GOTOVO JE ČEKANJE DUGO 14 GODINA! Srbija dobija novi auto-put do Rumunije: Evo kuda tačno prolazi trasa A9 i kako će izgledati revolucionarni zajednički granični prelaz

Srbija se nalazi u fazi intenzivnog infrastrukturnog razvoja, sa više od 800 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica koji se trenutno projektuju. Među ovim megaprojektima, poseban strateški i ekonomski značaj nosi buduća auto-putska veza A9, koja će povezati Beograd, Pančevo i Vršac sa granicom Rumunije.

Decenijski san postaje java: Pao dogovor posle 14 godina

Da je realizacija ovog decenijskog projekta konačno izvesna, potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Vladimirovcu u opštini Alibunar. Predsednik je istakao da je nakon razgovora sa predsednikom Rumunije, prvi put u poslednjih 14 godina, dobio pozitivan odgovor na predlog da se izgradi ova brza saobraćajnica.

Vučić je naglasio da će radovi početi nakon završetka radova na auto-putu Beograd-Zrenjanin i da je ovo investicija koja iz korenja menja budućnost Južnog Banata.

Pomoćnik direktora Puteva Srbije, Miodrag Poledica, takođe je potvrdio ove planove, ističući da je primarni cilj države povezivanje Srbije sa svim zemljama u regionu auto-putskim vezama, gde Rumunija predstavlja ključnog partnera.

Dve varijante na stolu: Detaljna trasa auto-puta A9 od Pančeva do Vatina

Novi auto-put kroz Južni Banat zvanično je kategorisan kao državni put IA reda sa oznakom A-9. Saobraćajnica je projektovana za računsku brzinu od 130 km/h, a tehnička dokumentacija koju je izradio Saobraćajni institut CIP predviđa pun profil auto-puta.

Ukupna dužina trase koja povezuje Južni Banat sa glavnim koridorima iznosi oko 130 kilometara, dok dužina same trase od Pančeva do graničnog prelaza Vatin iznosi približno 65 kilometara.

Obe predložene varijante kreću sa jugoistočne strane Pančeva, gde se auto-put nadovezuje na budući Sektor C Beogradske obilaznice, i vode do prve zajedničke petlje "Kačarevo". Od te tačke, koridor se grana na dve potencijalne opcije:

• Severna varijanta (oko 58 km): Trasa prolazi severnije, locirana između naselja Alibunar i Banatski Karlovac. Na njoj su predviđene petlje "Alibunar" i "Lokve". Petlja "Vršac" planirana je severozapadno od samog grada, u rejonu Vršačkih ritova.
• Južna varijanta (oko 63 km): Ova trasa prati postojeći međunarodni put. Kreće se ka petlji između Vladimirovca i Banatskog Karlovca, vodi ka petlji "Uljma", dok je čvorište "Vršac" pozicionirano znatno povoljnije za privredu – na magistralnom pravcu Vršac–Plandište, u neposrednoj blizini Industrijske zone "Sever".

Obe varijante se ponovo spajaju u tački novog graničnog prelaza Vatin. Paralelno sa ovim projektom, u julu ove godine pokrenuta je i izrada Stratečke procene uticaja na životnu sredinu za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Beograd-Vršac-državna granica za brzine do 160 km/h, čime Južni Banat postaje jedinstven logistički čvor.

Spas za vozače: Kako Sektori C i D obilaznice oko Beograda menjaju sve

Budući auto-put ka Vršcu ima direktnu ekonomsku i logističku vezu sa obilaznicom oko Beograda, tačnije sa njenim Sektorima C i D.

• Sektor C (Bubanj Potok - Vinča - Pančevo): Ova deonica dugačka je 31 kilometar i predstavlja ključnu vezu za izmeštanje teškog teretnog saobraćaja. Saobraćajni institut CIP trenutno izrađuje detaljni Prostorni plan, a Vlada Srbije je već usvojila rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju zemljišta u opštinama Beli potok, Leštane, Boleč, Vinča, Ritopek, Starčevo, Vojlovica i Jabuka. Najkompleksniji inženjerski poduhvat na trasi biće drumsko-železnički most preko Dunava kod Vinče, kao i izgradnja dva velika tunela, "Bubanj potok" i "Leštane".
• Sektor D: Predstavlja severni pravac Obilaznice oko Beograda, dugačak oko 38 kilometara, sa zadatkom da spoji Pančevo sa Batajnicom. Trasa počinje od Severne industrijske zone u Pančevu, prolazi iza Krnjače, Ovče i Borče, seče saobraćajnice kod Pupinovog mosta i završava se potpuno novim drumskim mostom preko Dunava kod Batajnice. Izrada dokumentacije je uvrštena u planove javnih nabavki (procenjena vrednost 1,2 milijarde dinara), a radovi počinju po završetku Sektora C.

Kada se ovi sektori spoje sa auto-putem A9, saobraćaj iz Vršca ka Novom Sadu više uopšte neće morati da prolazi kroz Beograd niti preko Pančevačkog mosta, a od Batajnice do Bubanj potoka stizaće se za samo 23 minuta.

Šta rade komšije? Rumuni uveliko spremni, potpisani i ugovori

Sa rumunske strane, projekat je u znatno naprednijoj fazi. Rumunska nacionalna kompanija za infrastrukturu (CNAIR) podelila je trasu od 72,9 kilometara na dva lota. Trasa je izuzetno kompleksna i skupa (procenjena na 14 milijardi leja), projektovana za brzinu od 140 km/h, sa 46 mostova i vijadukata, te 6 velikih petlji. Finansiranje je obezbeđeno iz nacionalnog "Transportnog programa" sa osloncem na EU fondove.

• Lot 2 (Jebel – Moravița, 33,49 km): Ova deonica se direktno spaja sa srpskom granicom. Pobednik tendera je kompanija PORR Construct SRL, a vrednost ugovora je blizu 2,97 milijardi leja. Rok realizacije je 48 meseci (12 za projektovanje, 36 za izgradnju).
• Lot 1 (Remetea Mare – Jebel, 35,67 km): Povezuje budući A9 sa postojećim auto-putem A1 kod Temišvara. Evaluacija ponuda građevinskih firmi je trenutno u toku, a rok za izgradnju je takođe 48 meseci od potpisivanja.

Prvi integrisani "One-Stop Shop" na 29 hektara

Ministarstva Srbije i Rumunije potpisala su zajedničko tehničko rešenje za izgradnju potpuno novog, integrisanog graničnog prelaza Vatin - Moravica. Ovo će biti prvi "One-Stop Shop" terminal u istoriji dve zemlje, smešten na rumunskoj teritoriji oko 1,55 kilometara od postojećeg prelaza.

Troškove izgradnje platforme na svojoj teritoriji snosiće Rumunija. Kompleks će se prostirati na ogromnih 29 hektara i imaće preko 10 ulazno-izlaznih traka. Granična policija i carine obe države deliće istu centralnu zgradu i kontrolne kabine, pa će se provera dokumenata vršiti na istom šalteru, što će drastično skratiti vreme čekanja i olakšati protok robe i putnika.

Zvanični 3D renderi prikazuju masivnu čeličnu nadstrešnicu nad trakama, ogroman parking za kamione sa fitosanitarnim i veterinarskim objektima, kao i izolacione ekološke zelene pojaseve oko terminala, što ga čini jednim od najmodernijih prelaza u ovom delu Evrope.