Igor Sečin, direktor Rosnjefta, smatra da su američke energetske kompanije najveći dobitnici zatvaranja Ormuskog moreuza
Zatvaranje moreuza vidi kao pokušaj promene pravila globalnog energetskog tržišta u korist SAD, uz rizik po svetsku naftnu tražnju
Glavni izvršni direktor ruske naftne kompanije Rosnjeft, Igor Sečin, izjavio je da su američke energetske kompanije najveći dobitnici zatvaranja Ormuskog moreuza, ali je upozorio da bi dugotrajne tenzije na jednom od najvažnijih svetskih energetskih pravaca mogle da ugroze dugoročnu tražnju za naftom.
Govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, Igor Sečin je ocenio da je zatvaranje Ormuskog moreuza pokušaj preoblikovanja globalnog energetskog tržišta u korist Sjedinjenih Američkih Država.
„Zatvaranje Ormuskog moreuza predstavlja pokušaj promene pravila globalnog energetskog tržišta u korist SAD. Mere usmerene protiv Irana pogodile su ceo svet. Strateški rizici nisu bili dovoljno procenjeni“, rekao je Sečin.
„Američke kompanije dobile nekonkurentsku prednost“
Prema njegovim rečima, najveću korist od novonastale situacije imale su američke energetske kompanije.
„Glavni dobitnici bile su, naravno, američke kompanije, koje su stekle nekonkurentske prednosti i mogućnost da obezbede isporuke po visokim cenama“, rekao je prvi čovek Rosnjefta.
Istovremeno je upozorio da bi produžene tenzije u Ormuskom moreuzu mogle da podstaknu veća ulaganja u alternativne izvore energije i smanje dugoročnu potražnju za naftom.
Cena nafte mogla bi da dostigne 96 dolara
Sečin smatra da bi, ukoliko se plovidba kroz Ormuski moreuz uskoro normalizuje, cena nafte do kraja godine mogla da dostigne između 95 i 96 dolara po barelu.
Prema njegovoj proceni, tokom naredne godine cena bi mogla da se spusti na nivo između 80 i 85 dolara po barelu, dok bi se u drugoj polovini 2027. tržište vratilo osnovnim tržišnim zakonitostima.
Kina najbolje pripremljena za krizu
Govoreći o posledicama sukoba na Bliskom istoku, Sečin je ocenio da je Kina najbolje pripremljena za ovakve poremećaje zahvaljujući dugoročno planiranoj državnoj politici.
Ipak, upozorio je da bi i drugi strateški pomorski pravci mogli biti ugroženi, uključujući moreuze Malaka, Bab el Mandeb i Gibraltar.
Svet se suočava sa nestašicama struje, hrane i vode
U govoru simboličnog naziva „Početak kraja ili kraj početka: šta je ostalo na dnu Pandorine kutije“, Sečin je upozorio da se globalni problemi ubrzano gomilaju.
Kako je naveo, svet se suočava sa rastućom militarizacijom velikih sila, stvaranjem najvećeg finansijskog balona još od 19. veka, kao i mogućim nestašicama električne energije, hrane, vode i ključnih sirovina.
„Na dnu kutije neizbežno ćemo pronaći globalni nedostatak električne energije, nestašice hrane, bakra i drugih metala, kao i nestašicu vode“, rekao je Sečin.
OPEK plus izgubio deo uticaja
Prvi čovek Rosnjefta ocenio je i da je grupa OPEK plus izgubila deo svog potencijala nakon izlaska Ujedinjenih Arapskih Emirata iz saveza, kao i ranijih odlazaka Katara i drugih država.
Prema njegovim rečima, proizvodnja zemalja okupljenih u savezu tokom poslednje decenije smanjena je sa 58 na 37 miliona barela dnevno.
Sečin je naveo i da je proizvodnja nafte u Rusiji od 2016. godine smanjena za oko 1,5 miliona barela dnevno, odnosno za 15 odsto.
„Taj pad moraće da bude nadoknađen investicijama od najmanje 10 biliona rubalja. Očekujemo da će se investiciona saradnja između članica saveza i Rusije dodatno proširiti“, zaključio je on.
