Skraćenje časova rezultuje površnim učenjem i umanjuje mogućnosti za aktivno učestvovanje i dublje razumevanje, ističe Društvo psihologa Srbije
Poseban akcenat stavljen je na mentalno zdravlje učesnika u nastavi
Društvo psihologa Srbije (DPS) izrazilo je ozbiljnu zabrinutost zbog predloga da se nastavni čas skrati na 30 minuta. Kako navode, ova mera nosi brojne negativne posledice po psihološku dobrobit učenika i urušava sam temelj obrazovnog procesa.
Stručnjaci iz DPS-a ističu da predlog o skraćivanju časova na 30 minuta počiva na fundamentalno pogrešnoj slici o tome kako deca funkcionišu.
"Koncentracija nije fiksni kapacitet učenika, već zavisi od toga u kojoj meri je ono što se dešava na časovima smisleno i angažujuće. I deca i odrasli mogu da izgube fokus posle par minuta, ali isto tako mogu da ostanu duboko angažovani satima ukoliko učestvuju u izazovnim aktivnostima", navodi se u saopštenju.
Šta bi donelo skraćenje školskih časova sa 45 na 30 minuta u srpskim školama
Psiholozi podsećaju da je učenje složen kognitivni proces koji zahteva vreme za uvod, obradu i refleksiju. Skraćivanjem vremena, nastava se opasno udaljava od savremenih metoda.
"Nema vremena za objašnjenja, pitanja i aktivno učešće"
"Na časovima od 30 minuta proces se svodi na prenošenje informacija, bez vremena za objašnjenja, pitanja i aktivno učešće. Skraćivanje časova vodi ka površnom učenju, pamćenju bez razumevanja i smanjenoj motivaciji, čime se podstiče prevaziđena frontalna nastava", upozoravaju iz DPS-a.
Jedan od najkritičnijih aspekata ove odluke je njen uticaj na inkluzivno obrazovanje. Psiholozi naglašavaju da bi skraćivanjem najviše bili pogođeni učenici sa razvojnim i emocionalnim teškoćama kojima je neophodna struktura i individualizovan rad.
"Umesto da se učenicima omogući napredak uz podršku, nastava se svodi na minimum koji favorizuje već razvijene sposobnosti, dok se potencijali koji tek treba da se razviju zanemaruju. Time se produbljuju razlike među učenicima i propušta osnovna razvojna funkcija obrazovanja", navode.
O mentalnom zdravlju učenika
Poseban akcenat stavljen je na mentalno zdravlje učesnika u nastavi. Ubrzavanje procesa, prema rečima stručnjaka, direktno vodi ka destabilizaciji školske atmosfere.
"Ubrzavanje nastave i stalni nedostatak vremena mogli bi uticati na porast stresa i kod učenika i kod nastavnika. Skraćeni časovi dodatno bi povećavali pritisak, dovodili do osećaja preopterećenosti i mogli bi pojačati anksioznost, frustraciju i osećaj neuspeha kod dece i mladih."
Društvo psihologa Srbije zaključuje da su ovakve "parcijalne i nametnute mere" samo pokušaj bega od suštinskih problema, kao što su preopterećeni planovi i nedostatak sistemskog ulaganja.
"Svaka promena u organizaciji nastave mora biti zasnovana na stručno utemeljenim analizama i empirijskim podacima. Umesto skraćivanja časova, potrebno je raditi na prilagođavanju sadržaja i jačanju socio-emocionalne podrške u školama", poručuju stručnjaci.
