Svi znamo za Veliko ratno ostrvo, pa čak i za manje popularno Malo. A tu su i ostala u Beogradu, i to u samom njegovom srcu, poput Ade Međice, Bele Stene, a i Ade Ciganlije koja je nekada, pre uređenja, takođe bila ostrvo. Ipak, postoji još jedno koje je pravi raj za odmor na reci, a nalazi se baš prekoputa obale Višnjice, uz samu Adu Huju - takozvano "Paradajz ostrvo" ili "Višnjička ada".
"Paradajz ostrvo" nalazi se prekoputa špica poluostrva Ada Huja, a ovde je počelo da "niče" sredinom osamdesetih godina prošlog veka.
Nalazi se na svega osam kilometara od centra Beograda, nekih 15, 20 minuta kolima, dok vas tamo čeka čamac za prevoz putnika, a svoje neobično ime dobilo je po, kao što mu i sam naziv kaže - paradajzu.
Na njemu se, naime, pojavio samonikli paradajz, pa je tako ostrvo dobilo i naziv po kome je prepoznatljivo.
Kako je nastalo "Paradajz ostrvo"
Inače, reč je o prirodnom, ali relativno novom ostrvcetu, koje se kao dar prirode pojavilo osamdesetih godina, kada je Dunav počeo da nanosi zemlju koja je stvorila novu beogradsku adu, kako se nazivaju ovakva rečna ostrva.
Umešao je tu prste i čovek, koji je “doprineo” stvaranju onim čime je raspolagao - šutom. Ipak, ovo je sada jedna prava prirodna oaza, budući da je šuma prekrila gotovo celu površinu ostrva, koja iznosi 2 hektara.
Kao i Ada Huja (koja je, takođe, ranije bila ostrvo), Paradajz ostrvo dugo je bilo zaboravljeno – rastinje je na njemu džigljalo, a ono njega, nažalost, skupljalo se smeće koje je voda nanosila.
Pre nekoliko godina ono je, konačno, uređeno i danas predstavlja pravi raj za građane Višnjice, Banje i Karaburme. Tada je ostrvce dobilo i svoju trim stazu, mali drveni amfiteatar, terene, sojenice…
Sada je ovo mesto ne samo za odmor i rekreaciju, već i za ribolov, pa čak i za kupanje.
Žikica zaslužan za obnovu Paradajz ostrva
Treba spomenuti i ime čoveka koji je za uređenje ostrva bio najzaslužniji – to je Žikica Cvetković, koji je shvatio koliko smo zanemarili našu prirodu kada od smeća nije mogao čamcem da zaplovi dunavskim rukavcem kod Ade Huje.
Iskoristio je priliku i konkurisao na jednom opštinskom projektu za uređenje životne sredine, dobio sredstva, i sa svojim Udruženjem "Eko pokret štediša" krenuo da radi, piše sajt Kaldrma.
Ostrvo je tada najpre bilo oslobođeno smeća koje je stalo u čak 8.000 džakova!
Ovaj deo grada, inače, pre razvoja industrije početkom 1950-tih bio je mnogo čistiji. I Ada Huja bila je ostrvo, a na njemu plaže. Tu se negde nalazi i izvorište sumporne vode, pa nije čudno što je naselje kraj Višnjice prozvano Višnjička banja.
Nažalost, sa razvojem Beograda u toku šezdesetih na ovom potezu je formirana gradska deponija koja je izuzetno naružila i zagadila ovaj kraj. Zatvorena je 1974. godine i prebačena dalje, u Vinču.
(Kaldrma)
