Fosil su prvi put otkrili čileanski istraživači 2011.
Uzorak ima tanku ljusku bez pora, za razliku od debelih, čvrstih ljuski kakve se viđaju kod mnogih fosilizovanih jaja.
Na prvi pogled, objekat nije čak ni ličio na jaje. Ali, godinama kasnije, naučnici su shvatili da bi neobični fosil nađen na Antarktiku mogao da bude jedno od najneobičnijih jaja ikad otkrivenih.
Objekat veličine ragbi lopte sada je identifikovan kao jaje sa mekom ljuskom i mogao bi da bude prvo poznato jaje jednog od najstrašnijih praistorijskih okeanskih predatora - mosasaurusa.
Fosil su prvi put otkrili čileanski istraživači 2011. na ostrvu Sejmur, koje je deo Antarktika. Odmah ih je zaintrigirao njegov neobičan oblik, piše “Dejli galaksi”.
U to vreme njegova priroda nije bila jasna, pa je jednostavno dobio nadimak “stvar”.
Godinama kasnije, dodatne analize otkrile su njegovu pravu prirodu. Kako piše “Lajv sajens”, paleontološkinja Džulija Klark odmah je primetila da objekat podseća na “ispumpanu ragbi loptu”, što je pokrenulo dublje istraživanje ovog, danas izuzetnog fosila.
Rekordno jaje
Sa dimenzijama od približno 29x20 cm, ovaj fosil predstavlja najveće jaje sa mekom ljuskom koje je ikad otkriveno, kao i drugo najveće jaje bilo koje vrste poznato nauci. Otkriće, objavljeno u časopisu “Priroda”, datira od pre oko 68 miliona godina, što ga smešta u kasni period krede.
Njegova struktura se posebno ističe.
Uzorak ima tanku ljusku bez pora, za razliku od debelih, čvrstih ljuski kakve se viđaju kod mnogih fosilizovanih jaja. Ova krhka građa objašnjava zašto su ovakvi fosili izuzetno retki.
- Ova meka tkiva su prilično krhka i lako se razgrađuju. Zbog toga smo godinama smatrali da je fosilizacija ovakvih jaja skoro nemoguća - rekla je paleobiolog Darla Zelenicki.
Fosil je zvanično nazvan Antarcticoolithus bradyi, što odražava i lokaciju na kojoj je nađen i njegove neobične karakteristike.
Da li je ovo jaje mosasaurusa
Osobine fosila više podsećaju na jaja guštera i zmija, što ga svrstava u grupu Lepidosauria. To je istraživače navelo da pretpostave vezu sa mosasaurusima - ogromnim morskim gmizavcima koji su dominirali drevnim morima.
Prema naučnom timu, fosili vrste Kaikaifilu hervei - mosasaurusa dužine oko 10 metara - pronađeni su na svega 200 metara od jajeta.
Ova blizina dodatno jača hipotezu, iako autori naglašavaju da tačan identitet porekla jajeta i dalje nije utvrđen. Analizom 259 živih vrsta iz grupe lepidosaurusa procenjeno je da bi majka ovog jajeta mogla da bude duga najmanje sedam metara.
Prema “Lajv sajens”, nijedan poznati dinosaurus ili pterosaurus sa Antarktika iz tog perioda nije bio dovoljno velik da proizvede ovakav embrionalni “kontejner”, što dodatno podržava vezu sa mosasaurusima.
"Leglo dinosaurusa"
Ipak, neki istraživači smatraju da bi leglo moglo pripadati dinosaurusu. Oni su ukazali na sličnosti sa nedavno identifikovanim jajima dinosaurusa sa mekom ljuskom. Moguće je da je nalaz prvobitno nastao na kopnu, a da je kasnije prenet u more, navodi “Dejli galaksi”.
Fosili mladih mosasaurusa i plesiosaurusa, kao i odraslih jedinki, pronađeni su u istom regionu.
Prema naučnicima, to otvara mogućnost da je Antarktik nekada služio kao mesto za razmnožavanje morskih gmizavaca tokom toplijeg klimatskog perioda.
BONUS VIDEO
