Slavica Sekulić je ikonopisac koja stvaranje svojih dela smatra životnim pozivom, a ne samo poslom
Njene ikone su od 1996. godine bile u prodaji u manastiru Hilandar, a danas radi i freske u crkvama
U domu koji je ujedno i njen atelje, ikonopisac Slavica Sekulić svakodnevno stvara dela koja su duboko ukorenjena u veri i tradiciji. Upravo tu, među ikonama u nastajanju, nastaje umetnost koja, kako sama kaže, nije samo posao, već životni poziv.
Inspiracija joj, kaže, nikada ne nedostaje, ali praznici poput Uskrsa imaju posebno mesto.
- Ja svakako imam stalno inspiraciju, zato što mnogo volim svoj posao. A posebno se radujem ovom prazniku zato što je Hristos pobedio smrt - objašnjava ikonopisac Slavica za "Jutro na Blic" na "Blic TV".
Od pravnice do ikonopisca
Iako je po obrazovanju pravnica, u tom pozivu se nikada nije pronašla. Njena životna i profesionalna putanja oblikovana je početkom devedesetih, kada se sa porodicom preselila u Grčku. Upravo u Solunu došlo je do prekretnice.
- Oduvek sam želela da završim umetničku školu, ali su roditelji insistirali da idem u gimnaziju. Međutim, u Solunu sam pronašla sebe, upisala sam školu ikonopisanja koja postoji sto godina i ima dugu tradiciju - priseća se.
Put do Hilandara
Znanje stečeno u toj školi ubrzo je dobilo i potvrdu. Jedna njena ikona, zahvaljujući prijatelju iz Novog Sada, dospela je u manastir Hilandar.
- Njima se to dopalo, pa su moje ikone od 1996. godine bile u prodaji u manastirskoj knjižari, sve do požara - navodi.
Može li se živeti od ikonopisa
Po povratku u Srbiju počinje ozbiljnije da se bavi ikonopisom, iako, kako kaže, nije ni očekivala da će od toga moći da živi.
- Nisam ni sanjala da ću živeti od toga, ali može. Radim i freske u crkvama, pa se time dopunjuje posao.
Rad na freskama za nju je bio poseban izazov, ne samo umetnički, već i lični.
- Imala sam fobiju od visine, zbog čega dugo nisam radila freske. Ali sam to prevazišla i sada uživam u tome - kaže.
Žena na čelu oslikavanja crkve
Tokom karijere učestvovala je u oslikavanju više crkava, a posebno se izdvaja njen angažman u crkvi Svete Petke u Nišu, gde je vodila tim, što je u ovom poslu retkost.
- U to vreme nisam ni čula da je neka žena vodila takav posao. Danas možda ima više takvih primera, ali to je fizički naporan rad - ističe.
Trenutno je angažovana na projektima u okolini Niša i Aleksinca, gde radi i na platnu i direktno na zidu, često sa skele.
Najveća nagrada - prepoznatljiv izraz
Na pitanje šta smatra svojim najvećim uspehom, odgovara skromno.
- Možda to što ljudi prepoznaju nešto u mojim ikonama. Kada mi kažu da pogled sveca ima nešto posebno, to mi je najveća pohvala.
Uprkos brojnim obavezama, planira da svoje znanje prenese i drugima. Ideja o školi ikonopisanja postoji već neko vreme, ali zbog nedostatka vremena odlučila se za drugačiji pristup.
- Mnogo ljudi me je pitalo za školu, ali nisam stizala. Zato sam odlučila da snimim onlajn kurs. Potrudila sam se da prenesem sve što sam naučila u Grčkoj - kaže.
Kako objašnjava, cilj joj je da polaznicima omogući da nakon kursa mogu samostalno da izrade svoju prvu ikonu.
