Kriza nakon napada Amerike i Izraela na Iran imala je ozbiljan uticaj na svetsku ekonomiju, posebno na tržište nafte i lance snabdevanja u Persijskom zalivu
Režim u Iranu ostao je stabilan uprkos napadima, a opozicija je i dalje slaba i njeno delovanje nije dovoljno snažno za izazivanje promena bez kopnene invazije
Znamo da je gotovo sve moguće. Rat sa Iranom pokazao je da je predsednik Amerike Donald Tramp spreman da preduzme i najekstremnije poteze. Svet je nakratko pogledao u ponor - i povukao se.
Kako piše Timoti Eš, viši strateg za tržišta u razvoju u kompaniji Bluebay Asset Management u Londonu, 12 lekcija iz rata u Iranu pokazuje jedno: sledeća kriza može biti još bliže nego što mislimo.
1. Tramp je spreman na sve
Prva lekcija je da je Donald Tramp spreman da preuzme rizike koje verovatno nijedan drugi predsednik SAD ne bi prihvatio. Napad Izraela i Amerike na Iran bio je operacija sa izuzetno visokim rizikom - sa nejasno definisanim ciljevima i bez realnog plana kako bi se mogao završiti.
Postavlja se pitanje: zašto je Tramp odlučio da povuče takav potez? Jedno od mogućih objašnjenja jeste da je bio spreman na ekstreman rizik kako bi promenio dominantni narativ u medijima - bilo zbog afere Epstajn ili zbog slabih rezultata u anketama pred predstojeće izbore za Kongres.
To otvara i dodatna pitanja. Zašto je tema Epstajna za Trampa toliko osetljiva? Podsetimo da su demokrate nedavno uspele da izvrše pritisak na Ministarstvo pravde da objavi nove optužbe u vezi sa slučajem Epstajn, u kojima se pominje i Trampovo ime.
Još važnije pitanje je kakve bi još rizične odluke mogao da donese ako mu politička podrška ne poraste, a afera Epstajn nastavi da dominira medijima.
Drugim rečima - gotovo sve je moguće. Rat sa Iranom pokazao je da je ovaj predsednik spreman da preduzme poteze koji su ranije smatrani nezamislivim, čak i ako bi oni mogli gurnuti svetska finansijska tržišta na ivicu kolapsa.
2. Strah od posledica po globalnu ekonomiju
Druga lekcija odnosi se na finansijska tržišta. Čini se da čak i Tramp u određenom trenutku počinje da reaguje na signale iz ekonomije.
Kada su cene nafte počele naglo da rastu, a cena benzina u SAD približila se granici od 4 dolara po galonu, Tramp je odlučio da ublaži deo svojih poteza kako bi smirio tržišta.
To je za sada imalo određeni efekat, ali nije jasno da li to znači i kraj sukoba sa Iranom. Moguće je da će konflikt biti održavan na nižem nivou intenziteta - dovoljno visok da skrene pažnju javnosti sa političkih problema, ali nedovoljno velik da izazove eksploziju cena goriva.
Važno je napomenuti da region Persijskog zaliva danas nije važan samo zbog nafte. U poslednjim godinama postao je ključni deo globalnih lanaca snabdevanja - posebno u sektorima hemikalija, logistike i proizvodnje đubriva.
Ako bi Ormuski moreuz duže ostao blokiran, posledice po globalnu ekonomiju mogle bi biti ogromne.
3. Sistem u Iranu nije srušen
Treća lekcija je da uklanjanje vrha režima nije dovoljno da bi se sistem srušio.
Tramp i Izrael verovali su da je u prvom napadu na krug oko ajatolaha Alija Hamneija ubijeno oko 40 visokih zvaničnika. U praksi to nije značajno uticalo na funkcionisanje režima.
Hamneijev sin ubrzo je predstavljen kao novi lider - a prema nekim procenama čak je radikalniji od svog oca.
Iran nije Venecuela - i SAD i Izrael ne mogu jednostavno izabrati novog lidera.
4. Opozicija u Iranu i dalje slaba
Nakon decenija represije opozicija u Iranu je izuzetno slaba. Očekivanja da bi etničke manjine, poput Kurda, mogle da ustanu protiv režima i obave "prljavi posao" za SAD pokazala su se kao iluzija.
Režim i dalje kontroliše represivni aparat i ima tvrdo jezgro pristalica - oko 15 do 20 odsto stanovništva spremnih da učine sve kako bi osigurali njegov opstanak.
5. Nema revolucije bez kopnene invazije
Ako SAD i Izrael zaista žele promenu vlasti u Iranu, moraće da pošalju značajne kopnene snage.
Za sada za to ne postoji politička podrška. Bez jasnih ciljeva i strategije teško je očekivati međunarodnu koaliciju kakva je postojala tokom prvog Zalivskog rata.
6. Režim u Iranu, poput Trampa, spreman na sve
Poput Trampa, i Islamska Republika ima vrlo visoku toleranciju na rizik - posebno kada veruje da je njen opstanak ugrožen.
To se videlo tokom protesta u Iranu, kada je režim verovatno ubio desetine hiljada sopstvenih građana. Videlo se i nedavno, kada je Iran napao infrastrukturu u zemljama Zaliva i pokušao da blokira Ormuski moreuz.
7. Iranske balističke rakete mogu da unište svetsku ekonomiju
Najranjiviji na iranski odgovor pokazali su se Persijski zaliv i globalna ekonomija.
Iranski nuklearni program pokazao se kao slab instrument odvraćanja. Mnogo efikasnije oružje pokazale su se balističke rakete i dronovi, koji omogućavaju Iranu da destabilizuje energetska tržišta.
Upravo sposobnost Irana da probije protivraketnu odbranu država Zaliva naterala je Trampa da razmotri pregovore o završetku sukoba.
8. Bezbednost Zaliva i u budućnosti pod znakom pitanja
Strategija ekonomskog razvoja država Zaliva - prelazak sa zavisnosti od nafte na turizam, logistiku i finansijske usluge - zasnivala se na jednoj pretpostavci: bezbednosti koju garantuju SAD.
Američke vojne baze trebalo je da budu zaštita. U praksi su postale i potencijalne mete napada.
To otvara pitanje kako će zemlje Zaliva u budućnosti obezbeđivati svoju bezbednost. Da li će se pojaviti regionalni sistem protivraketne odbrane - neka vrsta "zlatne kupole Zaliva"?
9. Rusija je profitirala od rata u Iranu
Prema nekim informacijama, Rusija je pomogla Iranu u lociranju američkih ciljeva u regionu.
Trampova reakcija bila je iznenađujuća: umesto novih sankcija Rusiji, odlučio je da ublaži ograničenja za izvoz ruske nafte.
Drugim rečima - Rusija je indirektno nagrađena.
Istovremeno, rast cena nafte povećao je prihode Moskve, što znači dodatna sredstva za finansiranje rata protiv Ukrajine.
10. I Ukrajina može da profitira
Ukrajina, koja ima veliko iskustvo u borbi protiv dronova, mogla bi postati ključni partner država Zaliva.
To bi predsedniku Volodimiru Zelenskom moglo doneti i politički uticaj i nove izvore finansiranja, jer bi države regiona mogle biti zainteresovane za kupovinu ukrajinskih sistema protiv dronova.
11. Slabost Evrope
Rast cena energije i sukob u regionu ponovo su pokazali slabosti Evrope.
Nakon smanjenja zavisnosti od ruskih energenata, Evropa je u velikoj meri postala zavisna od energenata iz Persijskog zaliva. Istovremeno, njene vojne sposobnosti su ograničene.
To je u oštrom kontrastu sa periodom prvog Zalivskog rata, kada je Evropa još imala značajan vojni potencijal.
12. Državna imovina nigde van države nije bezbedna
Na kraju, postoji i određena ironija.
Zemlje Zaliva počele su da razmatraju zamrzavanje iranske državne imovine kao odgovor na napade.
Iste te zemlje ranije su kritikovale Zapad zbog zamrzavanja ruske imovine nakon invazije na Ukrajinu.
Zaključak je jasan: državna imovina više nije potpuno bezbedna izvan granica sopstvene države.
Ako neka država krši međunarodno pravo i deluje kao agresor, njena sredstva u inostranstvu mogu biti zamrznuta ili zaplenjena.
To otvara ozbiljna pitanja o budućnosti globalnog finansijskog sistema - i o mogućem rastu značaja rezervi u zlatu.
Odjekuju eksplozije u centru Dubaija, gore tankeri, Teheran izneo uslove za kraj rata, a sve o tome čitajte u našem blogu uživo.
(Mapa) Amerika šalje vojsku u NATO tvrđavu u blizini Srbije: Rat će opasno eskalirati
Koliko dugo još Iran može da izdrži: Želi da rat traje što duže, a ovo je ključna strategija
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
(onet.pl)
