Njegova karijera se odlikuje posvećenošću i upornim radom uprkos preprekama koje je savladavao
Promena radnog okruženja mu je omogućila profesionalni razvoj i primenu inovacija koje su priznatе međunarodno
Godina na izmaku bila je izuzetno uspešna za kardiohirurga dr Aleksandra Milutinovića, rodom iz Brusa. Nakon brojnih uspešnih operacija iz oblasti dečje i kardiohirurgije odraslih, brojnih edukacija i nedavno odbranjene doktorske disertacije, usledilo je veliko priznanje u Njujorku (11th International Coronary Congress NYC), na upravo održanom kongresu, gde je dr Aleksandar nagrađen prvom nagradom.
Zvuči lepo, skoro filmski, kakav i jeste Njujork i Menhetn, naročito u ovo doba godine. Ali ipak do pobede na gostujućem terenu, na najprestižnijem koronarnom događaju ove godine, među imenima koja čine sam vrh svetske kardiohirurgije, dolazi se teškim i upornim radom, pokojom preprekom, ali i odlučnošću i verom da se svaka savlada.
U izuzetno jakoj međunarodnoj konkurenciji, u kategoriji "Konfiguracija graftova, tehnika pripreme i alternativni graftovi",doktor Aleksandar Milutinović osvojio je prvo mesto za rad pod nazivom: "Nove tehnike i pristupi u koronarnoj hirurgiji - kompozitna konfiguracija "no touch" venskog grafta i unutrašnje grudne arterije: novi pristup hirurškoj revaskularzaciji miokarda bez manipulacije aortom".
Pobednici u drugim kategorijama Amerikanac i Uzbekistanac
Kongres su organizovali prof. dr Đanluka Torgerosa i prof. dr Džon Puškaš, svetski priznati stručnjaci u ovoj oblasti. Samo izlaganje trajalo je tri minuta, nakon čega su usledila direktna pitanja stručnog žirija - dovoljno da se prepozna ideja, ali i njena utemeljenost. Pobednici u drugim kategorijama bili su: Masimo Baudo, iz SAD-a i Dimitri Turliuk iz Uzbekistana, i po tome se vidi koliko je konkurencija bila jaka.
Ovaj uspeh je još jedan dokaz da trud, rad i znanje kad su vrhunski i istinski ne mogu ostati nezapaženi. I da se bez veze i protekcije može osvojiti i Njujork, jer šta god mislili o Amerikancima, oni ne dozvoljavaju da kvalitet ostane nezapažen. To je čist poslovni odnos, jer samo tako društvo, medicina, svet može ići napred.
Iako ponosan na uspeh dr Milutinović skromno ističe da ova inovativna konstrukcija nije epohalna, ali je od praktičnog značaja i jeste prvi put rađena i objavljena u kombinaciji unutrašnje grudne arterije i "No touch" venskog grafta, gde svu vaskularizaciju bajpaseva ishranjuje unutrašnja grudna arterija.
Ovakav, ekoronarografijama dokazan princip, stavlja pod znak pitanja svašta što smo učili u koronarnoj hirurgiji i otvara nove mogućnosti istraživanja i horizonte. Potencijalno je veoma korisna u situacijama kada nema dovoljno dobrih graftova za bajpaseve, u minimalno invazivnoj koronarnoj hirurgiji (gde su tzv. proksimalne anastomoze na aorti najteži deo za izvesti), kada pacijent ima probleme sa cirkulacijom na nogama ili kalcifikovanu aortu, ali se može koristiti i rutinski ako su suženja na koronarnim arterijama iznad 80 odsto.
Prvi put je dr Milutinović došao na ovu ideju slučajno, prilikom pogrešne procene dužine grafta, ali se lakše odlučio da izvede operaciju znajući da slične stvari, koristeći radijalnu arteriju, rade drugi uspešni hirurzi (dr Žan Mitrev iz Skoplja i dr Željko Bojović sa Instituta "Dedinje"), ali ovo je bio prvi slučaj korišćenja venskog grafta kao supstrata.
(Kurir.rs)
