Politički sukobi i međunarodne sankcije dodatno opterećuju situaciju u zemlji
Ekonomska kriza, uključujući inflaciju i nestašice osnovnih dobara, izazvala je nezadovoljstvo stanovništva
Talas protesta zbog naglog pada vrednosti iranske valute proširio se u ponedeljak širom zemlje, dodatno pojačavajući pritisak na vladu koja se suočava sa teškom ekonomskom krizom i oslabljenom odbranom nakon sukoba sa Izraelom.
Snimci sa društvenih mreža prikazuju proteste u luksuznom tržnom centru u blizini teheranskog bazara. Na jednom od video-zapisa čuju se demonstranti kako uzvikuju "azadi", što na farsiju znači "sloboda", dok drugi prikazuje pripadnike snaga bezbednosti u opremi za razbijanje demonstracija kako ispaljuju suzavac na okupljene.
Do kasnih večernjih sati protesti su zahvatili i druge delove glavnog grada, ali i unutrašnjost zemlje. Trgovci su protestovali u više četvrti oko bazara, a demonstracije su zabeležene i u okrugu Jaftabad na zapadu Teherana. Na ostrvu Kešm, na obali Persijskog zaliva, demonstranti su uz podršku vozača koji su trubili uzvikivali parole protiv vlasti. U Hamadanu, na zapadu zemlje, učesnici protesta pozivali su na povratak dinastije Pahlavi, koja je Iranom vladala do Islamske revolucije 1979. godine.
Strogi moralni zakoni, loša ekonomija
Tačan broj demonstranata nije moguće zvanično potvrditi, ali protesti na brojnim lokacijama jasno ukazuju na rašireno nezadovoljstvo radom vlade. Ovi nemiri su posebno značajni jer vlasti sprovode oštar progon neistomišljenika i hapse ključne protivnike režima. U pokušaju da spreči narodni ustanak, Iran je ove godine pogubio najveći broj ljudi u poslednje četiri decenije.
Junski rat sa Izraelom razotkrio je nesposobnost Irana da zaštiti stanovništvo, kao i propuste obaveštajnih službi u sprečavanju izraelske špijunaže. To je dodatno produbilo nezadovoljstvo javnosti, koja godinama kritikuje vlast zbog strogih moralnih zakona i lošeg upravljanja ekonomijom.
Pad valute
Poseban problem predstavlja pad nacionalne valute, koji direktno ugrožava ušteđevinu građana i povećava troškove života. Iranski rijal izgubio je 60 odsto vrednosti od početka rata u junu, a u ponedeljak je dostigao rekordno nizak nivo od 1,445 miliona rijala za jedan dolar. Uz visoku inflaciju i međunarodne sankcije, zemlju pogađaju i nestašice vode i električne energije. Dodatne tenzije izazvalo je i ovog meseca poskupljenje benzina. Poslanici u iranskom parlamentu upozoravaju na mogućnost ponavljanja krvavih protesta iz 2019. godine, koji su, zajedno sa nemirima zbog obaveznog nošenja hidžaba iz 2022, ostali upamćeni kao najnasilniji sukobi od revolucije 1979. godine.
Nezavisni geopolitički analitičar Mustafa Pakzad ističe da su ogromna inflacija cena hrane i pojačana represija uništile optimizam čak i kod najuzdržanijih posmatrača. Iranski predsednik Masud Pezeškijan objavio je na društvenim mrežama da je vlada svesna teškog stanja i pozvao Ministarstvo unutrašnjih poslova da sasluša zahteve građana.
Iranska državna agencija IRNA potvrdila je da su demonstranti na teheranskom bazaru uzvikivali parole protiv pada kursa, zbog čega su trgovci obustavili rad kako bi izbegli gubitke. Usred krize, guverner Centralne banke Irana Mohamed Reza Farzin podneo je ostavku u ponedeljak.
Problemi i sa Amerikancima
Ekonomske probleme dodatno otežavaju stroge međunarodne sankcije. Pregovori Teherana i Vašingtona o nuklearnom programu, koji su mogli doneti olakšanje ekonomiji, prekinuti su nakon junskog rata sa Izraelom. U tom sukobu teško su oštećeni iranski nuklearni i raketni program, kao i protivvazdušna odbrana zemlje.
Dok Sjedinjene Američke Države uslovljavaju napredak prekidom obogaćivanja uranijuma, Teheran odbija ustupke u trenutku kada je dodatno oslabljen izraelskim desetkovanjem Hezbolaha.
Istovremeno, Izrael preti vojnom akcijom kako bi sprečio Iran da obnovi arsenal balističkih raketa.
Američki predsednik Donald Tramp, koji se u ponedeljak na Floridi sastao sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, potvrdio je da bi podržao takav napad ukoliko Teheran nastavi razvoj raketnog programa. Analitičari upozoravaju da bi izraelski udari na raketne ciljeve, nakon junskog napada na nuklearna postrojenja, mogli dovesti do novog otvorenog sukoba.
