Olivera i Rada iz Ježevice ČUVARKUĆU od prošle godine po STARINSKOM OBIČAJU stavljaju U KOPRIVE ILI U MRAVINJAK - simbolika je prelepa
- U Ježevici, žene iz Udruženja "Evgenija" zajedno sa decom svakog Uskrsa farbaju jaja prirodnim bojama, prenoseći tradiciju srcem
- Kao boje za jaja koriste lukovinu, cveklu, koprivu, kurkumu i koru jasike, što jajima daje posebne nijanse
U selu Ježevica, podno planine Jelice, pripreme za najveći hrišćanski praznik Uskrs počinju u toplini zgrade Mesne zajednice ispunjene mirisom kafe i šuštanjem lukovine. U prostorijama Udruženja "Evgenija", oko velikog stola, žene svih generacija jedne drugima prenose znanje koje se ne zapisuje, već se pamti srcem. Posetili smo ih na Veliki četvrtak kako bismo zabeležili običaje koji se decenijama neguju u ovom delu Srbije.
Na "smederevcu" lagano vri lukovina u velikoj šerpi, para se diže i obavija prostor, dok ruke vrednih domaćica vešto farbaju jaja. U tome im pomažu deca iz osnovne škole koja na svako jaje pažljivo prislanjaju listiće koprive, maslačka, peršuna... i stavljaju ih u stare najlon čarape kako bi šara bila fiksirana za ljusku. Razgovori teku, prepliću se priče o tome kako su nekada domaćice pripremale trpezu za Uskrs, a svaka nova šara na jajetu izazove oduševljenje kao da je prvi put viđena.
"Stavimo lukovinu da prokuva, pa dodamo malo sirćeta i onda spuštamo jaja u tu vodu da se kuvaju. Zbog sirćeta ljuska neće pući. Jaja prethodno operemo, na njih stavimo lisku neke biljke, pa ih vežemo starom najlon-čarapom ili delom mrežice od džaka za krompir ili luk. Što se jaja duže kuvaju u lukovini, to će imati intenzivniju šaru", otkriva Olivera Ćubović (43) iz Viljuše, jedna od članica Udruženja "Evgenija".
Ove vredne žene svake godine ofarbaju čak 500 jaja, koja potom daruju obližnjim manastirima Ježevica i Stijenik, kao i Crvenom krstu. Njihova misija je jednostavna, ali snažna - da radost praznika koji ima prelepu simboliku podele sa drugima.
Prirodne boje su njihov izbor i ponos – lukovina, cvekla, kopriva, kurkuma i kora jasike, koja jajima daje gotovo nestvarnu plavu nijansu. U svemu im pomažu i deca iz sela, koja sa uzbuđenjem beru biljke i uče prve lekcije o tradiciji, ali i o zajedništvu koje se ovde podrazumeva. Mnogi malo u šali, malo u zbilji kažu da je Ježevica selo jedinstveno po tome što svekrve zaista vole svoje snaje, a i one njih. I to se vidi na delu: zajedničkim snagama pripremaju najvažniji ukras uskršnje trpeze, pomažući jedne drugima da posao što lepše teče.
Poseban trenutak u ovoj priči pripada čuvarkući – prvom ofarbanom jajetu koje se čuva tokom cele godine. Rada Kalajdžić (70), koja se iz Švajcarske doselila u Ježevicu gde provodi penzionerske dane, priseća se običaja koje je donela iz Stare Hercegovine: čuvarkuća se farba na Veliki petak, pre izlaska sunca, u tišini. Tako je naučila od svoje majke, tako radi decenijama, a tome je podučila i svoje vredne snaje koje voli kao da ih je rodila.
"Staru čuvarkuću ne bacamo – vraćamo je prirodi. Stavljamo je u koprive da bi ukućani bili zdravi ili u mravinjak, da se porodica okuplja i raste", govori Rada, podsećajući na ono što je najvažnije u životu svakoga od nas – ljubav i zajedništvo.
U središtu svega je Nataša Vujašević (55), predsednica udruženja, žena vedrog duha koju meštanke od milja zovu "ministarka" zbog preduzimljivosti i velike energije. Upravo ona je osnovala Udruženje "Evgenija", nazvano po monaškom imenu carice Milice, sa željom da osnaži žene sa sela u preduzetništvu, ali i da sačuva stare srpske običaje, karakteristične za ovaj deo Šumadije.
Pogledajte ceo snimak:
Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici, prijavite na newsletter, ili čitajte na Google News.