Rumunija je često pogođena ruskim vazdušnim napadima, sa 34 drona i nekoliko projektila
Za razliku od Rumunije, Poljska i Estonija već duže vreme aktivno obaraju ruske projektile nad svojim teritorijama
Jedva da je ijedna druga susedna zemlja Ukrajine toliko često bila pogođena ruskim vazdušnim napadima kao Rumunija. Provokacije su praktično počele već na početku ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine, a sve ih je više: ukupno se iznad Rumunije našlo 34 ruska drona i nekoliko ruskih projektila, a samo ove godine bilo je 19 incidenata.
To nisu bili samo preleti, već i eksplozije: najteži incident dogodio se 29. maja 2026. godine kada je ruski dron pogodio stambenu zgradu u gradu Galac, velikom gradu na istoku Rumunije. Dve osobe su povređene, a desetine stanara evakuisane.
Nije teško zaključiti da su to sistematske ruske provokacije i namerna kršenja vazdušnog prostora Rumunije, ali reakcija Bukurešta do sada je bila prilično mlaka. Istina, nakon gotovo svakog incidenta ruski ambasador je pozivan u rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova, ali još nikada nije bilo ni vojne reakcije ni obaranja takvih letelica.
To se prošlog vikenda radikalno promenilo: u roku od 48 sati rumunsko ratno vazduhoplovstvo oborilo je tri ruska drona koja su ušla u vazdušni prostor zemlje. Ovog ponedeljka zamalo je oboren i četvrti, ali, već kada je bio u dometu rumunske odbrane, pobegao je iz rumunskog vazdušnog prostora.
"Profesionalnost, hrabrost i efikasnost"
Rumunska javnost je želela da zna zašto se ti dronovi ne obaraju, ali državni i vojni vrh uglavnom je odgovarao složenim objašnjenjima i izbegavao jasan odgovor.
Ovog puta je drugačije: rumunsko rukovodstvo redom čestita rumunskim oružanim snagama. Istina, niko ne govori da je to sada drugačija politika Rumunije, ali svi hvale "profesionalnost, hrabrost i efikasnost" rumunskih pilota.
Obaranje dronova "nesumnjivo je pozitivna stvar za vojsku, za Rumuniju i za NATO", smatra i vojni stručnjak Adrian Popa u komentaru na portalu G4Media.
- To podiže moral i donosi nam političke poene na međunarodnoj sceni. Pokazujemo kako napredujemo u odbrani sopstvene teritorije i da prevazilazimo mentalitet pukog čekanja i brige da li će nam dron pasti na glavu - naveo je.
Za razliku od Rumunije, Poljska i Estonija već odavno obaraju ruske projektile
S druge strane, i vojsci je očigledno potrebna vežba: prošlog petka jedan ruski dron duboko je prodro u rumunski vazdušni prostor i oboren je tek iz drugog pokušaja u blizini sela Padina, dakle oko 220 kilometara od rumunske granice u delti Dunava, gde je ušao na rumunsku teritoriju i, s obzirom na brzinu tih dronova, leteo iznad Rumunije više od sat vremena.
Ostaci oborenog drona pale su tek kod Padine na poljoprivredno zemljište i utvrđeno je da je to zaista bio ruski dron. Drugi je oboren u subotu mnogo brže: oko deset kilometara zapadno od obale Crnog mora, iznad delte Dunava, a treći u nedelju, takođe iznad Crnog mora.
Za razliku od Rumunije, Poljska i Estonija već odavno obaraju ruske projektile, poslednji put u maju 2026. u Estoniji.
Nakon nove vojne doktrine Rumunije neposredno nakon obaranja iz NATO-a stizale su samo opšte izjave u kojima se osuđuju povrede vazdušnog prostora Rumunije i navodi da su obaranja dronova bila deo "zajedničke multinacionalne operacije".
Međutim, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bila je mnogo otvorenija: čestitala je rumunskoj vojsci na "brzoj i efikasnoj reakciji" i zahvalila na zaštiti zajedničke evropske bezbednosti.
Političko pitanje
Stranka Savez za ujedinjenje Rumuna (AUR) inače je poznata kao zagovornik Rusije, ni ovaj put ne govori ništa protiv Moskve.
- Političko rukovodstvo mora objasniti zašto je Rumunija, nakon više od četiri godine rata na svojoj granici, i dalje prinuđena da koristi skupe borbene avione i rakete za presretanje dronova koje je zapravo trebalo neutralisati brzo, efikasno i znatno bliže granici - ipak, rekcija je čudna.
Ta stranka, iako se sama opisuje kao "suverenistička", u maju prošle godine odbila je zakon koji rumunskoj vojsci omogućava brže obaranje dronova koji narušavaju rumunski vazdušni prostor.
Rumunska vlada razmatra pokretanje konsultacija sa saveznicima
I vlada i javnost Rumunije sada se bave pitanjem šta još treba učiniti kako bi prestale takve provokacije Moskve. Ministarka spoljnih poslova Oana Toju ponovo je pozvala ruskog ambasadora u Bukureštu na ozbiljan razgovor, a povukla je i rumunskog ambasadora iz Moskve "na konsultacije".
Takođe je naložila da jedan ruski diplomata napusti zemlju u roku od pet dana. Osim toga, rumunska vlada razmatra pokretanje konsultacija sa saveznicima u NATO-u kako je i predviđeno članom 4. Severnoatlantskog ugovora.
Oana Țoju napisala je na platformi X o povredama vazdušnog prostora da se ne radi se o izolovanom slučaju, već o obrascu koji se stalno ponavlja.
Slično razmišljaju i drugi političari, visoki vojni zvaničnici i vojni stručnjaci.
(DW)
