Premijer Albanije Edi Rama istakao je da neslaganja između Albanije i Srbije ne smeju biti prepreka saradnji, a ključni su komunikacija i dogovor sa predsednikom Vučićem
Rama smatra da je region Zapadnog Balkana trenutno važniji EU nego ranije i da je potrebno političko ujedinjenje zemalja regiona u procesu pridruživanja
Albanija i Srbija ne moraju da se slažu oko svih pitanja, ali to ne sme da bude prepreka za saradnju dve zemlje, izjavio je večeras premijer Albanije Edi Rama dodajući da su u odnosima s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem najvažniji komunikacija i dogovor.
Rama je, istovremeno, poručio i da je Evropi region Zapadnog Balkana potreban "više nego ikad".
On je u intervjuu za Juronjuz govorio o političkom odnosu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i ocenio da su pregovori sa njim uvek teški, ali da je saradnja dve zemlje potrebna.
"Uveren sam da smo na Zapadnom Balkanu trebalo da uradimo više. Uveren sam da ako bismo mogli više da radimo zajedno, bilo bi dobro za sve. Ali imali smo naše teškoće i spoticanja, a onda su se neka pitanja iznova pojavljivala usred procesa. Međutim, jedno je sigurno, niko neće nestati iz ovog susedstva. Mi ćemo biti tu. Izbor je vrlo jednostavan - hoćemo li se boriti i stvarati samo poteškoće za sebe i budućnost, ili hoćemo da nađemo načine da sarađujemo", rekao je Rama.
On je naveo da je najvažnije što su Beograd i Tirana postigli saglasnost da postoje pitanja oko kojih imaju različite stavove.
"Najvažnija stvar u ovom odnosu je da smo se dogovorili da se ne slažemo oko nečega što je za nas crvena linija. Ali ovo ne treba da bude prepreka da nađemo druge zajedničke stvari i da radimo zajedno. Što više budemo radili zajedno, bolje će biti za sve i lakše će biti da se reši i ovo pitanje", istakao je Rama.
Na pitanje koliko često razgovara sa Vučićem, odgovorio je da je važniji sadržaj razgovora nego njihova učestalost.
"Komuniciramo kada je potrebno. Dobro je što je ovaj odnos veoma iskren, svako kaže tačno šta misli, ponekad to nije lepo, može biti teško, ali to je način da odnosi izdrže test vremena. Bilo je dobrih i loših trenutaka, imali smo razlike, ali komunikacija je najvažnija", rekao je albanski premijer.
Govoreći o inicijativi Otvoreni Balkan, Rama je ocenio da nije dobila širu podršku zbog percepcije da iza nje stoje on i Vučić.
"Bila je 'užasna ideja' samo iz jednog razloga, jer smo Vučić i ja bili iza nje. Da ste uzeli naša imena i stavili neka druga dva imena, bila bi odlična ideja. Kao što je sve na Balkanu, ako bismo videli da to dolazi iz nekog drugog izvora, naravno da bi bila odlična ideja", rekao je Rama.
"Treba nas ujediniti oko stola kao porodicu"
Dodao je da smatra da je inicijativa bila dobra jer predstavlja ono što će zemlje regiona svakako sprovoditi u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Govoreći o evropskim integracijama, Rama je ocenio da je Zapadni Balkan danas važniji Evropskoj uniji nego ranije.
"Danas Evropa treba nas koliko i mi nju, možda i više. Mi smo veoma važan deo slagalice koja treba da se doda evropskom mozaiku. Inače nije izvodljivo za Evropu da nas drži van svoje kuće i da nas nema oko stola. Treba nas politički ujediniti oko stola, kao porodicu", istakao je Rama.
On je predložio da sedam država koje vode pristupne pregovore sa Evropskom unijom redovno učestvuju u zajedničkim političkim razgovorima sa državama članicama. Prema njegovim rečima, u toj grupi trebalo bi da budu Albanija, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina i Moldavija.
"Ne govorim o samom članstvu, jer će to biti proces zasnovan na zaslugama i individualan. Ali politički treba da budemo svi zajedno oko stola, kao porodica", rekao je Rama.
"EU je ojačala zahvaljujući Putinu"
Ocenio je i da je Evropska unija postala odlučnija zahvaljujući ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
"On ih je nekako probudio, jer su bili u nekom sanjarenju i stalno su govorili isto. Onda su shvatili da život nije tako lep i da moraju da se saberu. Zahvaljujući Putinu, EU je postala hrabrija, a NATO jači. Sada su u novoj fazi. Vidim promenu. Jedino pitanje je da li će se kretati brzo ili će čekati da neki izgube izbore i onda počinjemo iz početka", rekao je on.
"Ovo je veoma značajan trenutak u našoj istoriji"
Govoreći o protestima u Albaniji protiv projekta zeta američkog predsednika Donalda Trampa Džareda Kušnera, koje organizatori nazivaju "Revolucija flamingosa", Rama je ocenio da oni predstavljaju izraz sve većih očekivanja građana uz ocenu da je Albanija prešla na viši nivo.
"Ovo je veoma značajan trenutak u našoj istoriji. Protest nije samo o projektu, već je signal da je zemlja prešla na drugi nivo. Razvoj je postao obrazac. Ljudi više nisu tolerantni prema onome što nedostaje. Ljudi hoće više i hoće sada. I ne možete da krivite ljude za to. To je cena našeg uspeha. Pre smo slavili izgradnju prvog parka u gradu. Danas svi hoće svoj park u komšiluku. Pre smo slavili što ima vode 15 sati - danas hoće 24 sata. To je protest rastućih očekivanja", naveo je on.
Na pitanje da li protesti predstavljaju pokušaj destabilizacije ili oblik hibridnog delovanja, odgovorio je da su, dok god su mirni, legitimni, dodajući da je "druga priča" ako postanu nasilni.
Rama je istakao da će odgovor vlasti na proteste biti nastavak rada i odluka građana na izborima.
"Pokušaćemo da uradimo najbolje što možemo da rešimo ono što možemo da rešimo. A onda će doći izbori i oni će odlučiti", rekao je on.
Govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju savremene demokratije, Rama je ocenio da društvene mreže predstavljaju jedan od najvećih problema.
"Verujem da demokratije prolaze kroz veoma težak i izazovan period u suštini. Takođe verujem da u međuvremenu mi štitimo i pokušavamo da podignemo kapacitete da možemo da se zaštititmo. Mnogo ulažemo u odbranu, a mnogo smo izloženi neprijatelju - društvenim mrežama koje imaju kapacitet da poremete mozak naših ljudi", rekao je on.
Dodao je da su demokratije, prema njegovim tvrdnjama, izjednačile slobodu govora sa mogućnošću da se putem društvenih mreža dopre do velikog broja ljudi.
"Društvene mreže su naš najveći, najveći nerešeni problem. Demokratije su pomešale slobodu dosezanja sa slobodom govora. Sloboda da se dopre do svakog mozga u našim društvima i da se petlja sa svakim mozgom i da se seje svaka vrsta ludila je stvarno veliki problem. Laži su zabavne, a istina je dosadna", zaključio je albanski premijer.
(Tanjug)
