Procene su da bi naplata usluga bezbednosti i ekoloških usluga u Ormuskom moreuzu mogla doneti 40 milijardi dolara godišnje
Takva praksa bi mogla postati globalni problem, naročito na mestima kao što su Malajski moreuz i Bab el Mandeb, kroz koje prolazi veliki deo svetske trgovine
Konvencija Ujedinjenih nacija o pravu mora iz 1982. godine definiše pravo slobodnog tranzitnog prolaska brodova kroz moreuze. Član 41. utvrđuje da "priobalne države u moreuzima mogu, kada je to potrebno radi bezbednosti prolaska brodova, odrediti plovne puteve i propisati sisteme razdvajanja saobraćaja za plovidbu".
Član 26. ide protiv Irana, jer se u njemu navodi da "nikakve takse neće biti naplaćivane stranim brodovima samo zbog njihovog prolaska teritorijalnim morem".
Teheran bi mogao da se pozove na drugi stav ovog člana "od stranog broda koji prolazi teritorijalnim morem mogu se naplaćivati takse jedino kao naknada za posebne usluge pružene brodu. Te takse će se naplaćivati bez diskriminacije", da je ratifikovao Konvenciju, ali ju je samo potpisao.
"Naknade za usluge"
"The Wall Street Journal" je u petak objavio da Iran procenjuje kako bi naplata usluga bezbednosti, zaštite i ekoloških usluga u Ormuskom moreuzu mogla doneti 40 milijardi dolara godišnje državama koje bi bile uključene.
Teheran smatra da bi naplatu mogao da oblikuje prema modelu turskih naknada za usluge (svetionici, spasavanje, sanitarni i medicinski nadzor) pri prolasku kroz Bosfor i Dardanele, ne uzimajući u obzir da se ti moreuzi nalaze unutar jedne države i da je njihov prolazak uređen Montreovom konvencijom iz 1936. godine.
Ako Iran i Oman, države Ormuskog moreuza, uspeju da nametnu mehanizam naplate plovidbe, Teheran pominje "naknade za usluge", osim što bi time narušili međunarodno pravo mora i pomorske propise, otvorili bi mogućnost da i druge priobalne države uz strateške moreuze krenu istim putem.
Evropa je već iskusila negativne posledice blokade Bab el Mandeba
Najveća pretnja odnosi se na Malajski moreuz između Indonezije, Malezije i Singapura, kojim prolazi oko 24 odsto svetske pomorske trgovine (dok kroz Ormuski prolazi oko 11 odsto) i koji se smatra ključnim za kinesku ekonomiju.
Peking bi zbog toga mogao biti protiv iranske namere da naplaćuje prolazak, jer bi u nekom trenutku države koje patroliraju Malajskim moreuzom zbog piraterije i drugih pomorskih pretnji mogle zatražiti naplatu sopstvenih usluga.
Evropa je već iskusila negativne posledice blokade Bab el Mandeba, plovnog puta između Sredozemlja preko Sueckog kanala prema Indo-Pacifiku i obrnuto.
Huti u Jemenu, saveznik Irana, lako su ga ugrozili – tim putem prolazi oko devet odsto svetske pomorske trgovine. Huti bi rado naplaćivali takse ili "naknade za usluge', što bi u tom slučaju bio samo eufemizam za izbegavanje napada na brodove.
(Jutarnji)
