Nemačka je najteže pogođena, sa skoro 7.000 dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženih samo tokom jedne nedelje
Naučnici ističu da su ovakvi toplotni talasi nemogući bez uticaja klimatskih promena, što potvrđuje surovu realnost klimatske krize u Evropi
Rekordne temperature zabeležene u drugoj polovini juna širom Evrope odgovorne su za smrt hiljada ljudi, pretvorivši se u jednu od najsmrtonosnijih klimatskih katastrofa u istoriji našeg kontinenta. Prema šokantnim podacima koje je analizirao portal "Politiko", Nemačka je pretrpela najteži udarac.
Preliminarni zvanični podaci o smrtnosti i procene naučnika iz šest najteže pogođenih zemalja ukazuju na to da je ekstremna vrelina odnela najmanje 14.000 dodatnih života. Pakleni toplotni talas, koji je počeo 18. juna i trajao sve do 1. jula, oborio je sve rekorde u više država. Naučnici upozoravaju da bi ovako stravične temperature bile praktično nemoguće bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom i sagorevanjem fosilnih goriva.
Podaci donose zastrašujuće brojke, a "višak" smrtnih slučajeva izgleda ovako:
- Nemačka: 6.800 mrtvih
- Velika Britanija: 2.200 mrtvih (procenjeno)
- Francuska: oko 2.000 mrtvih
- Belgija: 1.740 mrtvih
- Španija: 810 mrtvih direktno od vrućine
- Holandija: 480 mrtvih
Podaci EuroMOMO-a (servisa za praćenje smrtnosti) pokazuju da je 27 zemalja članica EU prijavilo čak 10.650 dodatnih smrtnih slučajeva samo između 22. i 28. juna. Ovi brojevi se i dalje menjaju, jer visoke temperature ne ubijaju samo toplotnim udarom, već i drastičnim pogoršanjem postojećih hroničnih bolesti.
- Vrlo je verovatno da su ove brojke direktna posledica paklenih vrućina. Trenutno nema drugih objašnjenja niti zdravstvenih pretnji u Evropi. Ove brojke su zaista zapanjujuće u svojim razmerama - upozorava Lase Skafte Vestergard, glavni lekar danskog Instituta, komentarišući ovu crnu statistiku.
Francuska: Pariz gori, drastičan skok smrtnosti
U Francuskoj, gde su temperature premašile 40 stepeni Celzijusa, Agencija za javno zdravlje prijavila je krajem juna 2.025 "viška" smrtnih slučajeva, što predstavlja skok od 29 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.
Najveća tragedija dogodila se u regiji Il-de-Frans, koja obuhvata Pariz, sa čak 619 dodatnih žrtava (skok od 62,8%). Većina preminulih su osobe starije od 45 godina, a nadležni strahuju da bi krajnje brojke mogle biti još jezivije.
Belgija: Najsmrtonosniji toplotni talas od početka merenja
Institut za javno zdravlje u Belgiji prijavio je 1.747 dodatnih smrti u jeku toplotnog talasa. Regija Valonija je najteže pogođena, sa skokom smrtnosti od čak 76 odsto! Iako su stariji najugroženiji, podatak od kojeg podilazi jeza je da je čak 280 žrtava bilo mlađe od 65 godina. Zbog ovoga je zvanično proglašen najsmrtonosniji toplotni talas u Belgiji još od početka merenja 2000. godine.
Nemačka: Crni rekord i gotovo 7.000 ugašenih života
Nemački zavod za statistiku zabeležio je stravičnih 6.800 dodatnih smrtnih slučajeva samo u nedelji od 22. do 28. juna.
Čuveni Institut "Robert Koh" napravio je poseban model i izračunao da bi više od 5.100 smrti u 2026. godini moglo biti direktno pripisano nepodnošljivim vrućinama, od čega se ubedljiva većina dogodila baš tokom junskog pakla.
Španija i Holandija: Stotine mrtvih uprkos klimama
U Španiji je zabeleženo 812 dodatnih smrtnih slučajeva direktno povezanih sa visokim temperaturama. Iako je živa u termometru išla i znatno iznad 40 stepeni, katastrofa bi bila mnogo veća da u Španiji oko 40 odsto domaćinstava nema pristup klima uređajima (što je dvostruko više od evropskog proseka).
U Holandiji je zabeleženo 480 žrtava, od kojih su najveći deo činili građani stariji od 80 godina.
Velika Britanija: "Klimatska kriza je surova sadašnjost"
Britanski naučnici ističu da je oko 2.200 ljudi umrlo u Engleskoj i Velsu od posledica junskih vrelina. Istraživači sa uglednih instituta procenili su da je čak 42 odsto ovih tragičnih ishoda direktna posledica temperaturnih skokova izazvanih klimatskim promenama.
- Ovi rekordni toplotni talasi iznova pokazuju da klimatska kriza više nije pretnja iz budućnosti - kratko i jasno je poručio britanski ministar energetike Ed Miliband.
