Mnogi su mišljenja da je kvalitet nastave važniji od dužine časa
Korisnici mreža izneli su pozitivne i negativne aspekte predloženih promena
Nedavna najava ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića o mogućnosti skraćenja školskih časova sa 45 na 30 minuta, ograničenja upotrebe mobilnih telefona, snažnijeg uvođenja veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u nastavu, ističući da obrazovni sistem mora da se prilagodi promenjenoj pažnji učenika, izazvala je podeljena mišljenja u javnosti, te se o tome raspravljalo kako među strukom, tako i na društvenim mrežama, gde su se nudila i rešenja.
Govoreći o reformama u školstvu i idejama da se časovi skrate na 30 minuta zbog pažnje učenika, Dejan Vuk Stanković je rekao da je taj argument psihološki utemeljen jer, kako je rekao, učenici danas imaju difuznu pažnju koja je sekvencijalna i vezana za kraći period.
'- Da bi se pratila nastava, potrebno je da budete fokusirani na izlaganje nastavnika i da aktivno učestvujete. Današnji model škole podrazumeva nešto što se razlikuje od vremena kada sam, recimo, ja išao u školu i kada je model bio autoritativan, a učenje je bilo neka vrsta reprodukcije činjenica - rekao je nedavno Stanković.
Naveo je da se danas ide ka tome da se uvede komunikacioni, interaktivni model i da u nastavi aktivnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije, inovativne metode...
Nastavnici: "Nema univerzalnog odgovora"
O skraćenju časova za Blic TV govorili su i nastavnici, ističući da univerzalnog odgovora nema i da predlog ne treba posmatrati kao tehničko pitanje.
- Bojim se da problem trajanja časa nije tehničke prirode. To je pitanje koncentracije i psihologije. Jedno je plan, a drugo realizacija. Čas od 45 minuta nije samo predavanje - tu je i administrativni deo, priprema učenika kad ulaze i izlaze iz učionice. Ako se dobro isplanira, 30 minuta može da bude dobar okvir za kvalitetan rad - rekao je Andrej Pavlović, profesor matematike u OŠ "Dr Jovan Cvijić" u Smederevu.
"Ideja je dobra, deca bi bolje učila"
Kad je reč o diskusiji na društvenim mrežama, neko se prisetio da ova ideja nije nova i da se pre 35 godina pričalo isto o tome.
"Sećam se da smo u srednjoj školi jako retko imali čas koji je efektivno trajao 40-45 minuta jer su profesori kasnili po desetak minuta. A drugo, istraživanja pokazuju da mozak najbolje pamti kada uči do 30 minuta, pa ima pauzu 5-10 minuta pa onda ponovo. Tako da skraćenje časova nije problem, štaviše, deca bi i bolje učila. Mislim da gradivo i sistem rada nisu prilagođeni za čas od 30 minuta, pa to može biti problem", rekao je jedan muškarac.
Sa ovim su se i drugi složili.
"Mislim da skraćenje časova nije loša ideja samo iz razloga što sam i u osnovnoj i srednjoj proveo dosta časova sedeći jer se gradivo završi za 20 minuta, a ostatak časa presediš".
"Blok nastava je odlično rešenje"
Svoje mišljenje dala je i jedna žena koja je istakla da bi skraćenje časova bilo u redu kada bi umesto jednog časa od 45 minuta deca imala blok 2x30 minuta sa jednom pauzom između. Na ovo su se nadovezali i ostali iznoseći mišljenja.
"Ili umesto 2 časa od 45 minuta, bude dvočas od 75 minuta. I imaš 3 dvočasa dnevno (recimo, srpski, fizika i geografija, pažnja usmerena na 3 predmeta umesto na 6-7). Ima prostora i da se poveća broj časova fizičkog."
Komentarisalo se i da većina škola izbegava blok nastavu i da ne znaju zašto je to tako.
"Kao da je to na štetu učenika. Verovatno misle da je to njima monotono. Ali u velikim odeljenjima su dvočasi odlično/jedino rešenje ako hoćemo da što više učenika provežba novo gradivo dok je sveže."
"Model od 30 minuta je poznat, u koroni su bili skraćeni časovi"
Bilo je i onih koji nisu za to da časovi budu 30 minuta, da časovi jesu predugi za držanje pažnje, ali ne znači da treba da se skraćuju.
"Čas bi trebalo da bude od 20-30 minuta predavanja, a ostatak da se provede u neformalnoj diskusiji o onome što je predavano", mišljenje je ovog muškarca.
Neko je podsetio da je slično funkcionisalo u vreme korone.
"U praksi ti ode deset minuta na papirologiju pa ti ostane 20 minuta za čas, što je premalo. Nije da se nije probalo za vreme korone", podsetila je jedna korisnica mreža.
"Ni ranije generacije nisu držale pažnju 45 minuta"
Najviše se komentarisalo to da deca ne mogu da drže pažnju 45 minuta na času i da to nije ništa novo. Takve su bile i ranije generacije.
"Deca danas imaju pristup svim informacijama u roku od nekoliko sekundi. Škola treba da se fokusira isključivo na razvijanje logike, pamćenja i kritičkog mišljenja. Ja sam upisao prvi razred osnovne krajem 90-ih, nije bilo mobilnih, interneta, i isto bismo već posle 30 minuta počeli svi da zujimo okolo i pažnja nam je bila na nuli", seća se ovaj muškarac.
"Ljudi zaboravljaju kako je njima bilo u školi. I oni 5,00 i oni 3,00 su samo čekali na većini časova da zvoni za kraj."
"Gradivo je preobimno, ali tako je decenijama"
Neki su smatrali da je gradivo preobimno, i to kroz generacije.
"Treba da se odradi reforma obrazovanja, razni predmeti su pretrpani neportebnim informacijama ili su sami totalno nepotrebni", podelio je jedan svoje mišljenje.
"I mi smo učili toliko toga i što je najgore sve to zaboravili. Ovo je vreme veštačke inteligencije, deca uveliko pišu domaće koristeći ChatGPT, a nastavnici tu ništa ne mogu", na šta je jedan odmah replicirao:
"Naravno da mogu. Čemu služe kontrolni zadaci? Ko sam radi domaći, neće imati mnogo problema da uradi kontrolni, a ostali nek se razmisle", glasio je odgovor.
Da je praktičan rad mnogo bolji, naglasila je jedna učesnica diskusije.
"Zašto ne postoji inicijativa da se bar jednom nedeljno čas geografije organizuje tako da se ode na neki mini-put ili da umesto časa biologije bar jednom mesečno deca odu na Biološki fakultet ili u Botaničku baštu", predlog je jedne žene.
"Nije važna dužina časa već prenošenje znanja"
Neki su mišljenja da je velika odgovornost i na nastavnicima.
"Neka izbace višak iz nastavnog programa i neka roditelji smanje deci vreme na internetu i zainteresuju ih za neki hobi pa se možda i pokaže napredak. Na kraju krajeva, nije bitno koliko čas traje nego koliko je neko sposoban da predmet prilagodi uzrastu dece. Nije dovoljno imati diplomu iz oblasti koju predaješ, bitnije je znati to preneti deci na njima shvatljiv način. Lako je objasniti nekome ko ima i roditelje da mu pomognu, ali ima dosta dece koja nemaju pomoć kod kuće i to predavanje u školi im dosta znači", kritičko je mišljenje ovog korisnika društvenih mreža.
Saznajte i koje 4 novine čekaju đake u novom polugodištu.
Na ovom linku pročitajte sve o novim pravilima korišćenja mobilnih telefona u školama.
Zabrana mobilnih telefona u školama u Srbiji izazvala buru: Đacima će ovo najteže pasti
