Demonstranti izjavljuju da neće odustati, dok odzvanjaju ideje o promenama režima i socijalne frustracije dopiru do šire javnosti
Ajatolah Hamnei kritikuje spoljne sile, a međunarodni akteri testiraju svoje geopolitičke interese tokom krize
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, nazvao je demonstrante u Iranu "vandalima" i "saboterima", zakleo se da vlasti "neće popustiti" pred rastućim protestima najavljujući veću represiju i okrivio Sjedinjene Američke Države za podsticanje nemira koji već skoro dve nedelje bukte u ovoj bliskoistočnoj zemlji.
Iako su masovni protesti počeli zbog ekonomskih uslova, sada demonstranti širom Irana zahtevaju i ozbiljne političke reforme. Vlasti su krenule u obračun sa demonstrantima tako što su juče celoj zemlji isključili internet, najvažnije sredstvo komunikacije u modernom svetu. Međutim, nisu uspele da onemoguće deljenje video-snimaka protesta.
- Nacionalni prekidi interneta obično su strategija režima kada se sprema upotreba smrtonosne sile protiv demonstranata, sa ciljem da se spreči širenje vesti o tome šta se dešava na terenu, ali i da se ograniči pažnja međunarodne zajednice - objasnio je Alp Toker, direktor nadzorne organizacije za sajber bezbednost "Netbloks", za "Si-En-En".
Zbog čega su počeli protesti
Od krajnjeg zapada, regiona Ilam sa većinski kurdskim stanovništvom na granici sa Irakom, do prestonice Teherana i grada Mašhada na severoistoku, rodnog grada Hamneija blizu granice sa Avganistanom, ljudi u više od 100 gradova izašli su na ulice. Prema izveštaju norveške nevladine organizacije za ljudska prava u Iranu, do četvrtka je poginulo najmanje 45 demonstranata, uključujući osmoro dece, dok je na stotine ranjeno, a više od 2.000 uhapšeno.
Demonstracije su usledile nakon pada vrednosti iranske valute - rijala i perioda produžene hiperinflacije.
Ekonomija je teško oštećena američkim sankcijama, zajedno sa lošim upravljanjem i korupcijom. Uslovi su se dodatno pogoršali nakon prošlogodišnjeg rata sa Izraelom.
Pobuna je počela u Teheranu, kada su vlasnici radnji izašli na ulice. Kako valuta slabi, oni ne mogu ni da skladište, ni da prodaju svoju robu. Ogromni protesti na gradskom Velikom bazaru, srcu javnog života u Iranu, smatraju se simbolom moći ovog besa.
Indirektni okršaj Hamneija i Trampa
U svom prvom govoru od početka protesta, Ali Hamnei je demonstrante optužio da rade u ime stranih ciljeva i nagovestio da se sprema veća represija.
- Demonstranti uništavaju sopstvene ulice da bi usrećili predsednika druge zemlje... jer je rekao da će priteći u pomoć - kazao je Hamnei aludirajući na američkog lidera Donalda Trampa, koji je zapretio američkom intervencijom u Iranu ako vlasti krenu da ubijaju demonstrante.
Tramp je, s druge strane, sugerisao juče u intervjuu za "Foks njuz" da se vrhovni vođa sprema da pobegne iz Irana.
- On želi negde da ode. Postaje veoma loše - rekao je predsednik SAD.
Šef iranskog pravosuđa Golamhosein Mohseni Edžei rekao je da će se demonstranti suočiti s posledicama i da će mere protiv njih biti biti "odlučujuće, maksimalne i bez ikakve popustljivosti".
"Život je ovde postao nepodnošljiv"
Sinoć su protesti eskalirali - posle poziva Reze Pahlavija, sina pokojnog šaha Irana u egzilu - uprkos namernom prekidu interneta. Demonstranti su marširali ulicama Teherana i zapalili zgradu u vlasništvu iranskih državnih emitera, da bi se na kraju zavijorila zastava sa simbolom lava i Sunca - zastava Irana pre revolucije 1979. koja je dovela sadašnji režim na vlast, piše "Gardijan".
Jedna mlada žena u Teheranu rekla je za "Bi-Bi-Si" da protestuje jer želi da režim zna da "još imamo glas da vičemo i pesnicu da ih udarimo u lice".
Druga demonstrantkinja je govorila o očaju i beznađu zbog koji su ljudi na ulicama.
- Živimo u limbu. Osećam se kao da lebdim u vazduhu bez krila kojima bih mogla da poletim i odem odavde, bez nade da ću ostvariti svoje ciljeve. Život je ovde postao nepodnošljiv - istakla je ona.
Iz dana u dan, protesti u Iranu, koji su počeli 28. decembra prošle godine, šire se i dobijaju na zamahu, podstaknuti duboko ukorenjenom ekonomskom i političkom frustracijom.
- Ljudi sada postaju smeliji. Otišla sam da kupim namirnice, a ljudi su glasno govorili protiv režima usred bela dana! Mislila sam da će protesti utihnuti, ali nisu uopšte izgubili zamah - napisala je Sina (29) u SMS poruci prosleđenoj "Bi-Bi-Si-ju".
"Ljudi su sada ljući i odlučniji nego 2022"
Iranci i Iranke imaju mnoštvo pritužbi na svoju vladu - od nedostatka političke slobode do raširene korupcije i stanja ekonomije koje je rezultiralo parališućim rastom cena. Povod za poslednje velike proteste 2022. bila je smrt mlade žene Mahse Amini u pritvoru, koja je optužena da nije pravilno nosila hidžab.
Demonstranti pozivaju na ukidanje Islamske Republike, a u mnogim mestima zahtevaju obnavljanje monarhije.
- Nisam najveći fan Pahlavija, ali moje mišljenje sada nije važno. Najvažnije je da budemo i ostanemo ujedinjeni. Drugačija je atmosfera u poređenju sa 2022. Ljudi sada deluju ljuće i odlučnije - istakla je Marjam (27) iz Teherana.
Dokaz za njene tvrdnje su i scene na ulicama u kojima su policajci bili prinuđeni da se povuku jer su ih demonstranti zasipali kamenicama.
- Kukavice su napustile svoja vozila i pobegle! Večeras smo preuzeli ulice. Spalićemo njihove marice, iste one koje koriste da hapse naše sunarodnike i otimaju naše sestre sa ulica. Zemlja pripada nama - rekao je u četvrtak student (21) u Teheranu.
Državni mediji tvrde da je Iran uhvatio agente izraelske obaveštajne službe Mosad, koji su se infiltrirali u protestne pokrete, a iranska "Pres TV" je javila da je izraelska špijunska ćelija planirala "ubistvo pod lažnom zastavom sa ciljem da se država okrivi za smrt civila", piše "Gardijan".
Šta ako Tramp primeni Madurov model na Iran
Kada je Tramp svrgnuo i uhapsio predsednika Venecuele Nikolasa Madura pre nedelju dana, počelo je da se šuška da bi to moglo da se dogodi i drugom Trampovom neprijatelju - Aliju Hamneiju. Međutim, ta pretpostavka je, piše "Tajm", ne samo duboko pogreška, već i opasna, posebno za građane Irana koji se nadaju značajnim političkim promenama.
"Tajm" navodi u svojoj analizi da Trampov pristup nije usmeren ka transformaciji režima ili demokratizaciji, već ka stvaranju fleksibilnije strukture upravljanja koja favorizuje američke interese. Za Iran, ovaj podatak je ključan. Epizoda sa Madurom sugeriše da je prioritet Vašingtona uticaj i poslušnost, a ne oslobađanje.
Pretpostavka dan bi vojna intervencija mogla da "razbije" iransko rukovodstvo bez izazivanja širih posledica, posebno je opasna sada kada bukte nemiri. Drugim rečima, invazija na Iran mogla bi da gurne Teheran ka još većoj represiji kod kuće, budući da veliki broj građana ne samo da zahteva reforme već otvorenu odbacuje samo Islamsku Republiku. Spoljni pritisak ih ne bi osnažio, nego bi ih ograničio.
Kako zaključuje "Tajm", bez zajedničke vizije političkog poretka, upravljanja i društvenog kompromisa, rizikuje se da protesti budu instrumentalizovani i od strane domaćih elita, ali i stranih sila, od kojih nijedna nije posvećena istinskoj demokratskoj transformaciji.
