Ateroskleroza, koju uzrokuje visok holesterol, može napredovati godinama bez simptoma i dovesti do srčanog udara, moždanog udara ili kritične ishemije nogu
Lečenje može usporiti ili delimično smanjiti aterosklerotski plak, ali je najbolja prevencija održavanje zdravog načina života i nivoa holesterola
Nije hipertenzija, već je visok loš holesterol - LDL, pravi tihi ubica. Simptomi mogu biti odsutni dugo vremena, ali će se pojaviti tek sa značajnom progresijom ateroskleroze, kada se krvni sud suzi za 50 odsto ili više kaže poljski kardiolog profesor Maćej Banah.
Objašnjavajući kako se oseća čovek koji ima visok holesterol, profesor kaže da visok LDL između ostalog, najpre može da dovede do umora i smanjene tolerancije na vežbanje.
- Takođe, možemo primetiti ubrzan rad srca i aritmije. Konačno, može se javiti bol u grudima. Simptomi visokog holesterola mogu biti i glavobolja, vrtoglavica, mrlje pred očima ili čak nesvestica. Simptomi se mogu javiti i u donjim udovima, poznati kao intermitentna klaudikacija, ili, ukratko, bol pri hodanju koji je ponekad i veoma jak - navodi prof. dr Maćej Banah, specijalista kardiologije, hipertenziologije i lipidologije, šef Odeljenja za arterijsku hipertenziju na Medicinskom univerzitetu u Lođu, prorektor Medicinskog fakulteta Katoličkog univerziteta u Lublinu i rukovodilac u Istraživačkim centrom za srce i krvne sudove na Univerzitetu u Zjelonoj Gori.
Profesor objašnjava da holesterol gradi aterosklerotsku ploču - tačnije, on formira masno jezgro ove ploče. Dok je u početku aterosklerotski plak mali i samo remeti normalan protok krvi u arteriji, kako raste, lumen zahvaćenih krvnih sudova postaje sve suženiji.
- Očigledno je da kroz takav sud protiče manje krvi, što znači da manje kiseonika i hranljivih materija stiže do organa koji snabdeva. Uskraćeni srčani mišić daje sve od sebe, ali jednostavno ne može da se nosi sa tim, počinje da kuca brže ili nepravilno, a gore pomenuti bol u grudima se takođe javlja kao rezultat nedostatka ishemije - kaže profesor Maćej Banah.
Objašnjava da visok holesterol ne utiče samo na srce već i na mozak:
- Ako aterosklerotska ploča napadne karotidne arterije ili direktno cerebralne arterije, ishemija u mozgu počinje da se pogoršava, što dovodi do glavobolje i vrtoglavice, a na kraju i do ishemijskog moždanog udara. Intermitentna klaudikacija je takođe rezultat ishemije – u ovom slučaju, donjih ekstremiteta.
Simptomi holesterola se pojavljuju kasno
Zbog toga što se simptomi holesterola pojavljuju kasno, zato se, kaže profesor, ljudi i ne plaše visokog holesterola.
- Dok se neko sa visokim krvnim pritiskom već oseća veoma loše - ima glavobolje, vrtoglavicu, slabost, palpitacije i bol u grudima, neko sa veoma visokim holesterolom, recimo 200 ili 300, ne mora nužno imati nikakve simptome. Ateroskleroza se obično razvija sporo i može proći 10 do 15 godina pre nego što dođe do značajnog sužavanja arterija, mada se ponekad može desiti u roku od nekoliko godina kod predisponiranih osoba.
- Neko bi mogao reći: "Pa, još uvek imam vremena." Onda ih podsetim na rizike, a ulog je visok - srčani udar, što znači nepovratnu nekrozu srčanih ćelija, ishemijski moždani udar, koji takođe uzrokuje trajno oštećenje, i kritična ishemija donjih ekstremiteta, koja može dovesti do amputacije dela stopala, celog stopala ili čak noge. A ,ovo su samo neki primeri - kaže profesor Maćej Banah.
Dodaje je "to pomalo kao rak".
- Ako nemamo zdrav način života, loše se hranimo i pijemo alkohol, povećavamo rizik od raka debelog creva. Ako pušimo, rizikujemo rak grla, grkljana, traheje ili pluća. Ali to je dugoročni scenario. Isto je i sa holesterolom. To se ne dešava ovde i sada - napominje profesor Maćej Banah za Medonet.
Koliko aterosklerotska ploča mora da začepi krvni sud da bi se pojavili simptomi
- Suženje krvnog suda od 30 odsto može dovesti do smanjene tolerancije na napor - osoba će se brže umoriti, a bol u grudima može se javiti kako krvni pritisak raste. Međutim, postoje ljudi koji ne osećaju nikakve simptome, a simptomi se pojavljuju kada se krvni sud suzi za 50 odsto ili više. Ukratko, to je veoma individualna stvar - objašnjava profesor Maćej Banah.
Dobra vest je da ateroskleroza može da se leči, međutim, on ističe da treba zapamtiti da i uz veoma intenzivan tretman, dugogodišnji kalcifikovani aterosklerotski plak će se veoma sporo smanjivati za nekoliko procenata, dok lumen krvnog suda može biti poluzatvoren ili više.
- Jednostavno rečeno, plak nestaje jednako sporo kao što se i pojavljuje, i ovaj proces se nastavlja godinama. Naravno, ako angioplastika nije indikovana, lečenje ga ne samo smanjuje već ga i stabilizuje, smanjujući rizik od njegovog pucanja i lomljenja, začepljenja krvnog suda. Međutim, ako rano investiramo u svoje zdravlje i održavamo zdrav nivo holesterola, i imamo takozvani meki plak, možemo ga potpuno eliminisati iz naših krvnih sudova. Drugim rečima, ako osetite simptome visokog holesterola koje sam gore pomenuo, svakako ih ne bi trebalo ignorisati - upozorava on.
Prvi simptom visokog holesterola
Profesor kaže da jedan od prvih simptoma može biti povećan umor.
- Ako ste uspeli da se popnete na treći sprat bez ikakvih problema i odjednom postane teško - nedostaje vam vazduh, imate tahikardiju. Još jedan rani simptom može biti nejasan bol u grudima ili poremećaji srčanog ritma koji se iznenada javljaju, na primer, tokom napora ili stresa, kada nam se krvni pritisak poveća.
- Još jedan znak upozorenja je kada nas, nakon neke aktivnosti, noge počnu da bole, najčešće u listovima - to može biti i znak ekstremnog umora, osećaja peckanja ili nelagodnosti, posebno ako to ranije nismo primetili. Ponovo, moguće je da je ovo znak mišićne ili reumatoidne bolesti, ali i loše cirkulacije u donjim udovima izazvane aterosklerozom - navodi profesor Maćej Banah.
Za kraj naglašava da su simptomi visokog holesterola su zajednički neuspeh, i za pacijenta i za lekara koji ga je lečio.
- Zaista bi trebalo da učinimo sve što možemo da se testiramo i brinemo o svom zdravlju čak i kada nemamo nikakve simptome. To je najbolja investicija u vaše zdravlje - podseća profesor Maćej Banah.
