El Ninjo donosi ekstremne vrućine, suše i povećan rizik od šumskih požara, pogotovo u Australiji i drugim delovima sveta
Iako El Ninjo nije posledica klimatskih promena, globalno zagrevanje pojačava njegove efekte, čineći ih izraženijim nego ranije
Trenutno se u Tihom okeanu sprema klimatski poremećaj, što je navelo prognostičare da već smisle zastrašujući nadimak - „Godzila El Ninjo“. Termin je postao popularan tokom razornog El Ninja 2015/2016, jednog od najjačih u istoriji.
Danas, dok temperature okeana ponovo lutaju, svetske meteorološke agencije sa samopouzdanjem objavljuju povratak ovog fenomena na naslovne strane.
Toplotni talas kakav do sada nije viđen
Meteorolozi širom planete pažljivo prate tropski Pacifik, a neka upozorenja ukazuju na to da bi predstojeća 2027. godina mogla postati najtoplija godina u istoriji. Zbog odloženog efekta koji ovaj fenomen ima na atmosferu, stručnjaci poput klimatskog ekonomiste sa Stanforda, Maršala Berka, kao i Svetske meteorološke organizacije (SMO) i Britanskog meteorološkog zavoda, slažu se da nas očekuje istorijski toplotni talas.
El Ninjo je prirodni vremenski obrazac koji donosi ekstremne vrućine, sušu i povećan rizik od šumskih požara u veći deo Australije i druge delove sveta. Predstojeći sistem dolazi nakon nekoliko neobično vlažnih godina izazvanih La Ninjom. Klimatolozi upozoravaju da bi regioni koji su nedavno patili od poplava mogli iznenada da pređu u suprotnu krajnost - ozbiljnu nestašicu vode.
Iako El Ninjo ne garantuje katastrofalnu sušu u svakom kutku planete, on dramatično povećava verovatnoću ekstremnih temperatura. Vreme je posebno zabrinjavajuće jer se svet već nalazi u opasno vrućoj fazi. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (SMO), protekla decenija je bila najtoplija ikada zabeležena, a globalne temperature su već oko 1,5°C iznad predindustrijskog nivoa.
Naučnici primećuju da sam El Ninjo nije direktna posledica klimatskih promena; to je fenomen koji je cikličan hiljadama godina. Ključna razlika je, međutim, u tome što današnji El Ninjo dolazi u svet koji je već znatno topliji nego što je bio pre nekoliko decenija.
To znači da osnovni trend globalnog zagrevanja doprinosi prirodnom uticaju fenomena, čineći buduće epidemije mnogo ekstremnijim.
Ostaje da se vidi da li će ovaj nadolazeći talas opravdati svoj nadimak „Godzila“, jer se modeli prognoziranja i dalje razlikuju u procenama njegove krajnje snage.
Međutim, podaci iz proteklih 70 godina jasno pokazuju da toplotni talasi postaju sve češći i intenzivniji, sezone požara su sve duže, a okeani se zagrevaju brže nego ikada ranije.
(Jutarnji list)
