Nakon više od 10 dana napada, usledilo je zatišje u napadima SAD na Iran, dok Tramp razmatra dalje korake, uključujući moguće proširenje sukoba
Najradikalnija mogućnost je kopnena invazija, a analitičari zaključuju da bi dalja eskalacija mogla da postane "nova normalnost" u odnosima dve zemlje
Prvi put posle gotovo dve nedelje, Sjedinjene Američke Države (SAD) od petka nisu izvele nove napade na Iran. Ovo zatišje usledilo je nakon 13 uzastopnih noći američkog bombardovanja i 12 iranskih napada na brodove u Persijskom zalivu od 6. jula, što je praktično ponovo blokiralo plovidbu kroz Ormuski moreuz.
Prekid vatre koji su dve strane potpisale u aprilu, a nakon kojeg je u junu usledio memorandum o razumevanju, danas deluje kao daleka prošlost. Prebacivanje američkih borbenih aviona, jedinica za specijalne operacije i medicinske opreme u region ukazuje da američki predsednik Donald Tramp razmatra povratak otvorenom ratu.
Tramp je 23. jula rekao da su SAD "potpuno spremne" za "masovni napad". Ipak, on nema mnogo dobrih opcija da primora Iran da poštuje obaveze iz memoranduma, uključujući ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za brodove i nastavak pregovora o smanjenju zaliha obogaćenog uranijuma.
Napadi na infrastrukturu
Jedna od mogućnosti bila bi proširenje napada na ključnu iransku infrastrukturu. Od nastavka bombardovanja 7. jula, SAD su pogodile stotine ciljeva, uključujući protivvazdušnu odbranu (PVO), skladišta raketa i vojnu logistiku. Prema navodima američke Centralne komande (CENTCOM), cilj je bio da se dodatno oslabi sposobnost Irana da ugrožava komercijalnu plovidbu kroz Ormuski moreuz, piše "Ekonomist".
Međutim, poslednjih dana pojavili su se znaci da se lista meta proširuje. Američke snage gađale su puteve, tunele, mostove i železničke veze ka Bandar Abasu, važnoj luci na jugu Irana kroz koju prolazi veliki deo trgovine te zemlje, čime je ona delimično odsečena od ostatka države. Napadnuto je i postrojenje za desalinizaciju vode u Bondžiju, u južnoj provinciji Hormozgan, što je, prema pisanju iranskih državnih medija, dovelo do prekida vodosnabdevanja za oko 10.000 ljudi u 20 sela.
Iran je odgovorio napadima na elektroenergetske i vodovodne objekte u Kuvajtu, pri čemu je izbio požar na više lokacija.
Bela kuća negira da gađa civilne ciljeve, tvrdeći da su mete bili isključivo vojni objekti i logistička infrastruktura.
Nuklearna postrojenja kao moguća meta
Druga grupa mogućih meta jesu iranska nuklearna postrojenja, koja su SAD i Izrael gađali prošle godine, kao i ponovo u februaru. Smatra se da su američki napadi ozbiljno oštetili objekte za obogaćivanje uranijuma u Natanzu i Fordou, gde centrifuge povećavaju koncentraciju uranijuma do nivoa potrebnog za pravljenje nuklearnog oružja.
Tramp je 22. jula zapretio da će da bombarduje Kramp planinu (koja se drugačije naziva Pijuk planina ili Pikeks), snažno utvrđeno postrojenje smešteno duboko pod zemljom u centralnom delu Irana. Prema Institutu za nauku i međunarodnu bezbednost, objekat je verovatno još u izgradnji i nije operativan, ali je Iran tamo već prebacio hiljade centrifuga, piše "Volstrit džornal".
SAD bi mogle da napadnu dalekovode, ventilacione sisteme i ulazne tunele ili da pokušaju da podzemne komore pogode bombama za probijanje bunkera. Ipak, objekat je toliko duboko ukopan da Džejms Ekton iz Karnegijeve zadužbine smatra da američko oružje ne bi moglo da uruši tunele niti da uništi ono što se u njima nalazi, ali ni da uništavanje centrifuga ne bi primoralo Iran da otvori Ormuz.
Najdrastičnija opcija - kopnena invazija
Treća i najradikalnija mogućnost bila bi kopnena operacija, o kojoj je Tramp razmišljao ranije ove godine, ali ju je odbacio. Potencijalna kopnena operacija mogla bi da bude usmerena na ostrvo Harg, ključni terminal za izvoz nafte.
SAD i dalje imaju dve udarne grupe nosača aviona u regionu, kao i značajne amfibijske snage. Ipak, kopneni rat se smatra malo verovatnim. Američka okupacija ostrva Harg mogla bi da zaustavi izvoz iranske nafte, ali američka mornarica već postiže sličan efekat blokadom, uz manji rizik. Zauzimanje obale Persijskog zaliva ne bi sprečilo Iran da ispaljuje rakete iz unutrašnjosti zemlje.
Kopnena operacija predstavljala bi jednu od najvećih i najsloženijih vojnih akcija u istoriji, uz značajan rizik od neuspeha.
"Nova normalnost"
Arapske diplomate pokušavaju da ubede Trampa da je desetodnevni prekid vatre bolje rešenje. Međutim, malo je razloga za verovanje da bi Iran ponovo otvorio Ormuski moreuz ili odustao od svog nuklearnog programa, piše "Ekonomist".
- Najverovatniji ishod je nova normalnost - smatra Ilan Goldenberg, bivši američki zvaničnik koji danas radi u organizaciji Džej strit.
To bi podrazumevalo:
- povremene sukobe
- periodične vazdušne napade na iranski nuklearni program
- iransku kontrolu nad Ormuskim moreuzom
- trajno američko vojno prisustvo na Bliskom istoku
Prema rečima Goldenberga, američke opcije nisu sjajne, ali nikada nije video ovako lošu situaciju.
- Prvi put u karijeri nemam odgovor - zaključio je.
Iranski adut - balistička raketa "Hejbar Šeken"
Iran je prilagodio svoju vojnu taktiku koristeći balističke rakete "Hejbar Šekan" za napade na američke baze širom Bliskog istoka, menjajući njihove putanje, brzinu i manevre tokom leta kako bi probile američku PVO, tvrde neimenovani američki zvaničnici za "Volstrit džornal".
Ova balistička raketa srednjeg dometa može da gađa ciljeve na udaljenosti oko 1.450 kilometara, što znači da može da pogodi mete širom Bliskog istoka, kao i delove Rusije, Indije i članice NATO-a Turske.
Raketa se lansira sa mobilnih kopnenih platformi i koristi čvrsto gorivo, zbog čega je vreme pripreme za lansiranje znatno kraće nego kod raketa na tečno gorivo. To protivničkim vojskama ostavlja manje vremena da otkriju i unište lansirne položaje. Kako bi povećali domet, konstruktori su raketu učinili lakšom od prethodnih modela, prenosi "Njuzvik".
Iako Teheran nije objavio cenu raketa, procenjuje se da su one znatno jeftinije od presretača koje koriste SAD i njihovi saveznici.
Tramp: Razgovori sa Iranom su dobri, ne gubim strpljenje
Uprkos svemu, Tramp je danas izjavio da su razgovori Vašingtona i Teheranu "dobri" i postoji mogućnost napretka u pregovorima. Ipak, upozorio je da će Vašington nastaviti vojne aktivnosti ukoliko pregovori ne budu uspešni.
- Vodimo dobre razgovore i videćemo šta će se dogoditi. Mislim da postoje dobre šanse da se nešto postigne. Ako se to dogodi, utoliko bolje. Ako ne, vratićemo se onome što smo radili pre dva dana - rekao je Tramp novinarima u predsedničkom avionu "Air Foce One" na putu ka saveznoj državi Mičigen.
On je, prenosi AP, naveo da je inicijativa za nove kontakte potekla od iranske strane.
- Obratili su nam se direktno jer smo ih veoma snažno gađali - rekao je Tramp dodajući da nije bilo američkih vojnih operacija, Iran "ne bi ni razgovarao".
Na pitanje da li gubi strpljenje za pregovore, američki predsednik je odgovorio da za to nema razloga.
