Stručnjaci naglašavaju da je prevencija ključna, a redovno i kontrolisano odlaganje smeća značajno doprinosi smanjenju broja glodara u gradu
Dok se jedni bore protiv pacova kao štetočina, drugi ih sa ljubavlju drže kod kuće, što pokazuje da odnos prema životinjama često zavisi od okruženja i lične percepcije
Vrućina i leto su vreme ne samo komaraca, stenica i osa, nego i miševa, pacova i ostalih glodara. Izuzetno opasni po zdravlje ljudi i bezbednost imovine jer prenose brojne zarazne bolesti - od hantavirusa preko groznice do u ekstremnim slučajevima one najpoznatije - kuge. Ovo je vreme kada se deratizacija pojačano sprovodi, mnogi čiste dvorišta, podrume, šahtove. Ali... ima i onih kojima su pacovi domaći ljubimci. U Beogradu se večeras organizuje treći beogradski skup ljubitelja pacova. U pitanju su gajeni, dekorativni glodari, a posetioce očekuje druženje sa istomišljenicima, maženje sa pacovima i razgovor o svim pacovskim temama.
Veliki broj posetilaca došlo je da upozna ove male, slatke i neobične kućne ljubimce.
Pacovi, kada se drže kao kućni ljubimci, mogu biti veoma dobri prijatelji sa psima i mačkama, a poznati su i po tome što su veoma umiljati. Prema iskustvima vlasnika, mužjaci su često umiljatiji od ženki. Ono što znamo jeste da su ovi kućni ljubimci uglavnom braon-sive ili crno-bele boje.
Stručnjaci kažu i da je pacov mnogo inteligentnija životinja od samog hrčka, zato što nikad neće pobeći od svog vlasnika i zato što će uvek tražiti da se mazi.
Povećan broj pacova u Beogradu najčešće je rezultat građevinskih radova, zatim blizina reka i otvorenih kontejnera, a upravo su ti otvoreni kontejneri mesta gde mi najčešće viđamo te divlje pacove, i oni bude jezu kod većine građana.
Ekipe za deratizaciju ovih dana imaju pune ruke posla širom prestonice
Iako pravilno negovani kućni pacovi predstavljaju minimalan rizik po zdravlje, njihovi divlji rođaci na beogradskim ulicama sasvim su druga priča: ekstremno visoke letnje temperature stvorile su idealne uslove za njihovo ubrzano razmnožavanje.
Upravo zato ekipe za deratizaciju ovih dana imaju pune ruke posla širom prestonice. Zbog vrelih dana broj glodara osetno raste, a glavna žarišta su dobro poznata okolina kontejnera, mračni podrumi i beogradska kanalizacija.
- Ekipe su postavljale preparat, takozvani rodenticid, za suzbijanje glodara. Kada glodari pojedu i konzumiraju ovaj preparat, oni ugibaju na način koji najbliže može da predstavi način na koji bi oni uginuli prirodnom smrću. Vrlo je važno da postavljen preparat ne diraju deca i kućni ljubimci. Na svakom mestu u podrumu zgrada i kuća je postavljeno obaveštenje koje jednostavno ukazuje na to da preparate ne treba dirati - kaže Jovan Ivačković iz firme EKO-DEZ.
"Građani mogu mnogo da učine na prevenciji"
Miševi i pacovi mogu biti i tihi prenosioci ozbiljnih pretnji po zdravlje. Naime, neke bolesti mogu ostaviti za sobom putem urina, izmeta ili parazita koje nose. Da bismo se zaštitili, stručnjaci kažu da je ključna prevencija, zbog čega gradovi i opštine redovno sprovode sistematsko suzbijanje glodara.
- Građani mogu mnogo da učine na prevenciji, pre svega na odlaganju smeća u kontejnere na kontroli odlaganja otpadaka hrane. Veliki broj gradova i uopšte mesta koji su uspeli da naprave kontrolu odlaganja smeća su uspeli i da kontrolišu populaciju glodara. Tako da, veoma značajan deo populacije glodara čini i ponašanje nas kao građana- smatra Ivačković.
Dok se jedni bore protiv pacova u podrumima, drugi ih sa ponosom i ljubavlju drže u svojim domovima. Ista životinja, a dva potpuno različita sveta, što nam pokazuje da strah i naklonost često zavise samo od toga sa koje strane ulaznih vrata se nalazimo.
