Lider DNP-a, Knežević, tvrdi da EU i njen ambasador Satler vrše pritisak na crnogorske političare da odustanu od otpriznavanja Kosova
Uprkos ovim inicijativama, priznanje Kosova ostaje komplikovano pitanje u Crnoj Gori
Nakon Zete, opština Pljevlja otvorila je pitanje koje u Crnoj Gori izaziva podele još od 2008. godine. Lokalni parlament usvojio je Deklaraciju o nepriznavanju odluke o proglašenju nezavisnosti Kosova, čime je inicijativa prosrpskih stranaka dobila novu političku težinu. Ideja je potekla od Demokratske narodne partije Milana Kneževića, a podržale su je Slobodna Crna Gora Vladislava Dajkovića i Ujedinjena Crna Gora Gorana Danilovića. Cilj je, kaže Knežević, da se sa ovom inicijativom nastavi širom crnogorskih opština. Međutim, do prve prepreke došlo je u Nikšiću, kada je predsednik te opštine Marko Kovačević, iz redova Demokratske narodne partije (DNP) Andrije Mandića, odbio tu inicijativu. Ovim je još jednom potvrđen raskol u redovima nekadašnjih saveznika, kao i Mandićev preokret.
- Dominantno je u gradovima gde žive procentualno najviše Srbi i pravoslavni narod, sa jasnom namerom da onda podnesemo rezoluciju koja bi bila obavezujuća za Vladu Crne Gore koja vodi spoljnu i unutrašnju politiku, i kako bi ona poslušala glas građana Crne Gore, a to je da se Crna Gora, to jest njen narod, nikad nije pomirio sa ovom odlukom - navodi Knežević za Blic TV.
Potpuni zaokret Andrije Mandića
Na inicijativu DNP-a, u opštinama Zeta i Pljevlja izglasana je Deklaracija o poništenju odluke o priznanju Kosova i to, između ostalih, i glasovima Mandićevog NSD-a.
Ali, kada je reč o Nikšiću, Mandićeva stranka je odbila da podrži ovu inicijativu, što je produbilo sumnje da je došlo do raskola između nekadašnjih saveznika Mandića i Kneževića, kao i preokreta Andrije Mandića.
Do gotovo potpunog udaljavanja bivših saradnika u Demokratskom frontu (DF) došlo je nedavno, kada je Skupština Crne Gore izglasala ustavne promene koje je Knežević označio kao "najantisrpskiji dokument u istoriji Crne Gore", pošto ponovo nema srpskog kao službenog jezika.
Sada, kada DNP najavljuje i da će Nikšić krenuti stopama Zete i Pljevalja, iz NSD-a stigla je poruka da opštinski odbor te stranke neće glasati za otpriznavanje Kosova jer, kako kažu, Nikšić nikad nije priznao Kosovo da bi ga danas otpriznavali. Upravo je uz to obrazloženje Marko Kovačević, predsednik opštine Nikšić i član NSD-a, odbio inicijativu DNP-a o otpriznavanju Kosova u toj opštini.
Pritom, u NSD-u nisu objasnili zbog čega su onda podržali Deklaraciju o poništenju odluke o priznanju Kosova u Zeti i Pljevljima kada ni te opštine nikada nisu priznale nezavisnost Kosova?!
Zbog toga mnogi poslednje poteze NSD-a u Nikšiću vide kao još jedan u nizu Mandićevih otklona od nekadašnjeg DF-a koji ukazuje na potpuni zaokret u politici te stranke.
Knežević: Satler zapretio da im neće više biti partner ako se desi još jedno otpriznavanje
Knežević je, u međuvremenu, optužio Johana Satlera, ambasadora EU u Crnoj Gori, da stoji iza svega jer ima "uticaj na parlamentarnu većinu".
- A guverner Crne Gore, predsednik svih predsednika, sunce koje nikad ne zalazi i mesec koji večito bdi nad nama, njegova ekselencija Johan Satler, nakon otpriznavanja tzv. države Kosovo u Skupštini opštine Pljevlja okupio je parlamentarnu većinu i zapretio im da im on neće više biti partner ako se desi još jedno otpriznavanje. Nažalost, izgleda da su se svi obavezali da više neće biti otpriznavanja i položili zakletvu Satleru pod Ribnicom. Nažalost, svi izuzev Demokratske narodne partije - poručio je Knežević.
Potom je spomenuo znamenite istorijske ličnosti Crne Gore.
- I da sad kojim slučajem ovo čuje serdar Janko Vukotić, Marko Miljanov, kralj Nikola, kako jedan birokrata iz EU naređuje čitavoj Crnoj Gori šta sme, a šta ne sme da radi, verovatno bi se prevrnuli u grobu ili bi ustali iz groba i došli pred sve nas, da nas pitaju "Ko ste vi? Čiji ste vi?" Za koga smo mi prolivali krv i za koga smo se mi borili svih onih decenija? Za Satlera ili za vas - upitao je Knežević.
Ima li evropski put Crne Gore uticaja
Spoljnopolitički kurs Crne Gore kao prepreku za otpriznavanje Kosova pominje i crnogorski pisac Đuro Radosavović.
- Mislim da će vrlo verovatno Brisel samo reći: "Fokusirajte se na ono što piše na papiru". Dakle, pitanje Kosova je verovatno sa njihove tačke gledišta završeno priznanjem i sve što oni sada govore je: "Fokusirajte se na ekonomiju, ljudska prava, slobodu medija, ovo što je tu na papiru da se, da se reši i idemo dalje" - ističe Radosavović za Blic TV.
Knežević, pak, smatra da inicijativa ne ugrožava evropski put Crne Gore, jer kako navodi, u Evropskoj uniji postoje države koje nisu i nikada neće priznati Kosovo.
- Nije mi jasno zašto bi dvostruki aršini važili za države koje su članice Evropske unije i za države koje nisu članice Evropske unije, odnosno koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju. U svakom slučaju, mi nemamo nameru da odustanemo; naša politika nije vezana od mišljenja i stavova briselskih birokrata. Svakako želimo da Crna Gora postane članica Evropske unije, ali svakako želimo da zadrži svoju nezavisnu spoljnu i unutrašnju politiku - navodi Knežević.
Priznanje Kosova i dalje je vrlo složeno i osetljivo pitanje, a državni vrh mora da vodi računa o tome, iako razumeju tešku poziciju Srbije, kaže za Blic TV glavni urednik "Pobjede" Nenad Zečević.
- Kada je Crna Gora priznala Kosovo 2008. godine, to je bila jedna jako teška odluka. Građani su u ogromnoj većini bili protiv te odluke. Danas se to pitanje, nažalost, u istraživanjima javnog mnjenja ne tretira u prvom planu. Građanima su pre svega bitnija ekonomska pitanja, pitanja razvoja infrastrukture, pitanja povećanja plata i penzija - zaključuje Zečević.
I dok lokalne skupštine ovim odlukama šalju jasne političke poruke, konačna odluka ipak će biti u rukama državnih institucija. A do tada, prosrpske partije najavljuju nastavak inicijative i u drugim opštinama.
