(VIDEO) Ćerka prijavila oca, on rekao službama: "Da, tako je, vodite je, ODUZMITE MI JE", a onda je usledio obrt! Dr Rajović o deci danas i sposobnosti da donose prave odluke

Predložene izmene Porodičnog zakona koje predviđaju potpunu zabranu fizičkog kažnjavanja dece i uvode nove mehanizme prijavljivanja nasilja otvorile su brojna pitanja u javnosti. Dok se kao cilj ističe bolja zaštita dece i podsticanje nenasilnog vaspitanja, deo stručnjaka upozorava da bi nove mere mogle da dovedu do prekomernog mešanja države u porodične odnose.

Jedna od ključnih dilema jeste da li će mogućnost da dete prijavi roditelja, na osnovu predloga izmena Porodičnog zakona, doprineti većoj sigurnosti najmlađih ili će, s druge strane, narušiti roditeljski autoritet i otvoriti prostor za zloupotrebe. Posebno se polemiše o uvođenju evidencija i prijava čak i na osnovu "sumnje na nasilje", što kod dela javnosti izaziva bojazan od trajnih posledica po porodice.

O ovoj temi za Blic televiziju govorio je profesor dr Ranko Rajović, neuroendokrinolog i autor NTC sistema učenja, koji upozorava da se zakon ne može posmatrati odvojeno od šire slike razvoja dece danas.

Ćerka prijavila oca, pa zažalila

- Preko 90 odsto učitelja kaže da su deca danas slabija nego prethodne generacije - motorički, u kontroli emocija, opštem znanju i rečniku - ističe Rajović.

Stručnjak objašnjava da je reč o trendu koji traje godinama i da svaka nova generacija pokazuje određeni kognitivni pad, što dodatno komplikuje pitanje donošenja važnih odluka u ranom uzrastu, s obzirom na to da mozak do sredine 20-ih godina nije završio razvoj, te da "oni ni ne znaju šta je posledica", upozorava dr Rajović.

Upravo zbog toga smatra da deci ne treba davati preveliku odgovornost u situacijama koje mogu imati ozbiljne posledice, poput prijavljivanja roditelja.

Kao ilustraciju navodi konkretan primer iz prakse, iz Hrvatske, kada je devojčica prijavila oca jer joj nije dozvolio da igra video-igre.

- Šta je tata uradio? Rekao je: "Jeste, sve je tako. Molim vas, oduzmite ćerku, odvedite je, neka bude kod nekoga ko zna kako će sa njom". Ćerka je videla da je preterala, počela je da plače, da moli tatu. "Ne, ne, ne, ne. Molim vas, zaštitite i nju i mene", govorio je otac. Sve je na kraju bilo u redu i od tog momenta valjda se i ona resetovala. Znači, mi ne možemo detetu da damo da donosi važne odluke - prepričava Rajović, ukazujući da takve situacije pokazuju koliko deca mogu impulsivno da reaguju .

"Naša deca treba da trče, da razvijaju mozak"

Profesor dr Ranko Rajović upozorava da je jedna stvar koju često zanemarujemo, a to je kretanje, zapravo ključna osnova za pravilan razvoj dečijeg mozga.

Iako deca tokom dnevnih obaveza i u toku igre svakodnevno prelaze određenu razdaljinu, ona se ne kreću na način koji podstiče razvoj - sve manje trče, preskaču prepreke i snalaze se u prostoru, što direktno utiče na njihove kognitivne sposobnosti.

- Deca treba da trče, ne po atletskoj stazi, već preko kamena, preko potoka, preko grane, ispod grane, doskok. On mora mozgom da reaguje, tako se mozak razvija. I razvija duboke regije mozga, važne kognitivne regije. I ima čak i istraživanje pre 15 godina gde je dokazano da deca koja nemaju dovoljno kretanja, imaće smanjene kognitivne sposobnosti - ističe dr Rajović.

"Deca su danas bez empatije, nemaju osećaj za druge"

Rajović zato upozorava da se čitava tema ne može svesti samo na zakon, već da je neophodno sagledati širi kontekst u kojem današnja deca odrastaju. Okruženje se, kako kaže, značajno promenilo - deca su drugačija, osetljivija, često zavisna od tehnologije i sa slabije razvijenim osećajem za druge, što utiče na njihovo ponašanje i donošenje odluka.

- Okruženje se promenilo. Moguće je da je zakon dobar, a star 20, 30, 50, 100 godina, ali neke stvari treba dodati zato što su nam deca drugačija, mozak im je drugačiji, drugačije se ponašaju. Osetljivi su, razmaženi su, neće ništa da rade, zavise od telefona. Treba uzeti u obzir i to da je to drugačije dete danas. Deca bez empatije, deca koja nemaju osećaj za druge, to se sve dešava. I takvom detetu dajete alat u ruke da može da prijavi roditelje? Da ne pričamo sad o zakonu - moraće da se možda dopuni, da se menja. Pričamo sad o širem kontekstu. Kretanje je osnova razvoja mozga. To su sve prioriteti budućnosti, ono što je bilo normalno pre 20 godina. Tako što je to bio način života koji smo živeli. I ako se to promenilo, dajte da vidimo da pomognemo i deci, roditeljima - zaključio je dr Rajović.

Prema njegovim rečima, problem današnjeg društva nije nedostatak brige, već pogrešno usmerena briga - deca su prezaštićena u nekim segmentima, dok im istovremeno nedostaju osnovne životne i razvojne veštine. Tako se sve češće dešava da deca polaze u školu bez osnovnih sposobnosti poput samostalnosti, komunikacije i finih motoričkih veština, dok su istovremeno veoma vešta u korišćenju tehnologije.

Zbog toga ističe da je neophodno da se stručnjaci, institucije i roditelji zajednički uključe u rešavanje ovog problema, kako bi se pronašao balans između zaštite i razvoja, i obezbedili uslovi za zdravije odrastanje dece u savremenom okruženju.