Maja, koja živi ispod podvožnjaka, ne izražava velike želje osim osnovnih potreba poput hrane i toplote.
Uprkos trenutnoj situaciji, Maja se nada boljem životu u budućnosti, izražavajući želju da sledeću godinu dočeka u dostojanstvu i toplini.
Dok je Beograd, uoči dočeka Nove godine, obasjan svetlima i muzikom, a hiljade ljudi na trgovima i ulicama slave dolazak Nove godine, postoje i oni za koje praznici nemaju sjaj. Dok većina uživa u toplini doma, ima i onih koji ovu noć dočekuju sami, bez krova nad glavom, na hladnom betonu beogradskih podvožnjaka.
Jedna od njih je Maja, žena koja već godinama zimske noći provodi ispod podvožnjaka na Zelenom vencu. Pokrivena starim jorganom, izložena hladnoći i nemilosti vremena, Maja tiho posmatra prolaznike koji žure i raduju se prazničnoj euforiji.
Iako u izuzetno teškoj životnoj situaciji, kaže da nema posebne želje.
- Dobro mi je ovde, ništa mi ne treba. Nemam velike želje, samo da ne budem gladna i da imam za nešto da pojedem - kaže Maja za "Blic".
Noći su, kako priznaje, duge i teške, naročito zimi.
- Bude mnogo hladno, ali ima dobrih ljudi. Neko stane, ostavi novac, neko donese hranu. To mi znači najviše. Značilo bi mi i malo odeće da me ugreje - priča ona.
Nada za bolji život
Ipak, iza mirnog tona krije se nada da će se njen život jednog dana promeniti.
- Nadam se da će se pojaviti neko ko će mi pomoći da više ne živim na ulici. Svako zaslužuje šansu - kaže Maja tiho.
Dok se kazaljke približavaju ponoći, Beograd slavi. A u senci praznične raskoši, pod betonom podvožnjaka, Maja i mnogi poput nje čekaju novu godinu sa jednom željom – da sledeću dočekaju na toplom, sa dostojanstvom koje svako ljudsko biće zaslužuje.
