivanje Asada je bio prvi razlog za udruživanje neorganzovanih milicija formiranih u Siriji. Međutim, ubrzo su se okrenule jedne protiv drugih, a u borbi za primat pobedila je borbeno najiskusnija i najsurovijih organizacija. Sastavljena od iračkih vojnih veterana i bivših Al kaidinih oficira, Islamska država je krenula u 12-mesečnu ofanzivu u kojoj je osvojila veći deo Iraka i Sirije, uništavajući snage milicija koje bi joj se našle na putu ili pridružujući ih svojima.
Masri tvrdi da je pokušavao da spreči Šisanija i njegovih 800 sledbenika da proglase lojalnost lideru Islamske države Abu Bakru al Bagdadiju. “Nije me slušao”, rekao je Masri.
Ista ideologija, različit pristup
Kada je u pitanju ideologija, Al kaida i Islamska država su iste. One streme povratku carstva koje poštuje nastrožu interpretaciju islama. Međutim, imaju potpuno različita shvatanja o tome kako to da postignu. Al kaida ima viziju o dugotrajnoj kampanji usmerenoj prvenstveno prema “dalekom neprijatelju”, Zapadu, i ne može sebi da priušti da stvara neprijatelje među drugim muslimanima. Nasuprot tome, Islamska država ne vidi razlog za odlaganje ponovnog uspostavljanja drevnog kalifata.
Islamska država je već pobedila Al kaidu u važnim oblastima: ona regrutuje više sledbenika, osvaja veće teritorije, inspiriše više napada i uzrokuje veći strah u SAD. Uprkos tome, Islamska država često pati od džihadističkog kompleksa niže vrednosti, posvećujući nesrazmerno mnogo energije kritikovanju Al kaide i podsmevajući se vremešnom rukovodstvu starije organizacije, uključujući i Zavahirija.
Masri je pošao za svojim moćnim saveznikom Šisanijem, etničkim Čečenom i priključio se Islamskoj državi, koja nije znala šta da radi sa čovekom koji je, doduše, imao impresivno poreklo, ali ne i znanje u oblasti hemije, niti talenat da bude vođa kao njegov otac.
Dali su mu stan u poznatoj četvrti Rake, gde su redovno vršili pogubljenja. Kalifat mu je dao novu ženu, oružje, odeću i novac. Sve te privilegije trebalo je da osiguraju lojalnost i saradnju koje je Masri retko pokazivao. Svađao se sa komandantima i sudskim zvaničnicima kalifata. Više puta je odbijao da se zakune na “lojalnost” Bagdadiju i često je nalazio izgovore da se ne bi borio protiv njihovih protivnika: Džabhat al Nusre.
Pokazao neposlušnost
Više puta su ga slali na indokrinaciju u trajanju od više dana, ali je Masri ozbiljno razbesneo pretpostavljene kada je neočekivano otišao u Tursku. U tom trenutku je mogao da uzmakne Islamskoj državi, ali su uspeli da ga namame tako što su insistirali na njegovom značaju.
“Pozvao je Omar”, kaže Masri. “Veoma si mi važan. Molim te da još jednom razmisliš.”
Marta 2014. Masri se vratio u Raku i shvatio da je pogrešio. Kada je stigao do Šisanijeve rezidencije, čuvari su blokirali ulaz i objasnili mu da komandant Islamske države - koji je u međuvremenu ubijen u vazdušnom napadu SAD u Siriji - ne želi u Islamskoj državi.
Nekoliko puta su ga hapsili na nekoliko dana, a zatim oslobodili. Međutim, nikada mu nisu dozvolili da napusti kalifat. Odzeli su mu oružje, stan i telefon, a novi brak je okončan.
- Shvatio sam da će me ubiti ako napravim samo jedan pogrešan korak - ispričao je Masri.
Jednom su mu stavili lisice i povez preko očiju. Dva dana su ga tako držali, a onda je došao regionalni komandant Islamske države i pitao ga da li je spreman da snimi propagandni video u kome hvali kalifat i osuđuje očevu organizaciju.
- Da, da, snimiću lep video - odgovorio je on.
Za razliku od mnogih zapadnih zarobljenika, koje su pod pretnjom oružjem dovlačili pred kamere, njega su iz neobjašnjivih razloga ostavili na miru.
Decu želi u lekare i inžinjere
Na zahtev simpatizera koje je odbio da identifikuje, Masri je uspostavio kontakt s vlasnikom prodavnice u Raki, koji je bio deo tajne mreže disidenata unutar kalifata. Trgovac je bio upoznat sa ulogom starijeg Masrija u Avganistanu i u tajnosti je obavio razgovore kako bi organizovao bekstvo njegovog sina.
Nekoliko dana kasnije, tokom noći, trgovac je odvezao Masrija u sigurnu kuću s vezama sa Ahrar al Šamom, organizacijom koja je povezana sa ogrankom Al kaide u Siriji. Posle dva dana, Masri je prerušen u beduina prebačen do turske granice.
Masri kaže da i danas nastoji da pomogne “sirijskom narodu da se oslobodi”, ali nije rekao kako.
O ocu govori s poštovanjem, ali i ogorčenošću zbogMRAČNI PRINC MRAČNI toga što je islamski plan stavio ispred porodice. Dok su njegova dva sina provela godine u zatvoru, treći je navodno ubijen zajedno s njim u napadu bespilotne letelice 2008.
- Sve što se dogodilo meni i mojoj braći desilo se zbog mog oca. On je sada u raju i molim se Bogu da ga posle sudnjeg dana ponovo sretnem - kaže Masri.
Na pitanje da li bi voleo da mu se deca ugledaju na dedu, Masri odgovara: “Ne, neka završe školu. Želim da postanu lekari i inežnjeri. Neka žive običnim životom.”
