Diskusije o upotrebi EU fondova za podršku Ukrajini povećavaju nesuglasice između država članica
Francuska insistira na prioritetu za evropske proizvođače oružja, dok druge zemlje to smatraju ograničavanjem
Nemačka i Holandija predvode grupu zemalja članica Evropske unije koje se protive francuskim zahtevima da se ograniči kupovina američkog oružja od strane Kijeva sredstvima obezbeđenim kreditom EU od 90 milijardi evra, saznaje Politiko.
Iako su lideri zemalja članica postigli dogovor o finansijskoj pomoći Ukrajini na samitu Evropskog saveta održanom u decembru 2025. godine, ovogodišnji predlog Evropske komisije prate mukotrpni pregovori o formalnim uslovima finansiranja.
U centru spora je Pariz, koji pokušava da spreči odliv evropskog novca u Ameriku. Francuski predsednik Emanuel Makron insistira na povlašćenom položaju evropske vojne industrije kako bi se ojačale odbrambene sposobnosti Unije, čak i ako bi to ograničilo mogućnost Ukrajine da odmah nabavi opremu neophodnu za odbranu od ruskih snaga.
S druge strane, većina zemalja predvođenih Berlinom i Hagom smatra da Kijevu treba dati veću slobodu u raspolaganju finansijskim paketom. Prema dokumentima koje je video Politiko, zagovornici liberalnijeg pristupa naglašavaju da prioritet mora biti hitna nabavka odbrambene imovine, bez obzira na poreklo proizvođača.
"Kupuj evropsko"
Dugogodišnja neslaganja oko učešća Vašingtona u programima EU za nabavku odbrambene opreme kulminirala su nakon najava administracije američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem vojnom preuzimanju Grenlanda, što je dodatno produbilo raskol u Severnoatlantskoj alijansi.
Kritičari upozoravaju da bi francusko insistiranje na strogoj klauzuli „Kupuj evropsko“ vezalo Kijevu ruke i ograničilo njegovu sposobnost da se brani od ruske agresije.
„Ukrajini je hitno potrebna oprema proizvedena u trećim zemljama, posebno američki sistemi protivvazdušne odbrane i presretači, municija i rezervni delovi za avione F-16, kao i mogućnosti za udare na velike udaljenosti“, navodi se u pismu holandske vlade državama članicama EU, čiji je sadržaj objavio Politiko.
Grčka i Kipar uz Francusku
Dok većina zemalja, uključujući Nemačku i Holandiju, u principu podržava klauzulu „Kupuj evropsko“, francuski napor da se program ograniči na kompanije iz EU trenutno podržavaju samo Grčka i Kipar. Prema rečima nekoliko diplomata upoznatih sa diskusijama, Kipar pokušava da održi neutralan stav s obzirom na svoje predsedavanje Savetom EU.
Podsetimo da su se prošlog meseca lideri EU složili oko izdavanja zajedničkog duga u iznosu od 90 milijardi evra kako bi pomogli Ukrajini. Ovaj model je izabran nakon što su Belgija i nekoliko drugih članica zaustavile odvojeni plan za mobilizaciju zamrznute ruske državne imovine.
Očekuje se da će više od dve trećine sredstava Evropske komisije biti usmereno na vojne rashode, dok će ostatak služiti kao budžetska podrška, prema rečima diplomata upoznatih sa diskusijama, objavio je Politiko.
Uskoro predstavljanje konačnog plana
S obzirom na to da će Komisija zvanično predstaviti plan za nekoliko dana, evropske prestonice pokušavaju da utiču na njegove najosetljivije delove.
Nemačka se odstupila od francuskog stava, predloživši da otvori nabavku oružja za odbrambene kompanije iz zemalja van EU.
„Nemačka ne podržava predloge koji ograničavaju nabavku iz trećih zemalja na određene proizvode. Zabrinuti smo da bi to nametnulo prekomerna ograničenja Ukrajini u njenu odbranu“, navodi se u pismu koje je Berlin u ponedeljak poslao evropskim prestonicama, a u koje je Politiko imao uvid.
Holandija je otišla korak dalje, predlažući da se najmanje 15 milijardi evra nameni isključivo za kupovinu stranog oružja koje trenutno nije dostupno u Evropi. Holandska vlada u svom pismu upozorava da evropska odbrambena industrija „trenutno nije u stanju da proizvede ekvivalentne sisteme ili to ne može da učini u potrebnom roku“.
S druge strane, francuski kontraargument se zasniva na tezi da Brisel treba da izvuče maksimalnu ekonomsku i stratešku korist iz sredstava namenjenih Ukrajini, podstičući sopstvenu proizvodnju.
Kritičari upozoravaju da jačanje ukrajinske odbrane od Rusije treba da ima apsolutni prioritet nad svim ostalim ciljevima. „To je veoma frustrirajuće. Gubimo fokus sa našeg cilja, a naš cilj nije posao“, rekao je treći diplomata EU koji je učestvovao u razgovorima.
Iako Pariz snažno brani svoj stav, drugi diplomata ističe da se potencijalni francuski veto može lako zaobići, s obzirom na to da se o predlogu odlučuje prostom većinom glasova zemalja članica, objavio je Politiko.
Šta je predlog Berlina
Berlinov predlog je takođe izazvao dodatne kontroverze. Iako se Nemačka protivi francuskom protekcionizmu, ona takođe predlaže uvođenje preferencijalnog tretmana za kompanije iz onih zemalja koje su pružile najveću finansijsku podršku Ukrajini. Takav model bi direktno koristio nemačkoj industriji, s obzirom na to da je Berlin jedan od najvećih donatora Kijeva.
„Nemačka zahteva da se logika nagrađivanja snažne bilateralne podrške primeni i na države članice“, navodi se u pismu Berlina. Diplomate su taj potez protumačile kao pokušaj da se podstaknu nemačke kompanije, ali i kao sredstvo za pritisak na druge zemlje da povećaju finansijska izdatke za Ukrajinu.
(Politico)
