Dogovor između Beograda i Budimpešte je važan korak, ali bez saglasnosti Rusije i američkog OFAK-a, sudbina NIS-a ostaje neizvesna
Rusija, kao većinski vlasnik NIS-a, zadržava odlučujuću moć u daljim procesima i za sada ne pokazuje žurbu za prodaju svog udela
Još dve karte za Vašington ! Tako bi figurativno mogla da se opiše trenutna situacija vezana za NIS nakon što su srpska vlada i mađarski MOL uspešno okončali pregovore vezane za jedan deo akvizicije. Beograd je kupio svoju, ali od puta za Vašington za sada nema ništa bez karata Moskve i Budimpešte, koje zavise od njihovog sporazuma o prelasku ruskog vlasništva u posed mađarskog. Drugim rečima, i pored toga što je na ovom dugom putu, savladana značajna deonica, velika je kilometraža ostala da bi se stiglo do poslednje stanice, OFAK-a, gde se rešava sudbina žile kucavice srpske privrede.
Da pojednostavimo, dogovor postignut između Beograda i Budimpešte je izuzetno važan, ali bez onog drugog na relaciji Moskva -Budimpešta, on je „mrtvo slovo na papiru“. Zbog toga nema razloga za potpuno olakšanje jer bez odobrenja Rusije za kupovinu, koja je vlasnik većinskog udela od 56,15 odsto NIS-a, koji je Srbija prodala 2008. godine,i saglasnosti OFAK-a, konačna sudbina NIS-a je na dugom štapu.
Na to upućuje i ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović.
-Mi smo naš posao završili. Sada je sve u rukama ruske i mađarske strane, odnosno da oni postignu sporazum o izlasku ruskog vlasništva i da to američka administracija i odobri. Mi smo vodili intenzivne i teške pregovore sa mađarskim MOL-om, pre svega da bismo našu poziciju, srpsku poziciju, u NIS-u poboljšali i to smo uspeli. A, ukoliko do transakcije dođe i ona bude odobrena od strane američke administracije, Srbija dobija dodatnih pet posto učešća u NIS-u, što je veoma važno sa aspekta donošenja važnih odluka za kompaniju, ali i blokiranja odluka koje nisu u interesu naše zemlje. Kako bi se sprečile potencijalno nepovoljne situacije u poslovanju kompanije, srpski predstavnici će u novom odnosu snaga imati daleko važniju ulogu u upravljačkim telima NIS-a- objasnila je Đedović-Handanović.
Ona je dodala da prema postignutom dogovoru sa Mađarima, rafinerija mora nastaviti rad sa najmanje onim kapacitetima koje je ostvarivala u poslednje četiri godine, pre nego što su stupile na snagu američke sankcije koje su iskomplikovale rad kompanije.
- Veoma važno je da osiguramo da Rafinerija radi u kapacitetima barem onolikim koliki je NIS imao u prošlosti i to u najboljim godinama svog rada, a da se naše tržište naftnih derivata zadovoljava pre svega njenim radom- navela je ministarka.
I MOL se oglasio da je postignut dogovor sa srpskom stranom, ali upadljivo je da i dalje ćuti Moskva,odnosno “Gaspromnjeft”, od koga sve zavisi i koja bi mogla potpuno da zanemari dogovore koje je Srbija napravila sa mađarskom stranom.U ovakvoj situaciji, pitanje je zašto još nema dogovora Gaspromnjefta i MOL-a i kriju li se neke tajne na relaciji Moskva- Vašington, koje Rusima omogućavaju da ne žure sa kartom za Vašington. Na takvo mišljenje navodi serija izuzetaka za rusku sirovu naftu koja je već bila na tankerima na otvorenom moru kako bi se situacija na globalnom naftnom tržištu ublažila.
Ekonomista Saša Đogović kaže da su Amerikanci do sada pokazivali značajnu fleksibilnost u odnosu prema Moskvi ali da to isuviše dugo traje , pa se može desiti da su strpljenje izgubili.
- Čini mi se da Rusi koriste taktiku razvlačenja kako na kraju ne bi ni morali da prodaju svoj udeo.Ruska strana može potpuno da zanemari dogovore koje je Srbija napravila sa MOL-om jer ih to ne zanima dok su oni većinski vlasnici. Pitanje je dokle će Amerika imati razumevanje za ovakve Gaspromnjeftove postupke, ako ih nema onda se može desiti da se da još neki veoma kratak rok,možda do kraja juna, što bi bilo loše za NIS- kaže Đogović za “Blic Biznis”.
I profesor Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka ima slično mišljenje.
-Trenutno Rusima ne odgovara žurba jer su pojedine ruske energetske kompanije već dobile određene izuzetke na drugim tržištima. Zato ne vidim interes ruske strane da to učini u ovako kratkom periodu. Recimo, Nemci su uspeli da ispregovaraju izuzeće na neodređeno kada je reč o udelu “Rosnjefta” u pojedinim rafinerijama, dok je “Lukoil” dobio fleksibilnost do kraja oktobra- naveo je za RTS Obrenović.
Ako se ovaj obrazac primeni za NIS , dogovor Beograda i Budimpešte, imaće pravnu verifikaciju tek nakon što Rusi izađu, MOL postane većinski vlasnik i Amerikanci daju odobrenje. Tako bar vidi situaciju Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i nekadašnji većinski vlasnik kompanije AD „Nafta“.
-I pored toga što je dogovor postignut, niko ne može da garantuje da će MOL i zaista sve poštovati, uključujući i deo vezan za rafineriju, ako mu tržišno ne odgovara u budućnosti. Zato je važno da dobijemo trećinsko vlasništvo u NIS-u kako bi imali više prostora da učestvujemo u odlukama, uključujući i onu oko rafinerije - kaže Atanacković, za “Blic Biznis”.
Sve u svemu stiče se utisak, da ima istine u tvrdnjama naših sagovornika da Rusi nisu baš voljni da prodaju svoj udeo u NIS-u. Jer, pored samog dogovora o prodaji udela u NIS-u, u pitanju je i transfer novca nakon toga, koji američki OFAK nije spreman da odobri ka Moskvi,čak i ako bi došlo do odobravanja kupoprodajnog ugovora. Ako se nešto ne promeni, dve karte za Vašington ostaće neprodate, iako je Beograd kupio svoju, jer Moskva nije voljna da krene na ovaj put, a samim tim blokira i rezervaciju Budimpešte.
Ako se to desi, onda je ceo ovaj igrokaz Moskve bio samo farsa i kupovina vremena, što NIS-u i Srbiji ne odgovara.U tom slučaju, bilo bi dobro da MOL dobije bar zeleno svetlo za još jedan produžetak oko akvizicije NIS-a.
