Na oglednoj parceli kod Kule upoređena je dvogodišnja primena biostimulatora sa konvencionalnim đubrenjem
Rezultati pokazuju veće prinose, razvijeniji koren i bolju strukturu zemljišta kod zemljišta tretiranog biostimulatorima
Koliko je zemljište zaista plodno ne pokazuje samo ono što se vidi na površini, već ono što se nalazi ispod nje. Upravo zato je na oglednoj parceli kod Kule otvoren profil zemljišta kako bi stručnjaci iz Srbije i regiona uporedili rezultate dvogodišnje primene biostimulatora sa klasičnim mineralnim đubrenjem. Prvi rezultati ukazuju na veće prinose, razvijeniji korenov sistem i bolju strukturu zemljišta, dok stručnjaci upozoravaju da se problemi sa plodnošću više ne mogu rešavati isključivo povećanjem količine mineralnog đubriva.
Na oglednoj parceli mladog proizvođača i master inženjera poljoprivrede Dejana Ilina iz Kule izvedena je komparativna analiza dva profila zemljišta. Na jednom delu parcele dve godine primenjivani su biostimulatori, dok je drugi obrađivan konvencionalnim NPK đubrivom. Cilj je bio da se na terenu uporede stanje zemljišta, razvoj korena i ostvareni prinosi.
Prema prvim rezultatima, parcela na kojoj je primenjena biološka stimulacija ostvarila je značajno bolji rezultat u plodnosti zemljišta.
- Oko 650 kg bolji rezultat u ovoj godini u odnosu na kontrolu sa klasičnim konvencionalnim đubrivom NPK - kako je Ilin rekao za RTV.
Bolja struktura zemljišta znači veću otpornost na sušu
Agronomi koji su prisustvovali analizi navode da razlike nisu vidljive samo kroz količinu prinosa. Na tretiranim parcelama uočena je rastresitija struktura zemljišta, izraženija biološka aktivnost i povoljniji uslovi za razvoj korenovog sistema.
Takvo zemljište lakše upija vodu, bolje je zadržava u periodima bez padavina i omogućava biljkama stabilniji razvoj, što direktno utiče na prinose u godinama sa nepovoljnim vremenskim uslovima.
Stručnjaci ističu da se upravo kroz stanje zemljišta često objašnjavaju velike razlike u prinosima između proizvođača koji primenjuju gotovo istu agrotehniku.
- Ako vaš komšija ostvari prinos osam tona, a vi imate pet tona, a radili ste potpuno identičnu agrotehniku - ljudi sami na svojim njivama vide da imaju neki problem. Taj problem ne možete rešiti tako što ćete sa 200 povećati dozu đubrenja na 500 kg, nego morate rešiti sa biostimulacijom - rekao je Bojan Manojlović, agronom.
Analiza kakva nije rađena skoro dve decenije
Otvaranje profila zemljišta na širem lokalitetu predstavlja retku terensku analizu koja, prema navodima organizatora, nije sprovedena gotovo dve decenije. Upravo zbog toga događaj je okupio stručnjake iz Srbije i regiona, ali i privukao veliku pažnju javnosti.
Konačne ocene o stanju zemljišta neće biti zasnovane samo na vizuelnim zapažanjima sa terena. Nakon uzimanja uzoraka uslediće laboratorijska analiza organske materije i drugih parametara koji će dati potpunu sliku kvaliteta zemljišta.
Laboratorijska analiza daće konačnu ocenu
Iako prvi rezultati ukazuju na značajne razlike između dve tehnologije gajenja, konačan sud o kvalitetu zemljišta biće donet nakon laboratorijskih ispitivanja organske materije i ostalih parametara. Stručnjaci očekuju da će upravo ti nalazi potvrditi u kojoj meri biološka stimulacija može da doprinese očuvanju plodnosti zemljišta i stabilnijim prinosima u narednim godinama.
