Nedostatak jasnih američkih garancija i neodlučnost u komunikaciji sa saveznicima dovodi u pitanje principe kolektivne odbrane
Rusija koristi ovu situaciju i svakodnevno testira jedinstvo NATO-a upadima dronova i provociranjem u baltičkom regionu
Nad Evropom se nadvila nova opasnost - kriza liderstva u trenutku kada ga gotovo nema. Haotično povlačenje Sjedinjenih Američkih Država (SAD) iz vodeće uloge u NATO savezu slabi odbranu i sposobnost odvraćanja protivnika, dok u samom savezu nastaje vakuum u komandovanju. Ako ne bude jasnog i ozbiljno sprovedenog zajedničkog plana, svaka država će početi da brine samo o sopstvenoj bezbednosti, što će oslabiti kolektivnu odbranu i povećati rizik od rata, piše "EU observer".
Od svog osnivanja, NATO je bio i glavni kanal kroz koji je američka vojna sila stizala u Evropu, ali i ključni instrument kroz koji su SAD vodile vojnu politiku na kontinentu. Članice NATO-a ne planiraju odbranu samo prema sopstvenim interesima, već se uklapaju u zajedničku strategiju saveza, računajući na to da će druge evropske zemlje ili SAD popuniti ono što im nedostaje. Upravo zato princip "svi za jednog, jedan za sve" čini NATO mnogo jačim nego što bi njegove članice bile pojedinačno.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa narušava ono što drži NATO na okupu. Tramp je govorio o savezu kao o "papirnom tigru" i pretio vojnim povlačenjem kako bi kaznio navodnu političku neposlušnost Španije, Italije i Nemačke.
Tramp nastavlja da vrši pritisak na Evropu
Vašington je u sredu obavestio saveznike da će postepeno smanjivati broj strateških bombardera, borbenih aviona, bespilotnih letelica, podmornica i ratnih brodova namenjenih NATO-u, čime nastavlja da vrši pritisak na Evropu da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
Jedan primer je i odluka Pentagona da prošlog meseca otkaže raspoređivanje jedinice za vatrenu podršku dugog dometa u Nemačkoj, koja je trebalo da bude opremljena raketama "tomahavk". Evropljani, međutim, nemaju takve precizne udarne kapacitete, koji su ključni za odvraćanje Rusije.
Još ozbiljniji udarac bio je iznenadno otkazivanje planiranog rotacionog razmeštaja borbene brigade od 4.000 vojnika u Poljskoj - bez objašnjenja i upozorenja, što je doživljeno kao uvreda najlojalnijem velikom evropskom savezniku SAD. Ta odluka je kasnije poništena, ali šteta je već bila napravljena.
Kremlj testira jedinstvo NATO-a
Ipak, ove promene ne znače neposrednu vojnu krizu. Rusija, prema procenama, neće biti spremna za ozbiljan rat sa Evropom bar još godinu dana, iako se situacija pogoršava.
Kremlj, međutim, svakodnevno testira jedinstvo NATO-a, posebno u baltičkom regionu, kroz upade dronova i optužbe bez osnova.
SAD bi, piše "EU observer", trebalo da pokažu odlučnost, ali umesto toga šalju signale nejedinstva. Ako se u miru ne može računati na američka pojačanja, postavlja se pitanje da li će ih biti u ratu? I ako SAD ne komuniciraju jasno sa saveznicima, da li bi uopšte branile Evropu?
Američki solipsizam
Na nedavnoj bezbednosnoj konferenciji u Talinu, glavnom gradu Estonije, visoki američki zvaničnik Tomas Dinano izbegavao je direktne odgovore kada je bio pitan o tretmanu Poljske. Kada ga je vodeći letonski političar Artis Pabriks upitao da li bi SAD branile njegovu zemlju u slučaju ruskog napada, Dinano nije želeo da da jasan i nedvosmislen odgovor, kao što se ranije podrazumevalo. Publika, sastavljena od nekada čvrstih atlantskih saveznika - političara, zvaničnika, vojnih lica, analitičara i obaveštajaca - sedela je u neprijatnoj tišini.
Ovakav američki solipsizam (filozofsko učenje koje tvrdi da je sopstveni um jedina stvar u čije postojanje možete biti sigurni) podstiče saveznike u NATO-u da donose mračne i egocentrične odluke. Decenijama je bilo gotovo pravilo da evropske zemlje svoje snage stavljaju pod stranu komandu (najčešće, ali ne uvek američku).
Danas, međutim, nacionalni donosioci odluka sve više se pitaju da li u krizi mogu da računaju na to da će im susedi obezbediti potrebne avione, brodove, artiljeriju, municiju, logistiku ili obaveštajne podatke. Kako nacionalni odbrambeni planovi ponovo dobijaju na značaju, poverenje u kolektivnu bezbednost se urušava.
Prethodni NATO planovi podrazumevali su da Poljska pošalje svoju vojsku u baltičke države, uz američko pojačanje. Ali ako su SAD po strani, da li bi Poljska uopšte branila Litvaniju? Da li bi Finska, u krajnjoj nuždi, branila susednu Estoniju?
Fragmentisano planiranje odbrane stvara nestabilnost. Kada je opstanak države u pitanju i nemate na koga da se oslonite, prvo pucate, pa tek onda postavljate pitanja. Takva napetost ostavlja sve manje prostora za diplomatiju, a poverenje se ubrzano urušava, analizira "EU observer".
Države na prvoj liniji fronta strahuju da bi Zapad, mogao da ih izda - i to ne prvi put.
- Ne shvatamo koliko je istorija tog dela Evrope zapravo istorija izdaje - kaže ser Lorens Fridman, stručnjak za strategiju.
Kriza liderstva
Međutim, uprkos Trampovoj buci, SAD i dalje imaju ogromne interese u stabilnosti i slobodi Evrope. Decenije institucionalne i birokratske saradnje daju NATO-u težinu. Najviši vojni komandant i dalje je američki general.
Ipak, manje države sve više osećaju tu krizu liderstva. Saveznici se okreću Velikoj Britaniji, koja predvodi Zajedničke ekspedicione snage (JEF) - nordijsko-baltičko-holandsko partnerstvo za brze reakcije koje nikada nije bilo potrebnije. Njihov štab je u Hartfordširu i vodi ga britanski general. Ali u trenutku kada su britansko iskustvo u državničkim poslovima i vojna stručnost najpotrebniji, Britanija je odsutna.
Vlada, hipnotisana dešavanjima u Beloj kući, nije odgovorila na zahteve zemalja JEF-a za preuzimanje većeg liderstva. Štaviše, u potrazi za dizelom i avionskim gorivom, naglo je oslabila režim sankcija protiv Rusije.
Vlada, zaokupljena haotičnim dešavanjima u Beloj kući, nije odgovorila na zahteve zemalja JEF-a za preuzimanje liderstva. Još gore, u potrazi za dizelom i avionskim gorivom, naglo je oslabila režim sankcija protiv Rusije.
Ipak, opcija je malo. Sa jačanjem desnice, ni Nemačka ni Francuska ne izgledaju kao pouzdana dugoročna rešenja. Poljska ima sve jaču vojsku, ali joj je iskustvo regionalnog liderstva oslabljeno. Možda bi pomogao i oglas: "Nasleđeni plašt evropskog liderstva, napušten nakon odlaska vlasnika u Ameriku. Delimično zakrpljen, ali upotrebljiv. Besplatno za dobrog vlasnika", zaključuje "EU observer".
