Noćne demonstracije odvijale su se od ostrva Kešm na jugu do Zandžana i Hamadana na severu
Analitičar Mustafa Pakzad rekao je da su razarajuća inflacija cene hrane i pojačana politička represija “slomile čak i one najoptimističnije posmatrače”
Iranski demonstranti su danas pokušali da upadnu u lokalnu vladinu zgradu u južnoj provinciji Fars, javljaju iranski državni mediji, četvrtog dana protesta zbog rasta troškova života, što je navelo vladu da ponudi neobičan predlog dijaloga. Šest meseci nakon 12-dnevnog rata sa Izraelom i američkog bombardovanja nuklearnih postrojenja u Iranu, tamošnji lideri suočeni su sa pritiskom javnosti, besne zbog naglog pada lokalne valute rijal, ekonomije koja tone i stranih pretnji koje rastu. Protesti su se proširili u utorak nakon što je američki predsednik Donald Tramp podržao demonstrante.
Pre nekoliko sati, organizovana grupa pokušala je da uđe u zgradu guvernera u gradu Fasa, ali je pokušaj osujećen intervencijom bezbednosnih snaga. Prema neproverenim navodima, snage bezbednosti su otvorile vatru na demonstrante.
Masovni protesti u Iranu
Protesti u Iranu - koji su ušli u treći uzastopni dan - proširili su se dalje od trgovačkog centra prestonice, na Univerzitet u Teheranu i više drugih gradova u zemlji, uključujući Univerzitet tehnologije Šarif, Šahid Behešti, Elm-o-Sanat i Hajeh Nasir Univerzitet. Kod nekih kampusa došlo je do sukoba između studenata i snaga bezbednosti, prenosi “Njujork tajms”. Studenti su se priključili protestima koje su inicijalno poveli trgovci, frustrirani zbog visoke inflacije i kolapsa rijala tokom vikenda. Iranski rijal je izgubio 60% svoje vrednosti od rata sa Izraelom u junu i u jednom trenutku u ponedeljak pao je na rekordnih 1,445 miliona u odnosu na dolar.
- Morali smo da odlučimo da pokažemo svoj protest. Sa ovakvom cenom dolara, ne možemo da prodamo ni masku za telefon, a zvaničnici se uopšte ne brinu o tome što naše živote održava prodaja mobilnih telefona i dodatne opreme - rekao je jedan prodavac mobilnih telefona, preneo je “Tajms of Izrael”.
Ispaljeni suzavac i bojeva municija
Protesti su pojačali pritisak na vladu koja je već suočena sa ekonomskom krizom i oslabljenom odbranom nakon rata sa Izraelom. Veličina protesta ne može da se potvrdi, ali su izbili na više lokacija u jasnom izražavanju nezadovoljstva vladom.
Noćne demonstracije odvijale su se od ostrva Kešm na jugu do Zandžana i Hamadana na severu, a snimci pokazuju da su demonstranti uzvikivali "smrt diktatoru" i "sloboda", prenosi “Volstrit žurnal” (WSJ). Prema "Foks njuzu", protesti su postali nasilni na više lokacija - u Teheranu i Malardu je ispaljivan suzavac, a bilo je izveštaja o upotrebi bojeve municije u Hamadanu.
U međuvremenu je snimak demonstranta kako sedi nasred ulice ispred policije na motorima tokom protesta u Teheranu postao viralan, kako prenosi "Frans 24", a neki posmatrači su ga nazvali "iranskim Tjenanmenom", što je aluzija na proteste u Kini kad je demonstrant stao ispred tenkova u Pekingu 1989.
Zašto Iranci protestuju
Analitičari kažu da nemiri odražavaju dublje strukturne napetosti. Istraživačka OSINT grupa “SpecijalEvroazija” navela je u proceni objavljenoj u utorak da je unutrašnja stabilnost Irana dosegla "kritičan prag", ukazujući na istovremeno urušavanje:
- valute
- obnovljene međunarodne sankcije
- hronične nestašice vode i energije
Grupa je istakla da učešće pijačnih trgovaca - tradicionalni stub podrške režimu - ukazuje na opadanje poverenja u upravljanje državnom ekonomijom i povećava rizik od dugotrajnih nemira. Liderka opozicione grupe Nacionalni savet otpora Irana (NCRI) Marjam Radžavi rekla je da protesti odražavaju bes "desetina miliona" ljudi dovedenih do tačke pucanja.
Iran je ovog meseca takođe povećao cene benzina, zbog čega rastu strahovi od moguće reprize nasilnih protesta zbog goriva iz 2019, kad su poginule stotine. A krajem 2022. usledio je novi talas nasilnih demonstracija zbog nošenja hidžaba, nakon smrti Mahse Amini.
Rat sa Izraelom takođe je izložio nesposobnost Irana da odbrani svoje stanovništvo od napada, kao i neuspeh njegovih obaveštajnih službi da spreče duboku infiltraciju izraelskih špijuna. To je izazvalo je porast nezadovoljstva prema vladi koja je već bila na meti kritika zbog strogih moralnih kodeksa i loših ekonomskih rezultata.
Guverner centralne banke Mohamed Reza Farzin podneo je ostavku u ponedeljak, prema WSJ.
Mustafa Pakzad, nezavisni analitičar specijalizovan za Iran, rekao je da su razarajuća inflacija cene hrane i pojačana politička represija "slomile čak i one najoptimističnije posmatrače".
Šta su rekle vlasti
Predsednik Irana Masud Pezeškijan, koji ima manje ovlašćenja u iranskom sistemu od vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija, urgirao je na vlasti da saslušaju zahteve nezadovoljnih građana.
- Zatražio sam od ministra unutrašnjih poslova da sasluša legitimne zahteve demonstranata kroz dijalog s njihovim predstavnicima, kako bi vlada učinila sve što je u njenoj moći da reši probleme i postupi odgovorno - rekao je Pezeškijan.
Predsednik parlamenta Mohammad Bager Galibaf takođe je pozvao na "neophodne mere usmerene na povećanje kupovne moći građana", prenosi “Tajms of Izrael”.
Rojters prenosi da je portparolka vlade Fateme Mohadžerani rekla da Teheran priznaje proteste i da će vlasti uspostaviti mehanizam za razgovor s njihovim liderima.
Ali Hamnei se još nije oglasio.
Tramp podržao demonstrante
Prema “Foks njuzu”, protesti su se proširili u Iranu u utorak nakon što su Tramp i drugi zvaničnici američke administracije podržali demonstrante. Tramp je ukazao na ekonomski kolaps Irana i dugogodišnje nezadovoljstvo građana, ali nije pozvao na promenu režima.
- Imaju ogromnu inflaciju. Njihova ekonomija je propala - rekao je Tramp, dodajući da "kad god Iranci imaju protest, režim reaguje sa smrtonosnom silom i počinje da puca na ljude".
Tramp je tamošnje rukovodstvo opisao kao "brutalno".
