Ministarstvo prosvete razmatra predlog skraćenja trajanja školskih časova sa 45 na 30 minuta kako bi se prilagodilo smanjenoj pažnji učenika
Ministar prosvete ističe da su racionalne promene i pilot-programi ključni pre donošenja konačnih odluka
Nakon što je ministar prosvete izjavio da postoji ideja o skraćenju časova sa 45 na 30 minuta, ponovo je otvorena rasprava u javnosti. I dok je obrazloženje predloga da učenici pod uticajem tehnologija imaju sve kraću pažnju, deo profesora smatra da o promenama treba sistemski da se razmišlja.
Po završetku zimskog raspusta, đaci su se vratili u školske klupe i na časove koji, za sada i dalje, traju 45 minuta. Resorno ministarstvo izašlo je u javnost sa idejom da bi, usled smanjene pažnje učenika, predavanja mogla da se skrate za čak 15 minuta. Predlog je za sada i dalje samo na stolu, a mišljenja i roditelja i stručne javnosti su podeljena.
- Ja bih se držala tradicije kako su trajali, 45 minuta, da tako i ostane.
- Mislim da za 30 minuta mogu da nauče isto koliko i za 45.
- Slažem se s tim, da deca ne budu mnogo opterećena školom.
- Ne slažem se, treba deca da uče, to je malo - samo su neki od komentara građana.
"Pola sata je zaista malo"
Ukoliko bi se časovi skratili na 30 minuta, to bi značilo povećanje fonda časova, ali i potencijalni gubitak posla za deo kolega, objašnjava Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija. Trajanje časa, zapošljavanje nastavnika, broj predmeta, kao i broj učenika u odeljenju - povezani su u lancu o kojem, kaže, mora sistemski da se razmišlja.
- Pola sata je zaista malo jer svaki čas sadrži i svoj uvodni i svoj završni deo koji nije obrada samog gradiva. To bi se izgubilo ovde. Morali biste samo da se bavite onim što je tema časa. Kreativnost bi tu takođe nestala. Tako da mislim da se tako kratkim časovima mnogo gubi, kaže Dimitrijević.
"Možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom"
Resorni ministar Dejan Vuk Stanković poručuje da je pre donošenja odluke, ključno sagledati praktične učinke koje bi skraćenje časova imalo na ceo obrazovni sistem. Najavio je i da postoji mogućnost da se krene sa pilot-programom, jer, kako je rekao, promene u obrazovanju moraju da budu racionalne.
- Slušamo različite argumente za i protiv. Nakon toga ide praktični deo koji podrazumeva institucionalnu reorganizaciju rasporeda časova, alokacije nastavnog kadra i možda prijem novih ljudi, jer će biti više časova. Ima tu dosta međukoraka dok ne zaživi, ali u svakom slučaju možda ćemo krenuti sa nekim pilot programom, jer promene u obrazovanju moraju da budu racionalne - rekao je Stanković.
"Ne razvija se logično razmišljanje"
Iako pažnja učenika jeste manja nego ranije, trajanje časa nije jedini problem, naglašava psihološkinja i psihoterapeutkinja Dragana Ivanović. Ministarstvo prosvete takođe razmatra i potpunu zabranu upotrebe mobilnih telefona na časovima, koji može da bude dobar obrazovni alat, ukoliko se pravilno koristi.
- Ovde treba da se uključi, naravno, od struke na prvo mesto i da se razmotre svi faktori obim gradiva, šta deca uče i zatim kolika je njihova pažnja, šta oni mogu da proprate. To zahteva i određenu vrstu reforme školstva, naravno, da vidimo šta je sada potrebno, jer kod nas uglavnom se insistira na tom kada govorimo o učenju, gradivo je obimno upamćivanje podataka, ali ne razvija se to logično razmišljanje, navodi Ivanović.
