Vicekancelar Andreas Babler blokira medijske subvencije i finansiranje digitalne transformacije, koristeći ih kao politički pritisak na koalicionog partnera
Više od 1.000 novinara ostalo je bez posla, a taj broj bi mogao da se udvostruči do kraja godine zbog finansijskih problema medija
Austrija se suočava sa najdramatičnijom medijskom krizom u svojoj istoriji. Vicekancelar, ministar za medije i lider Socijaldemokratske partije Austrije (SPO) Andreas Babler je svojim delovanjem doveo je na ivicu uništenja austrijski medijski pejzaž, ističe portal „Oe24“.
Sve veći broj posmatrača veruje da ga namerno uništava – iz osvete zbog kritičkog medijskog izveštavanja o njegovoj politici i njegovoj ličnosti.
Aktuelna vlada nije uspela samo da potpuno uništi imidž javnog servisa ORF i poverenje javnosti u taj medij, uništavajući ORF godinama svojim političkim mahinacijama, a sada uništava i privatni medijski sektor u Austriji – gurnuvši skoro sve medije u najtežu krizu.
Talas otpuštanja: Više od 1.000 novinara bez posla
U novinskom sektoru, „Klajne Cajtung“ i „Kurir“ su prvi masovno smanjili broj zaposlenih, zatim „Standard“ i „Di Prese“, a nedavno čak i dugogodišnji visokoprofitabilni „Hojte“.
Situacija je još dramatičnija u privatnom televizijskom sektoru: Puls24/ATV/Puls4 su morali da otpuste 45 zaposlenih, a sada „Servus TV“, koji je ranijih godina primao milionske iznose od milionera Ditriha Matešica, sledi primer otpuštanjem čak 60 zaposlenih.
Već postoje izveštaji o dvocifrenom gubitku radnih mesta u „Skaju“.
Početkom 2026. godine, više od 1.000 novinara je ostalo bez posla u Austriji, a prema rečima ekspertima iz medijskog sveta, ovaj broj bi mogao da se udvostruči do kraja godine.
Babler blokira finansiranje transformacije kako bi ucenio koalicionog partnera OVP
U stvari, ministar za medije je stvorio pravu katastrofu: medijske subvencije obećane za tekuću godinu su blokirane. On blokira čak i isplatu dogovorenih sredstava za digitalnu transformaciju, projekta vlade Sebastijana Kurca koji je namenjen da nadoknadi odliv prihoda od oglašavanja američkih tehnoloških giganata poput Gugla i Mete kroz digitalni porez od 5 odsto.
Umesto da se medijima raspodeli celokupni prihod od digitalnog poreza od preko 120 miliona evra, kako zahtevaju sva medijska udruženja, čak se ni beznačajna suma od 20 miliona evra koju je obezbedila vlada ne isplaćuje.
Brojni mediji – posebno manji – stoga se suočavaju sa krizom.
Babler je finansiranje transformacije učinio pregovaračkim adutom u svojim pregovorima o budžetu i popustiće samo ako Narodna partija (OVP) napravi ustupke po drugim pitanjima.
Blokirane su i ostale medijske subvencije koje je Babler uvek tako samouvereno obećavao.
Moguća EU istraga od 18 meseci
Vitalne subvencije za distribuciju novina nisu dostupne jer Babler odbija da raspodeli subvencije besplatnim novinama na način koji je u skladu sa tržišnim propisima i propisima EU i antimonopolskim propisima, tvrdeći da je njihovo izveštavanje previše kritičko, piše "Oe24".
Bez jednakog tretmana besplatnih novina u skladu sa propisima EU, Brisel neće odobriti subvencije za distribuciju i podvrgnula bi ih 18-mesečnom procesu preispitivanja. Ova subvencija je stoga blokirana najmanje godinu i po dana.
Nema ni traga od bilo kog drugog Bablerovog grandioznog obećanja. Svakako nema pomena o novoj „kvalitetnoj subvenciji za medije“, najavljenoj uz veliku pompu i uz troškove od skoro 100.000 evra konsultantskih usluga.
Medijima ove godine nedostaju 50 miliona evra subvencija zbog Bablerove blokade
Nema ni traga od povećanih subvencija za medije koje je Babler obećao.
Naprotiv: medijskim budžetima nedostaje više od 50 miliona evra subvencija samo ove godine.
Istovremeno sa zamrzavanjem finansiranja, Bablerova vlada je smanjila budžete za oglašavanje u svim medijima na manje od 10 miliona evra.
Umesto toga, Babler i ljudi oko njega rasipaju oslobođena sredstva na masovno povećano oglašavanje preko američkih kompanija koje javno kritikuju, kao što je Gugl, trošeći ih potpuno besmisleno na partijske propagandne TV kanale (koje niko ne gleda, kako piše austrijski portal) i dramatično proširujući svoja odeljenja za odnose s javnošću do te mere da sada više PR-ova radi u vladi i državnim preduzećima nego u svim privatnim domaćim medijima zajedno.
Beč smanjio medijski budžet za 60%
Najveća katastrofa za medije se nazire u Beču, gde gradonačelnik Mihael Ludvig, inače iz redova SPO, postaje "grobar" bečke medijske scene koju su Helmut Cilk i Mihael Hojpl tako marljivo gradili pre njega.
Samo u prvoj polovini ove godine, Ludvig je – uz glasan aplauz stranke NEOS ministarke spoljnih poslova Beate Majnl-Rajzinger – smanjio izdatke grada na medije za više od 60 procenata.
To, ističe "Oe24", znači da će, dugoročno gledano, najmanje 50 odsto svih bečkih novinara izgubiti posao.
Ovo je neverovatan udarac za nekada prosperitetno medijsko središte.
Ludvig, kao i njegov stranački kolega Babler, obećava jednu medijsko subvenciju za drugom. Ali ništa od toga se ne očekuje.
Finansiranje projekta veštačke inteligencije koje je Ludvig tako veličanstveno najavio, a koje je bivši direktor ORF-a Vrabec trebalo da sprovede, ne postoji čak ni kao koncept.
U ponedeljak, Ludvig namerava da objavi dotacije u visini od šest miliona evra medijima kako bi zaustavio propadanje medijskih kuća u Beču. Kada će ova sredstva zapravo biti isplaćena, niko ne može ni da nagađa – da li će do tada u Beču uopšte ostati medijske kuće ili novinari.
(Oe24.at)
