Prekomerno zalivanje je najčešći razlog žutih listova, zbog čega koren ne dobija dovoljno kiseonika
Nedostatak sunčeve svetlosti vodi do bledih i žućkastih listova i izduženih stabljika
Bosiljak važi za biljku koja je prilično zahtevna za gajenje. Potiče iz toplih tropskih krajeva i najbolje uspeva kada ima mnogo toplote, svetlosti i odgovarajuću negu. Kada listovi počnu da žute, to je jasan znak da nešto nije u redu.
Dobra vest je da se uzrok najčešće lako otkriva. U većini slučajeva žutilo listova posledica je jedne od tri greške koje se mogu brzo ispraviti.
Previše vode je najčešći problem
Prekomerno zalivanje najčešći je razlog zbog kog bosiljak gubi zdravu zelenu boju. Kada zemlja ostane predugo natopljena, koren ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija, pa biljka počinje da propada.
Prvo požute donji listovi, koji postaju mekani, dok je zemlja stalno vlažna i može imati neprijatan miris. U tom slučaju prestanite sa zalivanjem i sačekajte da se gornji sloj zemlje potpuno osuši. Takođe, saksija obavezno mora imati otvore za oticanje viška vode.
Bez dovoljno sunca nema zdravog bosiljka
Bosiljku je potrebno najmanje šest do osam sati direktne sunčeve svetlosti dnevno. Ako je biljka u senci, listovi postaju bledi i žućkasti, a stabljike se izdužuju u potrazi za svetlošću.
Premestite ga na najsvetliji prozor u domu ili, ako nema dovoljno prirodnog svetla, koristite biljnu lampu. Tokom toplih dana možete ga izneti napolje na sunčano mesto, što često vrlo brzo vraća biljci zdrav izgled.
Nedostatak hranljivih materija
Bosiljak brzo troši hranljive materije iz zemlje, pa posle nekoliko nedelja može doći do nedostatka azota. Tada listovi postaju bledi i žuti, ali ostaju čvrsti.
Rešenje je prihrana uravnoteženim vodorastvorljivim đubrivom u manjoj koncentraciji. Ako bosiljak često koristite u ishrani, preporučuje se prihranjivanje na svake dve do tri nedelje kako bi biljka ostala zdrava i bujna.
(Blic/tomsguide)
