Devizna štednja u srpskim bankama dostigla je 16,2 milijarde evra krajem 2025. godine
Stručnjaci analiziraju gde je granica između odgovorne potrošnje i finansijskog rizika i traže najisplativije načine očuvanja vrednosti novca
Dok jedni pažljivo pune kasicu, drugi kupuju investiciono zlato, treći razmišljaju da li letovanje da plate iz ušteđevine ili pomoću kredita. Koliko smo, zaista, finansijski spremni za nepredviđene troškove i da li danas više štedimo ili se više zadužujemo?
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju zanimljiv paradoks - građani Srbije su krajem 2025. godine u bankama držali deviznu štednju u iznosu od 16,2 milijarde evra, što je povećanje od oko 460 miliona evra u odnosu na sredinu godine, dok je, istovremeno, dug stanovništva prema bankama porastao za čak 19 odsto u odnosu na godinu ranije.
Da li je pametnije čuvati novac na računu, ulagati u zlato kao sigurnu bazu u neizvesnim vremenima ili je, sasvim opravdano, ponekad posegnuti za kreditom, kako bismo sebi priuštili odmor iz snova? Budući da je jun mesec kada se štednja najviše “topi”, proveravamo gde je granica između odgovornog trošenja i finansijskog rizika? I šta je danas najisplativiji način da sačuvamo vrednost svog novca?
Gosti Blic DAN-a sa kojima tražimo odgovore su Georgi Hristov, ekonomski analitičar i ekspert za investicije u plemenite metale i Borislav Brujić, vlasnik menjačnice i predsednik Udruženja menjača Srbije.
Gledajte Blic TV!
