U Skoplju je vest o pobedi Progresivne Bugarske i Rumena Radeva dočekana uzdržano, iako se očekuje da nova vlada može rešavati sporna pitanja sa Severnom Makedonijom.
Odnosi između Bugarske i Severne Makedonije su napeti jer Bugarska negira makedonski identitet i jezik.
U Skoplju je uzdržano dočekana vest o ubedljivoj pobedi stranke Progresivna Bugarska bivšeg predsednika Rumena Radeva na izborima u susednoj zemlji. Činjenica da će, posle višegodišnje političke krize i niza vanrednih izbora, Bugarska konačno dobiti vlast sa apsolutnom većinom tumači se kao preduslov za rešavanje spornih pitanja između Bugarske i Severne Makedonije.
Pojedini analitičari u Skoplju nisu se pre izbora radovali očekivanoj Radevovoj pobedi, smatrajući da u Sofiji postoje liberalniji političari. Međutim, Severna Makedonija ni sa njima do sada nije imala više sreće.
„Nijedan bugarski političar ne može da izađe iz bugarske matrice niti njihove nacionalne doktrine o makedonskom pitanju“, kaže za DW Marjan Đorčev, bivši makedonski ambasador u Sofiji.
„Nije sporno da je Bugarska prva priznala nezavisnu Makedoniju, ali ima problem sa makedonskim suverenitetom, što izražava kroz stav da 'Makedonija može u EU, ali makedonstvo ne može'. Ni Radev ne može da izađe iz te matrice, niti za to ima ovlašćenje građana“, dodaje Đorčev.
Čiji je Goce Delčev?
Odnosi dve zemlje decenijama su hladni, jer Sofija negira makedonski identitet, dok makedonski jezik smatra dijalektom bugarskog.
Prema „kompromisu“ iz 2022. godine, Severna Makedonija bi trebalo da uvrsti bugarsku manjinu među konstitutivne narode, ali aktuelne vlasti u Skoplju to ne sprovode. Vladu predvodi konzervativac Hristijan Mickoski.
Prema Đorčevu, bugarska politička scena u ovom pitanju je ujedinjenija od makedonske.
„Mi ovde treba da pokažemo istu takvu jednoglasnost. Treba da se traže putevi za saradnju, da razgovaramo o sadašnjosti i budućnosti, a ne o tome čiji je Goce Delčev. Da li Francuska i Nemačka raspravljaju čiji je Karlo Veliki?“
Ipak, kaže Đorčev, ne može se sva krivica tražiti u Bugarskoj, jer je neko u Severnoj Makedoniji potpisao da dve zemlje „imaju zajedničku istoriju“.
Reč je o prethodnim socijaldemokratskim vlastima u Skoplju, koje su 2022. godine u parlamentu podržale takozvani Francuski predlog i pristale na deo bugarskih zahteva. VMRO-DPMNE, danas vladajuća stranka, tada je oštro protestovala, nazivajući to „zločinom nad celom nacijom“.
Kojim putem će Radev?
Radev je ubedljivu pobedu ostvario uglavnom govoreći o korupciji prethodnih vlasti. U Evropi je, međutim, dočekan sa skepsom i pitanjima da li je on „novi Viktor Orban“, zbog svojih dobrih odnosa sa Moskvom.
Sam Radev je rekao da će Bugarska „slediti evropski put“, ali i da su Evropi potrebni „kritičko razmišljanje, pragmatizam i realni rezultati“.
Prema mišljenju bivšeg ambasadora Đorčeva, Radev će verovatno tražiti saradnju i sa zemljama izvan EU ako proceni da je to u interesu Bugarske.
„On je bugarski suverenista. Poznaje i NATO i može da proceni šta je dobro za Evropu i šta je dobro za Bugarsku“, dodaje Đorčev.
(DW)
