Iran se oslanja na raketne sisteme i dronove kao osnovu svoje vojne moći
Najveći teret rata snosi običan narod u Iranu, koji je izložen ozbiljnoj opasnosti
U ratu sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Izraelom, Iran je u velikoj meri prepušten sam sebi. Režim se prvenstveno oslanja na svoje raketne sisteme i dronove i, kako sada stvari stoje, nema nameru da se preda. Međutim, sada se postavlja pitanje koliko još dugo Iran može da izdrži?
Iran se pripremio za dug rat, za razliku od SAD, rekao je Ali Laridžani, generalni sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost te bliskoistočne države, trećeg dana američko-izraelskog rata protiv Irana, preneo je "Dojče vele" (DW).
- Branićemo se, po svaku cenu - naglasio je on ono što zvaničnici Islamske Republike govore od početka sukoba.
Iako je već prvog dana, 28. februara, ubijen vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, kao i više iranskih visokih zvaničnika, dosad stradalo više od 1.300 Iranaca i u velikoj ofanzivi su pogođeni i brojni vojni i civilni objekti, islamski teokratski režim za sada je opstao. Teheran je odgovorio lansiranjem raketa i dronova na ciljeve u Izraelu i u susednim državama Persijskog zaliva, uključujući američke baze širom regiona.
Samo u prva tri dana rata, Iran je lansirao više od 500 balističkih raketa i više od 2.000 dronova, rekao je ranije admiral Bred Kuper, komandant američke Centralne komande.
- Ne znamo tačno koliko balističkih raketa i dronova Iran zapravo ima - rekao je za DW jedan stručnjak za oružje koji je želeo da ostane anoniman.
Logistika i proizvodnja raketa i dronova
Na početku rata, izraelska vojska je procenila da Iran ima oko 2.500 balističkih raketa. Međutim, veruje se da su te zalihe od tada znatno smanjene - ne samo zato što Iran ispaljuje rakete na ciljeve u regionu, već i zbog američko-izraelskih napada u kojima su uništena i zatrpana brojna skladišta bombi i raketa.
Prema satelitskim snimcima, pogođene su raketne baze u Kermanšahu, Karadžu, Horamabadu i severnom Tabrizu.
Nije jasno koliko je raketa iz tih baza pre rata premešteno i raspoređeno širom zemlje, niti koliko funkcionalnih lansera raketa Iran još ima.
Veruje se i da Iran može veoma brzo da poveća proizvodnju dronova. Prema procurelim ruskim dokumentima, Teheran može da proizvede oko 5.000 dronova mesečno. Ti dronovi se lansiraju sa jednostavne konstrukcije koja može da se napravi za svega nekoliko sati.
Proizvodnja jednog takvog drona, poznatog kao "šahed", Iran navodno košta nekoliko hiljada dolara. Sa druge strane, jedna presretačka raketa američkog sistema "patriot" košta i do oko tri miliona dolara.
Tokom protekle decenije, Iran je značajno ulagao u:
- širok arsenal balističkih raketa različitog dometa
- dronove dugog dometa
- mrežu savezničkih naoružanih grupa širom regiona
Računica Irana delimično se zasniva na ekonomiji. Dugotrajan sukob primorava SAD i Izrael da troše skupu vojnu opremu kako bi obarali relativno jeftine pretnje.
Iranski cilj - produžiti rat
S obzirom na tehnološku nadmoć, obaveštajne kapacitete i naprednu vojnu opremu SAD i Izraela, bilo bi naivno misliti da su iranski stratezi planirali jednostavnu pobedu na bojnom polju. Umesto toga, čini se da je Iran izgradio strategiju zasnovanu na odvraćanju i izdržljivosti, piše "Bi-Bi-Si".
Profesor Favaz Gerges iz Londonske škole ekonomije smatra da će Iran da pokuša da produži rat i "kupi vreme".
- Iransko rukovodstvo imalo je vremena da planira i koordinira svoje akcije. Mislim da se spremaju za dug rat - rekao je on za DW, naglašavajući da je osnovni cilj iranskog režima otpornost odnosno sposobnost da izdrži udarce, preživi i nastavi borbu.
Koliko dugo Iran može da izdrži
Džon Filips, britanski savetnik za bezbednost i rizike, rekao je za "Al Džaziru" da Iran, vojno gledano, verovatno može da godinama sprovodi "povremene napade raketama i dronovima, i preko svojih savezničkih grupa u regionu, jer su ti sistemi jeftini i mogu da se proizvode i koriste sa različitih, dobro zaštićenih lokacija, čak i pod sankcijama".
- Politički i ekonomski, međutim, dugotrajni sukob visokog intenziteta, koji izaziva ponovljene velike udare SAD i Izraela, nosi rizik od ozbiljnih ekonomskih gubitaka, unutrašnjih nemira i daljeg urušavanja legitimiteta režima. Zbog toga Teheran ima snažan podsticaj da oscilira između eskalacije i tihih pauza, umesto da vodi neprekidan rat punog intenziteta - zaključio je Filips.
Iranska ograničenja i posledice po zemlju
Osim ekonomije, energetika je još jedan važan instrument u ratnoj ekonomiji. Ormuski moreuz ostaje jedno od najvažnijih uskih grla na svetu za transport nafte i gasa. Iran ne mora u potpunosti da zatvori ovaj uski plovni put u Persijskom zalivu - čak i ograničeni poremećaji već su podigli cene energenata i, ako se nastave, mogli bi da povećaju međunarodni pritisak za smirivanje sukoba.
U tom smislu, eskalacija je sredstvo da se rat protiv Irana učini skupljim i težim za njegove protivnike, a ne nužno da bi ih Iran vojno porazio, piše "Bi-Bi-Si".
Teheran je, međutim, svestan sopstvenih ograničenja: teritorija kopnenog dela SAD je van njegovog dometa, ali američke vojne baze širom regiona nisu. Izrael se takođe nalazi u dometu iranskih raketa i dronova, a nedavne razmene napada pokazale su da se njegovi sistemi protivvazdušne odbrane mogu probiti.
Međutim, napadi Irana na komšijske zemlje, mogu da imaju dugoročne posledice - mogli bi da nadžive sam rat i da preoblikuju regionalne saveze na način koji bi Iran ostavio još izolovanijim.
Najveći teret rata snosi običan narod
U međuvremenu, najveći teret rata snosi običan narod u Iranu, koji je praktično nezaštićen od napada. Iako SAD i Izrael tvrde da sprovode precizne udare, u gusto naseljenim gradovima gotovo je nemoguće izbeći veliku kolateralnu štetu.
Prema iranskim izvorima, prvog dana sukoba pogođena je osnovna škola u južnom gradu Minab, a u napadu je poginulo najmanje 168 dece i 14 nastavnika. Ujedinjene nacije opisale su taj incident kao "apsolutno šokantan" i zatražile istragu.
Izrael je negirao da je napao školu u Minabu, gradu koji se nalazi oko 40 kilometara od Omanskog zaliva, dok je američki predsednik Donald Tramp okrivio iranske snage za napad ističući da je iranska municija "vrlo netačna".
Američki ministar odbrane Pit Hegset je kazao da SAD još istražuju ko je počinio napad, ali je naveo da je Iran "jedina strana koja gađa civile".
Video koji su objavili iranski mediji prikazuje američki vazdušni napad koji je usmeren na zgradu u pomorskoj bazi Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), pored osnovne škole u Minabu. Na snimku, koji je objavila poluzvanična iranska novinska agencija Mehr, vide se rakete koje pogađaju to područje, koje odgovaraju američkoj BGM ili UGM-109 Tomahavk raketi za kopneni napad, preneo je CNN.
(Uživo) Rat Irana, Izraela i Amerike: Eksplozije u Teheranu, dronovima na Dubai, sukobi u Ormuskom moreuzu, a sve o tome čitajte u našem blogu uživo.
Evropa u panici zbog rata u Iranu i cene nafte, stručnjaci: Čeka nas udar na džep.
To je to, Iran je uvod u rat od kog će svet da se trese: "Odgovara im balkanizacija"
(Mapa) Iran pokrenuo spiralu smrti: Evo ko ratuje do istrebljenja, karte su bačene.
(Mapa) Iran može da se sveti, a Balkan vrvi od vojske SAD: Ugrožene baze u Grčkoj i na Kosovu.
(Mapa) 10 tempiranih bombi: Iran napada američke baze, ostvaruje se najmračniji scenario.
(Mapa) Iran, div na kolenima: Sve o državi koja ratuje sa Amerikom i Izraelom.
(Mapa) Ormuski moreuz u grotlu rata Irana, Izraela i Amerike: Ako bomba pukne, ceo svet će znati.
