Betonske kugle od 400 tona na dnu okeana: Nemački eksperiment u Kaliforniji mogao bi da promeni svet energetike

Na prvi pogled deluje kao scena iz naučne fantastike – ogromne betonske kugle na dnu okeana koje "čuvaju" struju. Ipak, upravo takav projekat već se testira ispred obale Kalifornije, a naučnici veruju da bi mogao da promeni način na koji svet skladišti energiju.

Tehnologija koja je još donedavno zvučala kao ideja iz budućnosti, u aprilu 2026. godine dobila je svoju prvu ozbiljnu primenu u blizini Long Biča. Iza projekta stoje nemački istraživači, koji su razvili sistem skladištenja energije zasnovan na velikim šupljim betonskim kuglama postavljenim na morskom dnu.

StEnSea projekat

Reč je o projektu pod nazivom StEnSea - skraćenica od "Stored Energy at Sea" koja u prevodu znači Skladištena energija na moru, koji je razvio Fraunhofer Institut za energetsku ekonomiju i energetske sisteme.

Princip rada je jednostavan, ali efikasan: kugle se postavljaju na dubinu od nekoliko stotina metara, gde visok pritisak vode igra ključnu ulogu. Kada je ventil otvoren, voda ulazi u kuglu i sistem je "prazan". Kada postoji višak električne energije u mreži, voda se ispumpava napolje, čime se kugla "puni". Kada je energija potrebna, voda pod pritiskom ponovo ulazi unutra, pokreće turbinu i proizvodi struju.

Kugla teška 400 tona

Prototip koji se trenutno testira ima prečnik od devet metara i težak je skoro 400 tona, ali planovi su znatno ambiciozniji – u budućnosti bi trebalo razviti kugle prečnika čak 30 metara. Ključni napredak u razvoju ostvaren je zahvaljujući velikom 3D štampanju betona, koje je omogućilo bržu i jeftiniju proizvodnju u odnosu na klasične metode.

Iako zvuči futuristički, osnovna ideja nije potpuno nova. Sličan princip već koriste pumpne hidroelektrane, koje višak energije koriste za pumpanje vode u rezervoare, a zatim je puštaju kako bi proizvodile struju kada je potrebno. Međutim, takvi sistemi zahtevaju velike površine i često imaju značajan uticaj na životnu sredinu. Upravo tu kugle na morskom dnu nude prednost – ogroman prostor i potencijalno manji ekološki uticaj.

Najbolji uslovi za ovakav sistem nalaze se na dubinama između 600 i 800 metara, gde su pritisak, težina i konstrukcija kugle u optimalnom odnosu. Analize pokazuju da bi ovakvi sistemi mogli da se postavljaju uz obale Norveške, Portugala, SAD, Brazila i Japana, ali i u dubokim jezerima, uključujući i potopljene rudnike.

Jedna kugla može da obezbedi energiju za prosečno domaćinstvo tokom cele godine

Zanimljivo je da jedna kugla, nakon deset ciklusa punjenja, teoretski može da obezbedi dovoljno energije za prosečno domaćinstvo tokom cele godine, uzimajući u obzir prosečnu potrošnju od oko 4.000 kilovat-sati.

Prvi testovi ove tehnologije već su sprovedeni u Bodenskom jezeru sa manjim kuglama prečnika tri metra, gde su rezultati potvrdili teorijske proračune. Sada se ide korak dalje – ka znatno većim sistemima i realnim uslovima u okeanu.

Uticaj na životnu sredinu

Jedno od ključnih pitanja odnosi se na uticaj na životnu sredinu, ali istraživači tvrde da su i to uzeli u obzir. Površina kugli dizajnirana je tako da podstiče razvoj morskog života – zahvaljujući hrapavoj strukturi nastaloj 3D štampom, na njima se lakše naseljavaju mikroorganizmi, alge i korali, čime kugle mogu da funkcionišu i kao veštački grebeni.

Iako projekat još uvek prolazi kroz fazu testiranja, naredni koraci biće presudni. Biće analizirani svi aspekti – od proizvodnje i instalacije do održavanja i dugoročne isplativosti. Tek nakon toga biće jasno da li je moguće realizovati planove o gigantskim kuglama i njihovoj širokoj primeni.

Ipak, istraživači ne kriju optimizam. Testiranje u SAD vide kao veliki korak ka komercijalizaciji ove tehnologije, koja bi u budućnosti mogla da postane jedan od ključnih elemenata globalnog energetskog sistema.

(Game star)