Šta ako dete preti roditeljima prijavom, postoji li posebna aplikacija i da li je predviđeno ODUZIMANJE DECE: Ministarka o novom porodičnom zakonu, zabludama i činjenicama

Tema koja poslednjih dana izaziva veliku pažnju javnosti jeste najavljena izmena Porodičnog zakona koji uskoro uzlazi u skupštinsku proceduru, a kojim za zabranjuje fizičko kažnjavanje dece, a deca bez obzira na to koliko imaju godina moći će da prijave svoje roditelje ako ih tuku. Dok jedni smatraju da je reč o važnom koraku ka zaštiti prava deteta i zdravijem odrastanju, drugi upozoravaju na moguće preveliko mešanje države u porodični život. O novinama koje zakon donosi, danas je u "Jutru na Blic" pričala Jelena Žarić Kovačević, ministarka za brigu o porodici i demografiju.

Država je formirala Savet za prava deteta, a kao jedna od ključnih novina najavljenih izmena jeste potpuna zabrana telesnog kažnjavanja. Predlog podrazumeva i uvođenje takozvanog korektivnog nadzora nad roditeljima, sa ciljem da se podstakne odgovorno i, kako se navodi, pozitivno roditeljstvo.

Gošća Blic televizije bila je ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, koja je odbacila tvrdnje da bi ovakve izmene mogle dovesti do oduzimanja dece.

Kako je objasnila, zakon ne predviđa takve mere, već se fokusira na prevenciju i podršku roditeljima kroz edukaciju i nadzor.

Istakla je i da pojam telesnog kažnjavanja nije nov, već je definisan još u opštem protokolu za zaštitu dece od nasilja iz 2022. godine, te da se ovim izmenama zakon samo usklađuje sa postojećim dokumentima.

"Neće biti kažnjavanja roditelja"

Ministarka je naglasila da je cilj da se roditeljima ukaže na alternativne metode vaspitanja, zasnovane na razumevanju, poštovanju i izgradnji bliskih odnosa sa decom, a ne na fizičkom ili psihičkom kažnjavanju.

- I onda mi dozvoljavamo sebi da banalizujemo stvari do te mere - da kažemo da ne možemo dete da povučemo za majicu. Mi možemo dete da povučemo za majicu ako je došlo do štekera ili do vrele ringle, da mu kažemo: "Sine, to je opasno". Ali ako vi zlonamerno povučete dete za majicu, ako ga zgrabite, ako vičete na njega, ako ga tučete, naravno da je to ponašanje koje treba sankcionisati i koje treba ispitati - objasnila je ministarka gostujući na našoj televiziji.

Pritom, Porodični zakon, naglašava, apsolutno ne govori o sankcionisanju, niti govori o bilo kakvim kaznama prema roditeljima, već govori samo o preventivnom i korektivnom nadzoru.

Preventivni i korektivni nadzor su isključivo usmereni na podršku porodicama da drugačije kreiraju odnose u okviru svoje porodice. To će raditi psiholozi u organima starateljstva, odnosno u centrima za socijalni rad, gde i dan-danas to rade kada dođe do razvoda braka - objasnila je ministarka.

Kako će deca moći da prijave roditelje

Jedna od dilema koja je posebno uznemirila javnost jeste tvrdnja da bi u okviru novih zakonskih rešenja deca mogla da prijavljuju svoje roditelje, pa čak i putem posebnih aplikacija.

Na ove navode odgovor je dala ministarka Žarić Kovačević, koja je pojasnila šta zakon zaista predviđa, te rekla da nikakva aplikacija neće postojati.

Svako dete će moći da se obrati institucijama

Ministarka je objasnila da "prijavljivanje" ne znači uvođenje nekakvog posebnog sistema ili aplikacije, već da se detetu omogućava isto ono što već važi i za odrasle - da prijavi nasilje u porodici ako ga trpi ili vidi. To pravo imaju i druga lica koja primete nasilje.

Ključna novina je u tome što se ukida starosna granica od 10 godina, pa će svako dete, bez obzira na uzrast, moći direktno da se obrati institucijama.

To uključuje zaštitnika građana, sud, tužilaštvo i druge nadležne organe.

Ovakvo rešenje, kako ističe, usklađeno je sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima deteta, koju je Srbija već ratifikovala.

Ministarka poručuje da zakon ne pravi razliku ko vrši nasilje - bilo da je reč o majci, ocu ili nekom drugom članu porodice, ali ističe da ne treba širiti paniku da će deca masovno prijavljivati roditelje zbog sitnica. Takve tvrdnje ocenjuje kao banalizovanje cele teme.

Šta kada dete preti prijavom

Kao primer navodi česte komentare da bi dete moglo da "prijavi roditelje ako mu ne kupe skupe patike" ili ako mu zabrane odlazak na more, i postavlja pitanje odgovornosti samih roditelja u vaspitanju. Naglašava da zakon nigde ne obavezuje roditelje da detetu obezbeđuju luksuz ili ispunjavaju materijalne želje, niti se takve situacije mogu smatrati nasiljem.

Dodaje da se pojam ekonomskog nasilja pogrešno tumači i svodi na materijalne stvari, iako je reč o ozbiljnijem obliku uskraćivanja osnovnih potreba. Prema njenim rečima, deo javnosti, uključujući i pojedine advokate, dodatno podgreva strahove zbog ličnih interesa ili pogrešnih interpretacija zakona.

Istovremeno, ministarka priznaje da kod roditelja postoji realan strah - da bi dete moglo da im preti prijavom ili da bi im institucije mogle oduzeti dete zbog pojedinačnih postupaka. Međutim, poručuje da takvi scenariji nisu utemeljeni u zakonu i da je njegov cilj prevencija nasilja, a ne kažnjavanje roditelja za svakodnevne vaspitne odluke.

- Dakle, u zakonu se apsolutno ne govori o oduzimanju dece. Ne samo da to nigde nismo napisali, već nismo o tome ni razmišljali kada smo radili na izmenama ovog zakona. Apsolutno se nigde ne govori o oduzimanju dece, govori se o podršci koju su organi starateljstva dužni da pruže porodici kada do njih dođe informacija da u toj porodici postoje poteškoće, pa čak i u komunikaciji. Dakle, mnogo je lakše da vi porodici od početka date podršku: psihologa, sociologa, podršku stručnjaka, službi, da razgovaraju sa decom. Vi imate roditelje koji tuku svoju decu, ali imate besnu decu na koju roditelji nemaju način kako da utiču, jer možda ne znaju u tom trenutku, možda ne umeju, možda nisu sposobni. I onda u tom slučaju treba uključiti neke stručne ljude koji će reći: "Čekajte da se malo dete smiri, da se malo smiri situacija, jer nema potrebe za podizanjem bilo kakve buke oko toga". Dakle, oduzimanja dece neće biti - naglasila je ministarka.

Ministarka na kraju ističe da je važno napraviti jasnu razliku između kaznenih i preventivnih mera. Kako objašnjava, krivično zakonodavstvo već prepoznaje i sankcioniše nasilje u porodici, dok Porodični zakon nema za cilj kažnjavanje roditelja, već pružanje podrške porodici.

Predložene izmene, naglašava, usmerene su na pomoć roditeljima da bolje razumeju potrebe deteta, izgrade kvalitetniji odnos sa njim i obezbede zdravo porodično okruženje. Upravo zato, smatra, tvrdnje da će zakon dovesti do kažnjavanja ili oduzimanja dece nisu utemeljene, iako priznaje da strahovi roditelja postoje i da ih treba dodatno razjasniti kroz javnu raspravu.