Zimski raspust za osnovce u Vojvodini završava se sutra, dok će učenici u ostatku Srbije na odmor do 19. januara
Planiraju se reforme obrazovnog sistema, uključujući skraćenje časova i prilagođavanje gradiva razvoju društvene odgovornosti
Zimski raspust u Vojvodini završava se u sutra, dok će đaci u ostatku Srbije u školu krenuti tek 19. januara. Za sve njih njih bi, nakon kraćeg odmora, u budućnosti mogle da uslede i velike promene - kraći časovi, lakši udžbenici, zabrana mobilnih telefona i gradivo prilagođeno razvoju društvene odgovornosti. Sve ove novine još čekaju da postanu zvanični predlozi i da đaci i roditelji budu uključeni u javne rasprave.
O ovim predlozima se tokom 2025. godine dosta raspravljalo i govorilo, a ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković ranije je najavilo da su u planu i pilot projekti koji bi postupno uvodili primenu reformi, a roditelji i đaci imaće priliku da učestvuju u javnim raspravama.
1. Kraći časovi
O mogućem skraćenju časova u srpskim školama počelo je da se govori početkom decembra, kada je o tome govorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Predsednik Srbije je tada istakao kako cilj ove mere nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama, već da budu koncentrisaniji. Kako smo ranije pisali, školski čas koji traje 30 ili 35 minuta nije novost u školama u Srbiji. To je bio slučaj tokom pandemije korona virusa, kao i prethodne godine zbog specifične situacije u školama, dakle u vanrednim okolnostima.
Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković, ranije je govorio o tome i dodao, da on smatra da skraćenje časova nipošto nije loša ideja.
- Zvaničan predlog nije još uvek stigao do nas, tako da nemamo odgovarajuću stručnu ekspertizu u ovom trenutku. Kada predlog zvanično bude stigao i kada ga budemo izanalizirali, onda ćemo moći da kažemo ono što je stav Ministarstva prosvete u ovom trenutku. To za sada samo posmatram samo kao jednu vrstu ideje koja, u osnovi, nije rđava, ali treba razmišljati o njenim praktičnim učincima na obrazovni sistem - objasnio je ranije ministar, i pojasnio kako bi to u početku to bio samo pilot projekat koji bi se kasnije širio i usvajao.
2. Promena gradiva
Skraćenje časova, međutim, nije jedina promena koja u bliskoj budućnosti očekuje srpske đake. Naime, nedavno je i sam ministar Stanković govorio u Skupštini Srbije o predloženim izmenama Zakona o udžbenicima, ističući da je primarni cilj zakona stvaranje prostora za razvijanje patriotske vrline i društvene odgovornosti kod učenika.
Ministar je naglasio da novi Zakon o udžbenicima neće biti vrednosno neutralan, već namerava da razvija svest o identitetu kako dominantnog naroda, tako i drugih naroda. Podsetimo, Vlada Republike Srbije usvojila je na sednici 17. jula Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, "usmeren na očuvanje nacionalnog identiteta, razvoj osećaja pripadnosti, poštovanje maternjeg jezika i negovanje tradicije, uz istovremeno podsticanje interkulturalnosti i očuvanje kulturne baštine".
Zakon obuhvata i većinsko i manjinsko stanovništvo, a ministar je najavio da će se raditi na promeni planova i programa nastave u kontekstu intencija novog Zakona.
Najznačajnija novina je uvođenje udžbenika od nacionalnog značaja za osnovne škole za predmete:
- srpski jezik
- srpski jezik i književnost
- svet oko nas
- priroda i društvo
- istorija
- geografija
- muzička kultura
- likovna kultura
- kao i za udžbenike od posebnog značaja za nacionalne manjine
3. Lakši rančevi
Ipak, među ovim je i jedna promena - ograničenje težine školskih rančeva za osnovce, pa bi tako prema najnovijem Nacrtu zakona i izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, maksimalna težina svih udžbenika koji se koriste u jednoj školskoj godini iznosila do 3 kilograma za učenike od prvog do četvrtog razreda, 4 kilograma za petake i šestake i pet kilograma za najstarije osnovce, učenike sedmog i osmog razreda.
Težina udžbenika bi, kako se navodi, bila prilagođena tako nedeljnom fondu predmeta, ali i zdravlju učenika.
Javna rasprava o Nacrtu ovog zakona počela je 15. maja i trajaće sve do 4. juna, kako su najavili iz Ministarstva prosvete, a dve ključne novine odnose se upravo na uspostavljanje sistemskih mehanizama koji bi kontrolisali cenu, kao i fizičku masu udžbenika sa ciljem zaštite ekonomskih i zdravstvenih interesa osnovaca.
Predloženi Nacrt zakona predviđa uvođenje novog člana - 34b, kojim bi se prvi put definisala najveća dozvoljena masa udžbenika po predmetu, ali samo za učenike osnovnih škola.
Najveća dozvoljena masa udžbenika u osnovnoj školi računa se prema sledećoj formuli: (nedeljni fond predmeta/ukupan nedeljni fond obaveznih predmeta) množi se sa kilažom udžbenika
Takođe se propisuje i najveća dopuštena masa udžbenika:
- za učenike od 1. do 4. razreda osnovne škole iznosi 3 kilograma
- za učenike 5. i 6. razreda 4 kilograma
- za učenike 7. i 8. razred 5 kilograma
4. Zabrana mobilnih telefona
Pored lakših rančeva, roditelje je posebno zainteresovala i vest da postoji mogućnosti da se u školama u Srbiji potpuno zabrani i upotreba mobilnih telefona. O ovome je, kako smo ranije pisali, početkom decembra, govorio zaštitnik građana Zoran Pašalić, a koji je tada izjavio da je za institucija završila predlog zakona kojim bi se zabranila njihova upotreba, dok su i mladima dali priliku da isti prokomentarišu.
Najavljenim zakonskim rešenjem ta praksa bi trebalo da bude presečena: telefoni se odlažu po ulasku u školu i vraćaju tek po završetku nastave.
Forum srednjih stručnih škola uputio je, podsetimo, apel Ministarstvu prosvete, školama i roditeljima da se uvede potpuna zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom nastave i školskih odmora.
Kako je predočeno u saopštenju, smatra se da su telefoni postali "jedan od najvećih uzroka gubitka pažnje učenika na času, slabljenja discipline i pada međusobne komunikacije među decom". Dodaje se i da profesori upozoravaju na sve veći porast vršnjačkog nasilja i digitalnog zlostavljanja.
"Škola treba da bude prostor učenja, saradnje i međusobnog poštovanja, a ne prostor digitalne zavisnosti", naveli su iz Foruma u saopštenju.
(Telegraf, Blic)
