Predlog skraćivanja školskog časa izazvao je raspravu o obrazovnom sistemu Srbije
Standardno trajanje časa od 45 minuta uvedeno je 1911. godine, a u Evropi varira između 40 i 60 minuta.
Predlog da se trajanje školskog časa skrati sa sadašnjih 45 na 30 minuta otvorio je raspravu o stanju i reformi obrazovnog sistema u Srbiji. Ovaj predlog imao bi dva aspekta, jedan bi bio normativni koji bi podrazumevao promenu zakona, a drugi bi bio praktični koji bi podrazumevao promenu nastavnog plana i programa. Kao razloge za ovaj predlog navodi se smanjena pažnja i koncentracija đaka, zatim fenomen difuzne pažnje i neuspela reforma obrazovanja.
"Da bi se pratila nastava, potrebno je da budete fokusirani"
Podsetio, ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković, rekao je da u Ministarstvu prosvete "glasno razmišljaju" o skraćenju školskih časova sa 45 na 30 minuta, i najavio ograničenje upotrebe mobilnih telefona i snažnije uvođenje veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u nastavu, ističući da savremeni obrazovni sistem mora da se prilagodi promenjenoj pažnji učenika i ubrzanom tehnološkom razvoju.
Govoreći o reformama u školstvu i idejama da se časovi skrate na 30 minuta zbog pažnje učenika, Dejan Vuk Stanković je ranije rekao da je taj argument psihološki utemeljen jer, kako je rekao, učenici danas imaju difuznu pažnju koja je sekvencijalna i vezana za kraći period.
- Da bi se pratila nastava, potrebno je da budete fokusirani na izlaganje nastavnika i da aktivno učestvujete. Današnji model škole podrazumeva nešto što se razlikuje od vremena kada sam, recimo, ja išao u školu i kada je model bio autoritativan, a učenje je bilo neka vrsta reprodukcije činjenica - rekao je nedavno Stanković.
On je naveo da se danas ide ka tome da se uvede komunikacioni, interaktivni model i da u nastavi aktivnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije, inovativne metode.
"Možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom"
On je takođe poručio da je pre donošenja odluke ključno sagledati praktične učinke koje bi skraćenje časova imalo na ceo obrazovni sistem. Najavio je i da postoji mogućnost da se krene sa pilot-programom, jer, kako je rekao, promene u obrazovanju moraju da budu racionalne.
- Slušamo različite argumente za i protiv. Nakon toga ide praktični deo koji podrazumeva institucionalnu reorganizaciju rasporeda časova, alokacije nastavnog kadra i možda prijem novih ljudi, jer će biti više časova. Ima tu dosta međukoraka dok ne zaživi, ali u svakom slučaju možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom, jer promene u obrazovanju moraju da budu racionalne - rekao je Stanković.
Manjak pažnje jedan od razloga skraćenja časova
Kao glavni razlozi za skraćenje časova navode se smanjena pažnja i koncentracija učenika, fenomen takozvane difuzne pažnje, ali i iskustva prethodnih reformi, među kojima se često pominje neuspešna promena iz školske 2018/2019. godine.
Kako smo ranije pisali, iako pažnja učenika jeste manja nego ranije, trajanje časa nije jedini problem, naglašava psihološkinja i psihoterapeutkinja Dragana Ivanović. Ministarstvo prosvete takođe razmatra i potpunu zabranu upotrebe mobilnih telefona na časovima, koji može da bude dobar obrazovni alat, ukoliko se pravilno koristi.
"Deca imaju problem sa koncentracijom i motivacijom"
Koliko je realno očekivati da se gradivo koje se trenutno obrađuje za 45 minuta sažme u 30, u postojećim uslovima za "Blic TV" govorili su Nataša Stanić, profesorka fizike, i Aleksandra Cvjetić, urednicom portala "Zelena učionica".
Da li je skraćenje časova sa 45 na 30 minuta moguće primeniti na sve časove za "Blic TV" govorila je Nataša Stanić. Za neke predmete to je u redu, za neke, kažu, i ne baš.
- Kada je reč o predmetima poput fizike, to nije baš realno. Deca već imaju problem sa koncentracijom i motivacijom, a gradivo zahteva razumevanje formula, primenu i rešavanje zadataka. Fizika je teška, naročito što deca slabo drže pažnju, a i imaju malu motivaciju, jer je nauka slabo razvijena u smislu i slabo popularna za učenje. Deci je potreban stručan okvir da te teme razumeju, a ne samo učenje sadržaja koji nemaju vezu sa savremenim svetom - govori ona za "Blic TV".
Osvrnula se na to da li bi skraćeni časovi mogli da se primene kod nekih drugih predmeta.
- Ovakav model možda mogao da se primeni u pojedinim predmetima u školi, ali ne i u prirodnim naukama - kaže Stanić za "Blic TV".
Aleksandra Cvjetić, osvrnula se na anketu portala portala "Zelena učionica" o skraćenju časova.
- Deo roditelja je skeptičan prema ideji skraćivanja časova. Primećujem dve grupacije roditelja kada je u pitanju škola danas i gradivo danas i način rada. Jedan deo ljudi veruje da je deci sve mnogo olakšano i da ih mnogo maze i paze u u školi. Imate drugi deo roditelja koji misle da su deca preopterećena - kaže Cvjetić.
"Važno je da deca znaju kako da primene znanja"
Ona je govorila o tome da li je danas izazov obrazovanja u samoj koncepciji nastave, odnosno da li bi umesto sa deklarativnog i deklamativnog znanja i memorisanje podataka, fokus trebalo da bude na razvijanju logičkog zaključivanja, rešavanju problema i razumevanje sveta koji nas okružuje.
- U 21. veku deci nije potrebno da pamte gomilu činjenica koje su im dostupne jednim klikom. Važnije je da znaju kako da pronađu informacije, procene njihovu relevantnost i primene znanje u stvarnom životu - ističe Cvjetić.
Deca su preopterećena
Ona se osvrnula i na to da li su deca danas preopterećena gradivom koje nema jasnu primenu.
- Važno je školu prilagoditi savremenom društvu, a da se ne izgubi njen obrazovni i vaspitni značaj. Na primer, iz istorije moje dete uči državu Hetita u petom razredu, uči gradove Sumeraca. Za mene to nije osnovno obrazovanje. Prosto je, da me neko pita o tim gradovima, meni su ti pojmovi potpuno nepoznati, a ja završila sam osnovnu školu. Svi mi odrasli koji danas to ponovo učimo sa decom dokaz je da taj način rada nije bio dobar, jer mi te informacije koje smo učili kada smo bili deca, ne pamtimo - navela je cvjetić, i dodala:
- Reforma je potrebna, ali ne samo kroz skraćivanje časa, već kroz suštinsku promenu nastavnih sadržaja i ciljeva obrazovanja.
