Uloga baka i deka danas je daleko zahtevnija nego ranije, često moraju pažljivo da biraju reči i poteze da ne bi naljutili roditelje
Čuvanje unuka umesto radosti postaje izazov jer bake i deke balansiraju između želje da pomognu i potrebe da se ne mešaju
Uloga bake i deke nekada je bila jasna - pomoći kad zatreba, razmaziti unuke i biti sigurna luka za celu porodicu. Danas, međutim, mnogi stariji kažu da se ta uloga potpuno promenila. Umesto spontanosti i opuštenosti, sve češće vlada osećaj da moraju paziti na svaku reč i svaki potez, kako ne bi naljutili roditelje.
U takvom okruženju, čuvanje unuka više nije samo radost, već i svojevrstan izazov. Između želje da pomognu i potrebe da se ne mešaju previše, bake i deke često se nađu u nezavidnoj poziciji. Upravo o tome govori i priča bake Snježane (68) iz Zagreba, koja priznaje da ju je iskustvo s unukom naučilo važnoj lekciji.
"Ne daj Bože da povisim ton"
"Unuku čuvam u stanu kod sina i snaje. Ako im usput malo pospremim, nije dobro. Ako ne pospremim, opet nije dobro. Ako prošetam s detetom po kiši, kažu da će se prehladiti, a ako ne izađemo, prigovaraju da mora svaki dan na vazduh. Moram strogo da pazim šta joj dajem da jede, a Bože ne daj da povisim ton", piše baka.
Nedavno su je pitali da unuku čuva i u subotu uveče pa ih je pitala gde izlaze, a sin joj je odbrusio da ne mora toliko da zabija nos.
"Kada sam pak propustila da pitam kako im je bilo na produženom vikendu, rekao mi je da mi je stalo jedino do sebe...", govori.
Zaista, koliko god odnos baka i deka s unucima bio ispunjen radošću, njihova uloga danas može biti vrlo zahtevna. Problem je u tome što ih se retko uključuje u donošenje odluka, a od njih se očekuje da se prilagode bez mnogo pitanja.
Dok je prolazila kroz niz neprijatnih situacija s roditeljima unučadi koje je čuvala, baka Silija Dod napisala je i knjigu u kojoj donosi korisne preporuke kako dugoročno sačuvati dobre porodične odnose.
Ne govorite im "ja bih to uradila ovako"
Bake i deke su zbog godina i iskustva uvereni da sve znaju najbolje i iz te perspektive kreću da pametuju novopečenim roditeljima kojima su se zaređale neprospavane noći. Uglavnom im govore šta je njima pomoglo u datoj situaciji i misle da pomažu, a zapravo samo dolivaju ulje na vatru i iritiraju.
Radije ih bodrite, kažite im da je to prolazna kriza i da su dobri roditelji.
Prihvatanje promena čak i kada se novo roditeljstvo čini apsurdnim
Roditeljstvo se u poslednjih tridesetak godina promenilo, a bake i deke moraju da prate te promene. Ne radi se samo o praktičnim stvarima, poput dohrane ili stavljanja bebe da spava na leđima, već je tu i nova i drugačija briga za emocionalno stanje dece.
Problem je što je zlatno pravilo bake i deke, a to je ne davati savete ako ih mladi roditelji ne traže i nikada se ne mešati, gotovo nemoguće uvek dosledno primeniti.
Ne ignorišite roditeljska pravila
"Poznajem baku koja je uprkos zabrani roditelja uporno preskakala da stavi unuka na popodnevno spavanje. Na kraju su roditelji dečaka upisali u vrtić. Ja sam mnogo obazrivija. Do detalja sledim snajinu rutinu i jelovnik jer mi to daje sigurnost da tačno znam šta radim. To funkcioniše dok pravila nisu previše stroga, ali mene to zapravo smiruje jer je briga o tuđem detetu velika odgovornost", rekla je Silija pa dodala:
"Čuvanje dece najbolje je posmatrati kao posao. Važno je jasno znati šta se od vas očekuje, umesto da nagađate i rizikujete greške".
Ne pretpostavljajte koliko ćete biti uključeni
Pre dolaska bebe, mnoge bake i deke pretpostavljaju koliko će biti uključeni u život mlade porodice, odnosno prinove. Mnogi očekuju da će ih roditelji mnogo trebati i stanu u niski start, a onda se šokiraju kada nije po njihovim zamislima. Uz sve to, postaju ljubomorni ako žele da čuvaju bebu, a već su angažovani drugi deda i baka. No nije u redu izigravati žrtvu, kao što nije u redu dolaziti kad god poželite.
Ne krivite se zbog pomešanih osećanja
Bake i deke ponekad imaju pomešana osećanja, na primer kada obećaju da će čuvati unuka, a zapravo žele da rade nešto drugo. Ne krivite se i ne izvinjavajte ako se osećate rastrzano jer nije greh želeti biti s unucima, ali i ostvariti sopstvene snove pre nego što bude kasno.
Takođe, ne priznajte im koliko ste iscrpljeni. Nikako to ne radite pred svojom odraslom decom jer ne želite da vas prestanu zvati da čuvate unuke.
Ne zaboravite koliko brzo prolaze prve godine
"Dva moja najstarija unuka pre dve godine krenula su u školu i prvih dana bila sam pomalo tužna – to je značilo da ću ih mnogo ređe viđati. Prošli su dani kada je moj dvogodišnji unuk skakao od uzbuđenja kada bih došla po njega u vrtić. Danas se radije igra s prijateljima, i ko ga može kriviti?
Baš zato se sada, dok čuvam unuku, stalno podsećam koliko brzo beba postaje tinejdžer. A nama u zlatnim godinama vreme takođe prolazi sve brže. Srećom, imam prijateljicu koja me podseća da moja najbolja vremena tek dolaze – onog dana kada unucima više neće trebati stalna briga, ali će me i dalje rado posećivati. Zato bake i deke stalno moraju da pronalaze načine da održe bliskost, pre svega kroz aktivnosti koje unuci vole. I znate šta? Dobro je što su starije generacije mnogo fleksibilnije i razumnije nego što mladi misle", zaključuje ona.
