Razmatra se uvođenje Zakona o kontrolisanom zakupu kako bi se cene prilagodile prosečnim primanjima
Iznajmljivanje stanova često se odvija bez ugovora, što predstavlja rizik za zakupce
Tržište nekretnina u Srbiji usijano je od 2022. godine i čini se da trend koji je tada zavladao - konstantna tražnja, konstantna gradnja i konstantno skupi kvadrati - ne prolazi. Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je svaki deveti stanovnik Srbije podstanar, a da se najviše stanova izdaje u Beogradu (63.038 stanova), a najmanje u Pirotu (1.126 stanova). Iznajmiti dobar stan sa pouzdanim vlasnikom postalo je jedno od najvažnijih životnih stavki jer se stanovi često izdaju bez ikakvih ugovora i garancije.
S druge strane, kupovina stana, naročito u širem centru velikih gradova, za mnoge je nemoguća misija. Cene kvadrata u Beogradu i Novom Sadu mogu se uporediti sa luksuznim nekretninama u Dubaiju, a za kirije na dobrim lokacijama potrebno je mahom odvojiti skoro polovinu plate. Ipak, paradoksalno, stanovi se prodaju brzinom svetlosti, i pre nego što se kamen temeljac postavi.
Dok se jedni pitaju ko kupuje tolike stanove, a drugi traže način da budu svoji na svome, lepa vest mogla bi da stigne za podstanare. Ali pod jednim uslovom - da država usvoji predlog Zakona o ograničenom, odnosno kontrolisanom zakupu. Cilj je da se cena zakupa uskladi sa prosečnim primanjima u Srbiji. Može li se taj cilj ostvariti, to u današnjem Blic danu, koji se emituje od 11 sati na Blic TV-u, pitamo Mašu Đuričić, agenta za nekretnine i Vojina Šaljića, advokata.
