Posle deset dana razmišljanja, sama sa dva psa krenula je automobilom na zahtevno putovanje od 3.000 kilometara.
Najopasniji deo puta bio je prelazak granice sa Turskom, kroz oblast Adana, gde je očekivala napade.
Kako izgleda povratak iz ratne zone sopstvenim automobilom i koliko je snage potrebno za takvu odluku, ispričala je Beograđanka Ivana Vasić, fitnes instruktorka koja se nakon osam godina života u Erbilu vratila u Srbiju.
Ona je kao fitnes trener radila u Erbilu, glavnom gradu iračkog Kurdistana koji se nalazi na severu zemlje. Zbog pogoršane bezbednosne situacije na Bliskom istoku i straha za sopstveni život, Ivana je krenula sama sa dva psa na putovanje ka Beogradu.
Deset dana razmišljala o povratku
“Osećam se sigurno, stabilnije nego pre 10 dana, ali mi je u glavi i dalje šta ću dalje, ali sam sigurna da sam donela pravu odluku“, rekla je Ivana u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 , koja je otkrila koliko je dugo razmišljala o povratku u Srbiju.
“Deset dana, kada sam čula da se situacija ne smiruje. Škole su zatvorene i ne znaju kada će početi da rade, klijenti su počeli da otkazuju treninge, tada sam razmišljala da je možda trenutak da se povučem iz tog mesta i da sačekam dok se ne otvore škole i sve počne da funkcioniše normalno, da sačekam u svojoj zemlji na bezbednom mestu“, kazala je Ivana u gostovanju na televiziji K1, a zatim opisala kakav je Erbil u kojem je provela osam godina.
“Prelep je. Ljudi su divni, zaista. Postoji stari deo grada u kojem je vreme kao stalo, da li je stalo zbog rata ili je ostala ta energija tu kao u najstarijem gradu na svetu, ne znam. Oseća se da smo stali negde u vremenu. Drugi deo grada gde ja živim je bukvalno kao Dubai, tu je sve luksuzno, grade se zgrade, sve izgleda prelepo“, objasnila je.
U Iraku se osećala bezbedno
Kako kaže, tokom boravka u Iraku osećala se bezbedno.
“Osećala sam se jako bezbedno za svih ovih osam godina, bezbednije čak nego i u Srbiji. Živela sam sama, jako poštuju žene. Nikada nisam imala nikakav incident, jako bezbedno sam se osećala. Nikada nisam osetila neprijatnost i tako osam godina“, kaže Ivana i objašnjava kako je donela odluku da krene na put.
“Rekla sam sebi – ja ću morati da vozim tri hiljade kilometara. Nisam se plašila, nemam strah ni za šta. Samo me je mrzelo da vozim, znam da je to vremenski dugo. Shvatila sam da će mi trebati jedno pet ili šest dana jer moram da odmaram. Onda sam rekla sebi – ma ko će da vozi pet dana, da spavam svaki dan na drugom mestu, pa sam došla na ideju da to skratim, da vozim koliko god mogu preko dana, jer iskreno noću ne volim da vozim, a putevi mi nisu poznati. Razmišljala sam koliko mogu da vozim od sedam ujutru dok ne padne mrak, za koliko mogu da stignem u Srbiju. Shvatila sam da mogu da stignem za dva i po dana, tako je i bilo. Ja i moja dva mala psa“, priča Ivana i govori koje su deonice bile najkritičnije.
“Samo deo na početku kada sam prešla granicu sa Turskom, mesto Adana. Rekli su da će da gađaju baš taj deo, onda sam gledala kroz prozor da li nešto leti. Nema znakova, nema sirena pre nego što krene da se dešava nešto. Taj deo sam brzo vozila, kada sam prošla, mnogo mi je bilo lakše”, kaže.
Pauza od svega, pa otišla na Rtanj
Ipak, povratak u Srbiju donosi i nove izazove.
„Razmišljam šta ću da radim, kako ću se snaći u Srbiji, moja karijera je iza mene i idem u državu u kojoj sam rođena, a moram da krenem sve iz početka, a imam 39 godina, dok sam tamo napravila ceo svoj život“, dodaje.
Po dolasku u Srbiju, odlučila je da napravi pauzu od svega.
“Dva-tri sata sam dala sebi da ne razmišljam ni o čemu, a onda sam otišla na Rtanj da se penjem”, objasnila je Ivana, a zatim ispričala i zanimljiv detalj sa samog polaska iz Erbila, kada su je ispratili prijatelji.
“Drugarica koja je isto Srpkinja, umesto vode je prosula rakiju za mnom”, kroz osmeh je ispričala.
(K1)
