Znaci prejedanja i napada žuči: Danas i sutra na ove simptome obratiti pažnju

Prazniča trpeza mami i oči i nepca, a sa njom bi posebno trebalo da budu obazrive osobe koje su postile, osobe koje imaju problema sa žučnom kesom, krvnim pritiskom, visokim holesterolom, inslinskom rezistencijom...

Umerenost u hrani, iako je to teško sprovesti u delo, važi i prazničnim danima, i možda pogotovo tada, kada je na stolu obilje masne i kalorične hrane.

Do prejedanja dolazi kada se jede uprkos osećaju sitosti, odnosno kada se prelazi granica sitosti. Kada prejedanje postane navika osim povećanja telesne težine može da dovede i do poremećaja u ishrani, bola u stomaku i lošeg varenja.

Simptomi prejedanja

• Refluks kiseline
• Nadimanje
• Gasovi
• Gorušica
• Mučnina
• Bol u stomaku
• Umor i tromost.

Ovi simptomi mogu da budu i iz nekog drugog razloga, ne samo zbog prejedanja. Nelagodnost od prejedanja trebalo bi da počne da se smanjuje za nekoliko sati. Malo vežbanja i pijenja vode mogu da pomognu.

Međutim, ukoliko ovi simptomi traju duže od jednog dana, možda nisu povezani sa prejedanjem, a ako se pogoršaju ili traju nedelju dana, treba se obratiti lekaru.

Uzrok prejedanja

Postoji mnogo uzroka prejedanja, neki su povezani sa samom hranom, a drugi sa razlogom ili vremenom kada jedemo. Uzroci prejedanja mogu da budu:

• Emocionalno jedenje - do prejedanja često dolazi usled stresa, lošeg raspoloženja, umora, dosade ili tuge. Jedenje uzrokuje da mozak oslobađa endorfine, hormone koji izazivaju dobro raspoloženje
• Preferirana hrana - nekad je teško da se prestane sa jedenjem hrane koa se voil. Hrana poput pomfrita, pice, čokolade i sladoleda je uobičajena hrana koja dovodi do prejedanja
• Visoko prerađena hrana - prerada i dodatni ukusi podstiču da se jede iz zadovoljstva i da se jede čak i kada glad ne postoji
• Doba dana - prejedanje je uobičajeno uveče kada se uglavnom jede jer se oseća dbro, a ne samo zato što je telu potrebna energija.
• Društvene situacije - okupljanja oko hrane za praznike, za sportske događaje i da bismo se povezali sa porodicom i prijateljima. U društvenim situacijama može da postoji rasejanost, nervoza, čak i osećaj pritisak da se jede jer jedu i drugi, iako glad nije prisutna.
• Velike porcije
• Određeni lekovi - mogu da smanje vervatnoću da s eprepozna osećaj sitosti.
• Medicinska stanja - neka medicinska stanja mogu doprineti prejedanju, uključujući predmenstrualni sindrom, atipičnu depresiju, anksioznost, Prader-Vilijev sindrom (SPS) i Klajn-Levinov sindrom.

Prejedanje nakon posta

Upravo je prejedanje najčešća greška koja se pravi nakon perioda posta, koje, kako je za "Blic zdravlje" objasnila mph Rada Vejin, specijalista nutricionista dijetetičar, predsednica Udruženja nutricionista dijetetičara Srbije, koje u kombinaciji sa masnom hranom, alkoholom i slatkišima predstavlja značajan metabolički stres za organizam.

- Posebno je problematično naglo unošenje velikih količina zasićenih masti, jer može dovesti do preopterećenja pankreasa i žučne kese, uz pojavu digestivnih tegoba - kaže Rada Vejin:

- Dodatni oprez je neophodan kod osoba koje boluju od holelitijaza, dislipidemije i insulinske rezistencije, s obzirom na to da ovakav način ishrane može dovesti do pogoršanja osnovnog oboljenja i destabilizacije metaboličkog statusa.

Posebnu pažnju treba da obrate osobe koje imaju problem sa žučnom kesom.

- Kod osoba koje imaju kamen u žuči (holelitijaza), nagli unos masne hrane i jaja može izazvati bol i nelagodnost. Zato se preporučuju manji, češći obroci i izbegavanje masne hrane u prvim danima nakon posta - napominje sagovornica "Blic zdravlja".

Kombinacije namirnica koje najviše doprinosi prejedanju

Kombinacije određenih namirnica mogu značajno doprineti prejedanju, jer mogu da izazovu brže i jače poraste nivoa šećera u krvi, ubrzati proces gladi, ili čak stvoriti emocionalnu zavisnost od hrane.

One izazivaju brzi skok insulina, što može ubrzo da izazove glad i želju za hranom.

- Kombinacije visoko prerađene hrane i šećera mogu podstaći glad brže nego što telo ima vremena da procesuira ono što je već uneto. Alkohol i zaslađivači smanjuju kontrolu nad unosom hrane, dok visoki udeli masti i šećera utiču na centar za nagradu u mozgu, stvarajući emocionalnu zavisnost od hrane - objasnila je ranije za "Blic zdravlje" docent dr Branislava Teofilović, magistar farmacije i specijalista nutricionizma, koja je otkrila kombinacije hrane koje doprinose prejedanju.

• Prerađeni ugljeni hidrati i visok nivo šećera - kombinacija prerađenih ugljenih hidrata, kao što su beli hleb, pasta, kroasani, sa visokim nivoima šećera - na primer, kolači, slatki napici, može izazvati nagli skok i pad nivoa šećera u krvi. Ovo može da poveća osećaj gladi i dovede do prejedanja, jer telo brzo traži još hrane kako bi stabilizovalo nivo šećera.
• Pržena hrana i umaci - pržena hrana (poput pomfrita, pohovane piletine) u kombinaciji sa visokokaloričnim umacima (majonez, kečap, razni prelivi) može ubrzati unos kalorija. Pržena hrana obično sadrži mnogo nezdravih masti, dok umaci često imaju visok nivo šećera i masti, što doprinosi brzom unosu kalorija i osećaju prejedanja.
• Kafa i deserti - kafa koja sadrži mnogo šećera, mleka ili zaslađivača u kombinaciji sa visokokaloričnim desertima (kolači, čokolada, torte), može izazvati visok nivo insulina, što može podstaći telesnu želju za još kalorijskim zalogajima. Ova kombinacija može brzo dovesti do prejedanja.
• Alkohol i grickalice - alkohol smanjuje sposobnost da prepoznamo sitost i može povećati unos nezdravih grickalica. Često ljudi piju dok jedu čips, kisele krastavce, suhomesnate proizvode ili orašaste plodove, što može povećati unos kalorija, jer alkohol utiče na smanjenje kontrole nad količinom hrane.
• Gazirana pića i brza hrana - kombinacija gaziranih pića (koja sadrže mnogo šećera) i brze hrane (hamburgeri, pice, pohovana jela) može izazvati skok insulina i povećati glad.
• Rafinirani ugljeni hidrati i zasićene masti - rafinirani ugljeni hidrati (poput belog hleba, kolača, slatkiša) u kombinaciji sa zasićenim mastima (kao u prženim jelima ili masnom mesu) mogu dovesti do ubrzanog povećanja telesne težine, jer ova kombinacija može usporiti metabolizam i izazvati povećanje nivoa hormona gladi, kao što je grelin.
• Mlečni proizvodi i slatkiši - kombinacija mlečnih proizvoda (koji mogu biti bogati kalorijama) sa slatkišima (poput sladoleda) može povećati unos kalorija i izazvati želju za većim porcijama, jer mlečni proizvodi mogu maskirati osećaj pune stomaka, dok šećer izaziva nagli skok energije, što podstiče želju za više hrane.
• Konzervirana hrana i prerađeni mesni proizvodi - konzervirana hrana i prerađeni mesni proizvodi (kao što su kobasice, salame, konzervirane supe) obično sadrže visok nivo natrijuma, masti i konzervansa, što može izazvati zadržavanje tečnosti i povećanje apetita, kao i smanjenje kontrole nad unosom hrane.
• Hrana koja je visoko kalorična, ali siromašna vlaknima (kao što su brza hrana, visokokalorični slatkiši ili prerađeni obroci) - ne pruža dugotrajan osećaj sitosti, što podstiče stalnu želju za hranom. Vlakna, s druge strane, usporavaju probavu i omogućavaju da se osećamo siti duže.
• Alkohol i zaslađivači - kombinacija alkohola i zaslađivača (kao u koktelima ili zaslađenim napicima) može povećati unos kalorija bez toga da telo prepozna pravu količinu hrane koju je unelo, jer zaslađivači i alkohol mogu promeniti način na koji telo procesira unos kalorija.
• Pasta, naročito u kombinaciji s kremastim umacima - može biti vrlo kalorična i lako dovesti do prejedanja. Kremasti umaci s visokim udelom masti i ugljenih hidrata brzo podstiču glad, a kombinacija s belim testeninama (koje imaju visok glikemijski indeks) može izazvati nagli skok šećera u krvi, a zatim i pad koji izaziva još veću želju za hranom.
• Grickalice poput čipsa, kikirikija, kiselih krastavaca, suhomesnatih proizvoda, kombinovane sa alkoholom, često vode ka prejedanju. Alkohol smanjuje samokontrolu, dok slane grickalice dodatno izazivaju žeđ i povećavaju unos alkohola, što dovodi do prekomernog unosa kalorija.

Znaci napada žuči

Poseban oprez prilikom konzumiranja trebalo bi da imaju osobe koje već imaju problema sa žučnom kesom, u vidu kamenja ili upale.

Napad žuči obično nastaje kada žučni kamenčići blokiraju žučne kanale, sprečavajući normalan protok žuči iz žučne kese u creva.

- Žuč je tečnost koja pomaže u varenju masti, a kada dođe do blokade, dolazi do iritacije žučne kese, što izaziva bol i nelagodnost. Prejedanje, posebno sa hranom bogatom mastima, povećava se rizik od ovih napada jer može da izazove veću proizvodnju žuči, i stres na žučnu kesu. Pri unosu veliku količine hrane, posebno one koja je bogata mastima, kao i pri unosu veće količine alkohola, telo mora da proizvodi više žuči kako bi obradilo te masti.

- Žuč se skladišti u žučnoj kesi, a kada je potrebna, otpušta se u creva kroz žučne kanale. Ako postoji blokada u tim kanalima, žuč se ne može pravilno otpustiti, što može dovesti do upale žučne kese, bola i drugih simptoma - kaže doc. dr Branislava Teofilović.

Ako se simptomi jave, važno je reagovati brzo i potražiti medicinsku pomoć.

- Simptomi napada žuči se često mogu razvijati postepeno. Oni se mogu manifestovati kao jaka bol u gornjem desnom delu stomaka. Žučna kesa je locirana u gornjem desnom delu stomaka. Kada dođe do blokade žučnog kanala, žuč se nakuplja u žučnoj kesi i izaziva bol. Bol može biti oštar i intenzivan, ali i tup i probadajući. Često je praćen osećajem težine ili pritiska. Može trajati nekoliko minuta ili sati - objašnjava ona.

Bol se, prema njenim rečima, može širiti i u leđa ili ispod desne lopatice.

- Bol iz žučne kese može zračiti kroz nervne puteve u leđima ili u područje između lopatica. Ovo je poznato kao "reflektovani bol" - bol koja se oseća na mestu koje nije direktno povezano s izvorom bola - kaže ona i dodaje da napad žuči može da uzrokuje probavne smetnje, uključujući mučninu i povraćanje:

- To je često reakcija na nakupljanje žuči u stomaku, što može izazvati nelagodnost i želju za povraćanjem. Povraćanje može biti učestalo, ponekad s gorkim ukusom u ustima zbog prisustva žuči koja ulazi u želudac.

Šta uraditi nakon prejedanja

Nekoliko stvari može da pomogne telu da svari obrok i vrati se na pravi put:

• Šetnja - umerena vežba može pomoći u smanjenju gasova i regulisanju šećera u krvi
• Hidriranost - digestivnom sistemu je tada potrebno više vode da obradi dodatni teret.
• Biljni čajevi - poput nane, kamilice i đumbira, mogu pomoći kod varenja i da smanje gasove.
• Uzimanje antacida - koji se izdaje bez recepta može pomoći u ublažavanju gorušice ili lošeg varenja.

Kako izbeći prejedanje

• Ograničiti konzumiranje alkohola
• Izbegavati slanu hranu - može povećati želju za slatkišima
• Napuniti tanjir povrćem - koje sadrži više vlakana i usporavaće obrok
• Kontrola stresa - hormoni stresa mogu da nadjačaju hormone gladi i sitosti
• Jesti polako - kada se ne žuri, može da se primeti sitost pre nego što se završi sa jelom iz tanjira
• Redovno vežbanje - vežbanje je alternativni izvor endorfina

Šta odmah uraditi nakon prejedanja: Saveti koji ublažavaju tegobe

Gorušica: kako je zaustaviti i sprečiti refluks kiseline

Praznična navika koja izaziva nagli skok šećera u krvi: Šta treba znati