"NEMA DANAS HOĆU, SUTRA NEĆU" U selu kod Užica grnčarski zanat se VEKOVIMA prenosi s kolena na koleno, a sada ga od propadanja štiti UNESKO

• Vladimir Lojanica U novinarstvu od 2001. godine. Kao dopisnik "Blica" iz Užica radi od 2004. Isprofilisao se kao autor reportaža za koje je dobio brojne nagrade: UNS-ovu godišnju nagradu "Laza Kostić" za reportažu (2012), dve nagrade "Dr Marko Mladenović" Medijskog foruma u Topoli za doprinos borbi protiv bele kuge (2019 i 2022), drugu nagradu konkusa za reportažu "Vladimir Vlada Ćosić" u Sremskoj Mitrovici (2022), drugu nagradu Internacionalnog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2014), dve treće nagrade Internacionalnog festivala reportaže i medija"Interfer Zlatna Nika" za novinsku reportažu (2013 i 2019), jednu treću nagradu Internacionog festivala reportaže i medija "Interfer Zlatna Nika" za društveno odgovornu reportažu (2016), nagrade Opštine Čajetina "Zoran Tmušić" za humanost i ljudskost u teškim vremenima (2022). Najbolje reportaže je sabrao u knjigu "Gluv je dan bez ljudi" u izdanju Biblioteke "Ljubiša R. Đenić" iz Čajetine (2022).

Surovo zvuči, ali tako kažu oni koji od ovog posla jedu hleba: da nije bilo tužnih devedesetih, da smo krenuli u Evropu umesto u ratove i da tranzicione godine doneše pošteniju privatizaciju, zanat po kojem se selo kod Užica prepoznaje i koje prošle nedelje zaštiti Unesko, iščezao bi.