Marko Rubio je rekao da bi SAD volele da vide promenu režima na Kubi
Nemoguće je potpuno isključiti mogućnost da SAD upotrebe vojnu silu na Kubi
Nove izjave američkog predsednika Donalda Trampa i njegovih zvaničnika podižu strahove da je siromašno karipsko ostrvo sa oko 10 miliona stanovnika, svega 150 kilometara udaljeno od Ki Vesta na Floridi, sledeće na njihovoj meti navodne zaštite nacionalnih interesa.
Nakon Venecuele i Grenlanda, više nikome ništa nije smešno.
Tramp se oseća ohrabrenim. Nijedan američki vojnik nije poginuo u operaciji hvatanja predsednika Venecuele Nikolasa Madura 3. januara. Opijen uspehom, Tramp je uputio upozorenje drugim zemljama zapadne hemisfere – Kolumbiji, Kubi i Meksiku – da mogu da budu sledeće, piše dr Kristofer Sabati, saradnik Četam kuće za Južnu Ameriku.
- Kuba će uskoro propasti – rekao je Tramp u utorak.
"Akcija kao u Karakasu? Nije isključeno!"
Kuba je uvek bila na meti Trampove administracije, a posebno državnog sekretara Marka Rubija, bivšeg senatora Floride koji je poreklom Kubanac. Nedeljama nakon hvatanja Madura, Rubio je odbio da isključi sličnu akciju na Kubi, piše “Florida politiks”.
- Mislim da bismo voleli da vidimo tamo promenu režima. To ne znači da ćemo mi napraviti tu promenu, ali bismo voleli da je vidimo – rekao je on u sredu u Senatu.
"Put ka promeni režima na Kubi vodi kroz Karakas"
Krajem ’90-ih, kubansko-američka zajednica u SAD, koja se snažno protivila vlasti Fidela Kastra, verovala je da bi komunistički režim na ostrvu mogao da se uruši nakon raspada SSSR-a. Te nade je srušio izbor bivšeg predsednika Venecuele Uga Čaveza 1998. Čavez je Kubi pružio spas sa 100.000 barela nafte dnevno po povlašćenim cenama. Od tada je to teklo, iako se vremenom spalo na 30–35.000 barela dnevno, kako je proizvodnja posustala.
Zbog toga se u konzervativnim političkim krugovima u SAD smatra da put ka promeni režima na Kubi vodi kroz Karakas: ako se prekine dotok nafte, ubrzaće se ekonomska kriza i time okončati režim na čelu sa predsednikom Migelom Dijazom Kanelom, objašnjava Sabati.
"Nafte ima još za dve nedelje"
A to bi moglo uskoro da se desi jer, prema "Fajnenšel tajmsu", Kuba ima dovoljno nafte još za 15-20 dana na trenutnom nivou potražnje i domaće proizvodnje, zbog američke blokade Venecuele i otkazivanja pošiljke od strane Meksika. Ukoliko se isporuke ne nastave, Kuba bi mogla da se suoči sa oštrim ograničenjima struje, a veći deo zemlje već pati od gotovo svakodnevnih restrikcija.
U međuvremenu je Klaudija Šejnbaum, predsednica Meksika – zemlje koja je takođe na meti Trampa – rekla u sredu da će oni nastaviti da šalju pošiljke sirove nafte kao pomoć Kubi, prenosi “Blumberg”, a to bi moglo dovesti do sukoba sa Trampom koji je obećao da će lišiti osiromašeno ostrvo takve energetske podrške.
"Žele da promene režim do kraja godine"
Amerika sada tvrdi kontrolu nad prodajom venecuelanske nafte “na neodređeno vreme”, a Delsi Rodrigez, privremena predsednica u Karakasu, dozvolila je SAD da posreduju u prodaji venecuelanske nafte i olakšala strane investicije. Dok je Rodrigez u poslednjoj izjavi prkosila “diktatu iz Vašingtona”, nakon hvatanja Madura Amerika aktivno traži promenu režima na Kubi do kraja godine, kako su rekli upućeni izvori “Volstrit žurnala” (WSJ).
- Trampova administracija traži ljude iz unutrašnjih krugova kubanske vlade koji bi mogli da pomognu u sklapanju dogovora za svrgavanje komunističkog režima do kraja godine - rekli su izvori lista.
Na ivici kolapsa
Dodali su da američka administracija procenjuje da je kubanska ekonomija na ivici kolapsa i da vlada nikada nije bila ovako krhka nakon što je sa Madurom izgubila ključnog saveznika. I turizam, jedan od glavnih prihoda ostrva, je opao, upravo u trenutku kad im je očajnički potreban. Prema “ABC njuzu”, oko 2,3 miliona turista posetilo je Kubu od januara-novembra 2025, značajno manje od 4,8 miliona u 2018.
Ovaj dramatičan pad posebno teško pogađa Kubu jer su, prema vladinim podacima, američke sankcije lišile zemlju skoro osam milijardi dolara prihoda od marta 2024-februara 2025, navodi portal.
"Dogovorite se pre nego što bude prekasno"
Američki zvaničnici za sada nemaju konkretan plan za okončanje komunističke vladavine koja vlada skoro sedam decenija na Kubi, ali Madurovo hapšenje i ustupke saveznika koje je ostavio za sobom vide kao upozorenje za Kubu, rekao je izvor WSJ.
Tramp je početkom januara u postu poručio Havani da se “dogovori ili suoči sa posledicama – pre nego što bude prekasno”. Dodao je da na Kubu više neće ići “ni nafta ni novac”.
Prema Sabatiju, ono što dolazi sledeće je “opasno nejasno”.
Kubanski režim nije ni približno toliko fragmentisan, haotičan ili potkupljiv kao njegovi venecuelanski pokrovitelji. Slično tome, razbijanje kubanskih oružanih i bezbednosnih snaga neće biti ni izdaleka tako lako kao što bi to bio slučaj sa rascepkanim i korumpiranim bezbednosnim sektorom Venecuele. To znači da bi još jedan pokušaj otmice u stilu Madura, usmeren protiv mnogo snažnijeg i sada režima pod uzbunom - verovatno bio katastrofalan, navodi Sabati.
Tramp je u međuvremenu otkrio da su SAD koristile tajno zvučno oružje tokom operacije hvatanja Madura, koje je nazvao “diskombobulator”. Tokom operacije hvatanja Madura nije stradao nijedan američki specijalac dok je poginulo između 50-100 pripadnika vojnog osoblja u Karakasu.
Koje su Trampove opcije
Prema Sabatiju, jedna od mogućih akcija na Kubi je gađanje određenih infrastrukturnih ciljeva, ali je teško videti šta bi se time postiglo – sem ako bi mete bile strane instalacije, poput kineske satelitske stanice ili ruske luke.
U oba slučaja, takvi udari mogli bi da izazovu ratoborne reakcije Pekinga i Moskve. Ruski ministar unutrašnjih poslova Vladimir Aleksandrovič Kolokolcev bio je nedavno na Kubi i razgovarao sa Dijazom Kanelom. Prema Newsinamerica.com, Rusija će takođe biti počasni gost na Sajmu knjiga na Kubi, koji će se održati od 12-22. februara. A Kina je u utorak javno osudila američki pritisak na Kubu, optužujući Vašington za kršenje međunarodnog prava i pozivajući na okončanje sankcija i višedecenijskog embarga.
Jedna od američkih opcija mogla bi da bude da pooštri postojeći embargo, ili uvedu lične sankcije članovima vlade u Havani i vojske.
Vašington nada da će prekid isporuka venecuelanske nafte biti dovoljan da izazove finansijski kolaps i uzrokuje masovne nerede koji bi svrgnuli režim. Tada bi, kako navodi Sabati, američka vojska mogla imati ulogu u suzbijanju bezbednosnih snaga koje bi pokušale da uguše nemire. Ali, Vašington bi trebalo da se pribojava mogućnosti da izazove haos i novi talas izbeglica koji bi u čamcima pokušali da stignu do obala SAD, zaključio je Sabati.
Prema “Ekonomistu”, iako su Trampove namere nejasne, očigledno je da je kubanski režim sada neuobičajeno ranjiv. Nemoguće je potpuno isključiti mogućnost da SAD upotrebe vojnu silu na Kubi, navodi list.
Horhe Ramos piše za lokalni “Havana tajms” da se ne slaže sa američkom invazijom na Kubu, ali da se “slaže sa politikom maksimalnog međunarodnog pritiska, kako bi se kubanska diktatura urušila iznutra i kako bi kubanski narod - i samo kubanski narod - odlučivao o svojoj budućnosti”.
BONUS VIDEO
