FDA je povukla određene serije leka Ksanaks sa tržišta
Ključni problem kod ovog leka što ima kratkotrajno dejstvo
Hitno povlačenje određenih serija Ksanaksa u SAD, uz najviši stepen upozorenja, otvara važno pitanje: da li je lek za smirenje koji koriste milioni ljudi širom sveta, uključujući i Srbiju, postao preopasan za upotrebu?
Odluka Američke agencije za hranu i lekove (FDA) da hitno povuče određene serije leka Ksanaks sa tržišta, uz dodeljivanje visokog nivoa rizika, izazvala je pažnju i u Srbiji. Reč je o leku koji se decenijama koristi u lečenju anksioznosti, ali i o preparatu koji, prema rečima stručnjaka, nosi određene rizike - pre svega zbog mogućnosti razvoja zavisnosti.
Koliko se pije u Srbiji, kome je propisivan, šta je sporno u njegovom delovanju, kakve su kontrole sprovedene i koje su sada alternative, objašnjava profesor dr Vladimir Diligenski, neuropsihijatar i psihoterapeut.
Šta stoji iza odluke o povlačenju Ksanaksa
Neuropsihijatar dr Vladimir Diligenski objašnjava da se ova odluka, pre svega, odnosi na određene forme i serije, a ne na celokupnu terapijsku primenu leka, koja je i dalje veoma široka.
- Lek je veoma raširen i u upotrebi je već jedno trideset godina. Vrlo je dobro proučen. Mislim da se ova odluka više odnosi na depo formu, odnosno varijantu sa produženim oslobađanjem - navodi prof. dr Diligenski.
Sindrom gledanja u sat: Kada pacijent postane talac leka
Profesor Diligenski napominje da je ključni problem kod ovog leka što ima kratkotrajno dejstvo.
- Pa se javlja takozvani clock watching sindrom – pacijent gleda na sat kada će uzeti sledeću dozu. Kada lek nestane iz krvi, osećate se napeto, razdražljivo i neraspoloženo i tražite novu dozu. Tako se razvija navika - ističe prof. dr Diligenski.
Bumerang efekat: Zašto je zabrana benzodiazepina opasna
Benzodiazepini, grupa lekova kojoj pripada i Ksanaks, mogu da dovedu do zavisnosti, naročito ako se koriste bez kontrole.
- Navika je veoma česta na benzodiazepine, ali treba imati u vidu da za njih nemamo pravu zamenu. Gradonačelnik Njujorka, Đulijani, svojevremeno je zabranio slobodnu prodaju tih benzodiazepina i dobio je kao bumerang, da je porasla potrošnja alkohola za pedeset posto -napominje prof. dr Diligenski.
Ksanaks je, pre svega, lek za anksioznost, iako se koristi i za nesanicu, ali to nije njegova osnovna namena. U psihijatriji ova vrsta lekova najčešće se prepisuje uz antidepresive i tada je njihovo dejstvo najbolje.
Šta povlačenje Ksanaksa u SAD znači za pacijente u Srbiji
Odluka FDA trenutno važi za američko tržište, a u Srbiji se tek očekuju eventualne reakcije nadležnih institucija.
- Ne bih pravio paniku. To još nije stiglo kod nas. Treba sačekati zvanične preporuke - ističe prof. dr Vladimir Diligenski.
Od originala do kopije: Da li svaki Ksanaks deluje isto
Profesor Diligenski napominje da postoje značajne razlike između originalnih i generičkih lekova gde postoji dozvoljena varijacija od 70 do 130 odsto u delovanju, i pacijenti često osete razliku u zavisnosti od proizvođača, iako je u pitanju isti lek.
- Tu je razlika između tih generika i originatora, koji su direktno iz fabrike koja ga je proizvela. No, drugo jako važno, kad se pojavi novi lek, fabrika ima pravo deset godina ekskluzivno sama da prodaje i nema pravo niko da dobije licencu. Posle deset godina ističe licenca i oni su dužni da daju formulu da mogu i druge fabrike da prave - objašnjava neuropsihijatar.
Kako prekinuti krug zavisnosti
Pored Ksanaksa, koriste se i drugi lekovi iz iste grupe.
- Imamo lorazepam, koji ima određene prednosti, kao i klonazepam koji je veoma efikasan kod paničnih napada - navodi prof. dr Diligenski.
Ipak, naglašava da je savremeni pristup lečenju usmeren na drugačiju kombinaciju terapije.
- Umetnost lečenja je da se benzodiazepini daju kratko vreme, a zatim povuku i nastavi terapija antidepresivima. Antidepresivi se mogu dugo koristiti i ne stvaraju zavisnost. Oni leče i anksioznost i depresivnost - dodaje neuropsihijatar.
Farmaceutski "ćorsokak" i diktat profita
Profesor Diligenski ukazuje i na širi kontekst koji se često zanemaruje – ekonomsku stranu proizvodnje lekova.
- Velike kompanije koje proizvode takve lekove, koji su jeftini, često ih i povuku jer nemaju veliki komercijalni interes. Onda dolaze neki novi, skuplji lekovi, što je takođe deo tržišne logike - objašnjava prof. dr Diligenski.
Podseća da su benzodiazepini među najstarijim i najjeftinijim lekovima u ovoj oblasti.
- Posle duge upotrebe cena im pada i onda više nisu komercijalno zanimljivi. I to ponekad utiče na odluke da li će se proizvoditi ili ne - kaže neuropsihijatar.
Zašto 40 godina nismo dobili bolji lek
Još jedan problem je što decenijama nije razvijen novi lek sličnog tipa.
- Za poslednjih trideset, četrdeset godina nije pronađen nijedan novi anksiolitik kao što su benzodiazepini. Došlo se u "ćorsokak" - ističe neuropsihijatar.
Ipak, ovi lekovi i dalje imaju značajnu ulogu.
- To su stari lekovi, ali i dalje efikasni. Kao i aspirin – i dalje je u upotrebi jer ništa bolje nije pronađeno - dodaje prof. dr Diligenski.
Iako odluka FDA izaziva zabrinutost, stručnjaci poručuju da je važno razumeti kontekst.
- Mnogo je bilo slučajeva da se lekovi povuku pa vrate. Ne treba se uznemiravati, već sačekati zvanične stavove - zaključuje prof. dr Diligenski.
(RTS)