Američka administracija pod Donaldom Trampom već neko vreme redefiniše svoju ulogu u NATO-u, fokusirajući se više na druge regione kao što je Indo-Pacifik
Analitičari smatraju da Evropa ne mora direktno da nadomesti svaku povučenu jedinicu, već da treba da se fokusira na što je zaista potrebno za efikasnu evropsku odbranu
Vašington je obavestio saveznike da će postepeno smanjivati broj strateških bombardera, borbenih aviona, bespilotnih letelica, podmornica i ratnih brodova namenjenih NATO-u, čime nastavlja da vrši pritisak na Evropu da preuzme veću odgovornost za sopstvenu odbranu.
Odluka je saopštena u petak na sastanku direktora za politiku NATO-a iza zatvorenih vrata, a preneo ju je savetnik Pentagona Aleksander Velez-Grin, navode dvojica diplomata iz Saveza koji su želeli da ostanu anonimni.
Smanjenje vojnih kapaciteta odražava dugogodišnji napor američkog predsednika Donalda Trampa da redefiniše ulogu Amerike u savezu, kao i strateški zaokret administracije ka drugim regionima poput Indo-Pacifika, piše briselski "Politiko".
Tramp je već ranije izazvao zabrinutost evropskih saveznika najavom povlačenja 5.000 vojnika iz Nemačke, što se kasnije ispostavilo da uključuje i 4.000 vojnika iz Poljske, da bi se potom predomislio i najavio slanje dodatnih 5.000 vojnika u Poljsku.
Konačni detalji još nisu poznati
Prema rečima diplomata, tačan obim smanjenja još nije definisan, a SAD nije naveo ni rokove za povlačenje. Vašington je takođe uverio saveznike da neće biti promena u njegovom nuklearnom odvraćanju.
- Na sastanku nisu izneti svi detalji, ali sada je situacija mnogo jasnija. Zavisiće od sposobnosti drugih da ponude alternative. Neka sredstva ostaju netaknuta, druga se povlače u potpunosti, a neka bi mogla biti smanjena za pola ili trećinu. Vremenski okvir je složeniji jer je povezan sa kredibilitetom odvraćanja i odbrane. Ipak, ništa još nije konačno odlučeno, čak ni unutar SAD-a - izjavio je treći diplomata NATO-a, takođe pod uslovom anonimnosti.
Rasprava se nastavlja sledećeg meseca
Očekuje se da će evropski saveznici i SAD nastaviti raspravu o ovom pitanju na konferenciji NATO-a o generisanju snaga sledećeg meseca. Na tom sastanku nacionalni vojni planeri definišu koje sposobnosti mogu ponuditi Savezu i pod kojim uslovima.
Prema NATO-ovom sistemu, članice povremeno prijavljuju vojnike i opremu koje stavljaju na raspolaganje za operacije Saveza, čime postaju dostupni vrhovnom komandantu u slučaju rata. Vašington sada želi da smanji te svoje obaveze, čiji su detalji strogo čuvana tajna.
Analitičari o popunjavanju praznina
Dženifer Kavana, direktorka za vojnu analizu u vašingtonskom analitičkom centru "Defense Priorities", smatra da bi smanjenje stvorilo praznine koje bi bilo posebno teško brzo popuniti, posebno kada je reč o podmornicama i strateškim bombarderima. Ipak, tvrdi da evropski saveznici ne bi trebalo da teže zameni "jedan za jedan".
- Kod ovog povlačenja SAD-a nije ključno da Evropa nadomesti tačno ono što je izgubljeno, već da shvati šta joj je zaista potrebno za odbranu i da nabavi te sposobnosti. Generalno, Evropa to može da postigne u roku od pet godina - rekla je ona.
Zvanične potvrde iz Vašingtona
Američki državni sekretar Marko Rubio u petak je jasno poručio ministrima spoljnih poslova članica NATO-a da slede dalja smanjenja američkih trupa i naoružanja, istovremeno ih uveravajući da će se sve odvijati na koordinisan način.
- U Savezu se dobro razume da će se prisustvo američkih snaga u Evropi prilagođavati - na tome se već radilo, i to u koordinaciji sa našim saveznicima. Ne kažem da će time biti oduševljeni, ali svakako su svesni situacije - rekao je Rubio novinarima u švedskom Helsingborgu.
Reakcija NATO-a
Portparolka NATO-a Alison Hart izjavila je za "Politiko" da se "Savez previše oslanjao na američke snage i sposobnosti".
- Međutim, kako Evropa i Kanada više ulažu u odbranu i razvijaju veće sposobnosti, tako se i ravnoteža odgovornosti može promeniti. Ova promena jača odbrambene planove NATO-a jer smanjuje prekomerno oslanjanje na jednog saveznika i odražava širu promenu koja se dešava unutar Saveza - dodala je Hart.
U kojim su evropskim državama američke snage
Težište američke vojske nalazi se u Nemačkoj koja se i u doba Hladnog rata smatrala prvom linijom bojišta mogućeg trećeg svetskog rata.
Prema podacima Pentagona, krajem godine u Nemačkoj je bilo stacionirano više od 36.400 aktivnih vojnika, najviše na jugozapadu zemlje:
- U Štutgartu se nalaze komandna centrala za operacije u Evropi i Africi, EUCOM i AFRICOM.
- U Porajnju-Falačkoj nalaze se sedište američkog ratnog vazduhoplovstva za Evropu i Afriku.
- U Ramštajnu je ključno logističko čvorište za operacije koje se protežu sve do Bliskog i Srednjeg istoka.
- U Landštulu je najveća američka vojna bolnica izvan SAD.
Takođe se smatra sigurnim da se u obližnjoj vazduhoplovnoj bazi Bihel nalaze američka nuklearna oružja koja bi se u slučaju potrebe, prema NATO-ovom načelu nuklearne podele odgovornosti, mogli koristiti i evropski piloti.
Na drugom i trećem mestu nalaze se Italija s gotovo 12.700 vojnika i Velika Britanija s oko 10.200 američkih vojnika. U Velikoj Britaniji se nalaze vazdušne baze ključne za NATO-ovu vazdušnu komponentu s kojih SAD mogu raspoređivati borbene avione, strateške bombardere i specijalizovane letelice za dopunu goriva u vazduhu.
U Italiji su takođe stacionirani borbeni avioni u manjem broju, a SAD tamo održava i vazdušno-desantnu brigadu koja se može brzo rasporediti u Evropi ili Africi. U Napulju se nalazi i komanda pomorskih snaga nadležnih za Evropu i Afriku, javlja "Dojče vele".
U te brojke nisu uključene jedinice koje se nakon aneksije Krima redovno rotiraju kroz NATO-ove baze, posebno na istočnom krilu saveza.
(Index, DW)
