Građani Ukrajine trpe zimu bez grejanja i struje usled učestalih ruskih napada
Zapadne sile raspravljaju o daljim merama podrške Ukrajini u svrhu promovisanja mira
Rat u Ukrajini, prvobitno zamišljen kao trodnevna "specijalna vojna operacija", traje već skoro pune četiri godine, preciznije već 1.418 dana, što je zvanično duže nego što su trajale borbe na Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata. Posebno zabrinjava činjenica da su ionako turbulentni mirovni pregovori trenutno u zapećku, a o šansama za nastavak se zasad ni ne govori.
Ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo je invaziju u punom obimu na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Brojni stručnjaci i zvaničnici su procenjivali da će Kijev pasti za nekoliko dana, a brojka koja je bila najprisutnija tih dana bila je - tri. Čak su i pojedini zapadni obaveštajni zvaničnici govorili da bi glavni grad Ukrajine mogao da bude osvojen za svega nekoliko sati.
Vrlo brzo se ispostavilo da nisu u pravu. Ukrajinske snage su, uz pomoć sopstvene strategije i naoružanja, ali i vojne pomoći sa Zapada, uspele da pruže žestok otpor. I tako već skoro pune četiri godine. Cena tog otpora je zastrašujuća.
Ruska invazija na Ukrajinu zvanično traje već dan duže nego što su trajale bitke na celom Istočnom frontu tokom Drugog svetskog rata, a na ovom frontu se vodila najveća, najkrvavija i najpresudnija bitka u istoriji čovečanstva - bitka za Staljingrad.
Na ovu činjenicu ukazao je ukrajinski ratni novinar Ilija Ponomarenko.
- Sutra će ruska invazija na Ukrajinu (tzv. "zauzimanje Kijeva za tri dana") da se izjednači sa trajanjem Istočnog fronta u Drugom svetskom ratu - objavio je Ponomarenko 10. januara na društvenoj mreži "Iks".
Rat protiv nacizma odlučen na Istočnom frontu
Istočni front u Drugom svetskom ratu bio je najveće i najkrvavije bojno polje tokom celog rata. Otvoren je 22. juna 1941. nemačkim napadom na Sovjetski Savez (operacija Barbarosa) i trajao je do maja 1945. Na tom frontu, koji se prostirao hiljadama kilometara od Baltika do Crnog mora, sukobile su se najveće kopnene vojske u istoriji - Vermaht i njegovi saveznici protiv Crvene armije.
Na njemu su vođene najveće bitke (Staljingrad, Kursk, Berlin...), poginulo je oko 70-80 odsto svih nemačkih vojnika, a ukupno je stradalo više ljudi (vojnika i civila) nego na svim ostalim ratištima Drugog svetskog rata zajedno. Zbog toga se smatra da je rat protiv nacizma zapravo odlučen upravo na Istočnom frontu.
Činjenica da Putinova "specijalna vojna operacija", zamišljena kao kratka intervencija, sada traje duže od egzistencijalnog rata protiv nacizma, snažan je pokazatelj neuspeha ruskih strateških ciljeva, navodi "Index".
Tramp "mirotvorac" ne razmišlja o miru u Ukrajini
Posebno zabrinjava podatak da američki predsednik Donald Tramp, najvažniji posrednik u pregovorima o miru između Ukrajine i Rusije koji sebe naziva "mirotvorcem", sada ni ne razmišlja o nastavku pregovora zbog sopstvenih ratova koje vodi ili planira da povede. Tramp se sada fokusirao na situaciju u Venecueli, posle svrgavanja i hapšenja tamošnjeg predsednika Nikolasa Madura, zatim na Iran, s kojim je na ivici rata, ali i na Grenland, koji želi da pripoji Sjedinjenim Državama, što može ozbiljno uzdrmati i sam NATO savez.
Jedan od poslednjih zvaničnih sastanaka na kojem se govorilo o potencijalnom mirovnom sporazumu u Ukrajini bio je susret predstavnika "koalicije voljnih", koju predvode Francuska i Velika Britanija, u Parizu 6. januara. Tada je britanski premijer Kir Starmer rekao da su usvojili deklaraciju o raspoređivanju trupa u Ukrajinu ako se postigne mir.
Tajni razgovori Rusa i Amerikanaca u Parizu
Sutradan se specijalni predstavnik ruskog predsednika Kiril Dmitrijev, sastao sa savetnicima američkog lidera Stivom Vitkofom i Džeradom Kušnerom kako bi razgovarali o planu za Ukrajinu. Francuski list "Le Monde" je objavio da je Dmitrijev primećen u blizini amerike ambasade u Parizu. Međutim, kako je izvestio "Aksios", Bela kuća i sekretar za štampu Dmitrijeva odbili da komentarišu ovu informaciju, što ide u prilog činjenici da su obavljani tajni razgovori.
Od tada, sve je utihnulo. Nijedna strana se zvanično nije oglasilo o nastavku mirovnih pregovora u Ukrajini.
Bez struje i grejanja usred zime
Čini se da se sve vratilo u pređašnje stanje, pre početka mirovnih sporazuma. Prema poslednjim informacijama, ukrajinske snage su pogodile tri ruske platforme za bušenje u vlasništvu Lukoila, jednog od najvećih ruskih proizvođača nafte, u Kaspijskom moru.
Nekoliko dana ranije, 9. januara, Rusi su drugi put od početka rata upotrebili moćno oružje "orešnik" u napadu na Ukrajinu, pri čemu je stradalo najmanje četvoro ljudi u Kijevu.
Napadi su poslednjih dana intenzivirani, ali ovaj put dronovima. Usred zime, hiljade ljudi u Ukrajini suočava se sa prekidima grejanja usled ruskih napada. Mnogi su u potpunosti ostali bez grejanja i struje. Premijerka Ukrajine Julija Sviridenko izjavila je da se značajnije poboljšanje energetske situacije očekuje tek sredinom januara, ali kontinuirani napadi otežavaju rad inženjera.
