Evropski zvaničnici razmatraju odlučnije mere u odgovoru na američke političke i ekonomske izazove
Тrampova priča o svojoj popularnostina domaćem terenu je kontrast hladnim prijemom u Evropi.
"Bez nas biste danas svi govorili nemački", rekao je američki predsednik Donald Tramp danas publici na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Kako u svojoj analizi piše BBC, Tramp je pritom izgleda zaboravio da je nemački ionako najrašireniji od četiri službena jezika u Švajcarskoj.
Njegov govor, koji je BBC opisao kao uvredljiv i arogantan, dodatno je zaoštrio odnose između SAD i evropskih saveznika, posebno zbog ponovnog insistiranja na kupovini Grenlanda.
Trampove izjave dolaze u trenutku kada su transatlantski odnosi već na klimavim nogama. Njegova retorika, koja često kritikuje Evropu, sada je dobila dodatnu težinu jer je izrečena direktno na evropskom tlu. Ovakvi potezi dodatno komplikuju saradnju između SAD i EU, posebno u kontekstu globalnih izazova poput bezbednosti i trgovine.
Grenland ostaje otvorena rana
„Ono što je nakon ovog govora sasvim jasno jeste da predsednikova ambicija ostaje nepromenjena,“ izjavio je danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen, komentarišući Trampovu želju za preuzimanjem Grenlanda. Dodao je da su izjave o isključivanju vojne sile „same po sebi pozitivne“, ali da osnovni problem ostaje nerešen.
Grenland, autonomna teritorija Danske, ponovo je u centru pažnje nakon što je Donald Tramp izjavio da SAD žele da ga kupe. Iako je američki predsednik isključio mogućnost vojne intervencije, njegovo insistiranje na ovoj temi izaziva nelagodu, kako u Danskoj, tako i širom Evrope. Grenlandske vlasti su čak izdale brošuru sa uputstvima za slučaj krize, što dodatno oslikava ozbiljnost situacije.
Tramp je čak rekao da je Amerika pogrešila kada je Grenland "vratila" posle Drugog svetskog rata. Grenland, međutim podseća BBC, nikada nije bio deo Sjedinjenih Država. Američki predsednik potom se vratio svojoj uobičajenoj tvrdnji da evropske članice NATO nisu učinile ništa za SAD. Posebno je napao Dansku, prisećajući se kako je 1940. godine "pala pred Nemačkom nakon samo šest sati borbi i bila potpuno nesposobna obraniti sebe ili Grenland".
Selektivna istorija i kraj strpljenju
BBC u analizi upozorava da Trampova lekcija iz vojne istorije, pritom prećutkujući činjenicu da je Danska bila ključni saveznik SAD-a u Avganistanu i da je platila visoku cenu. Danska je izgubila 44 vojnika, proporcionalno više nego bilo koji drugi saveznik osim SAD, a njeni su vojnici ginuli i uz američke snage u Iraku.
Brojne druge članice NATO-a također su podržale SAD nakon napada 11. septembra 2001., podseća BBC. Najviše podbadanja Tramp je, prema BBC-jevoj analizi, uputio francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.
Rugao se njegovom pojavljivanju sa sunčanim naočalama - koje je Makron nosio zbog problema s okom - kao i njegovu "tvrdom" nastupu za govornicom. Tramp je pritom rekao da mu se Makron sviđa, pa odmah dodao: "Teško je poverovati, zar ne?"
Ali, zaključuje BBC, ta šala više ne prolazi.
Evropa pred izborom
Evropski zvaničnici godinu dana su pokušavali da laskaju, impresioniraju i umire američkog predsednika, a zauzvrat su dobili ono što sada doživljavaju kao najveću pretnju dosad, navodi se u BBC-jevoj analizi.
Evropska unija sastaje se u četvrtak u Briselu na vanrednom samitu, a vodeći političari posežu za najtvrđim rečnikom dosad u odgovoru na američku politiku. Kako piše BBC, lopta je sada na evropskoj strani: hoće li aktivirati evropsku "trgovinsku bazuku"? Na početku svog govora, koji je trajao sat i 12 minuta, Tramp se pohvalio da su kod kuće "ljudi jako zadovoljni sa njim".
No nakon ove nove epizode, zaključuje BBC u svojoj analizi, taj je osećaj znatno teže pronaći u Evropi za koju predsednik tvrdi da je toliko voli.
(Index)
