ORBAN ODLAZI, MILIJARDE NA ČEKANJU: Hoće li novi kurs Budimpešte zakočiti ključne projekte sa Srbijom – koja je sudbina NIS-a i brze pruge

Da je svet jedno veliko selo i da je u njemu sve politika pa i ekonomija, davno je jasno ali nakon dešavanja na Bliskom istoku, a sada i izbora u Mađarskoj, to je još jasnije jer iako se bura oko promene vlasti kod naših suseda polako stišava, čini se da u Briselu, Vašingtonu, Moskvi i drugim prestonicama još traje. To trajanje je vezano za kalkulacije kako će promena političkog kursa Budimpešte uticati na onaj ekonomski.

Od tih nedoumica nije pošteđen ni Beograd, tim pre što dve države su ušle u niz zajedničkih projekata koji su uglavnom vezani za energetiku ali ima i drugih infrastrukturnih, poput onih vezanih za železnicu.

Od nafte do pruge: Koji su ključni projekti na stolu i ko o njima odlučuje

Neki su završeni, ali ima i onih nezavršenih,među kojima je najvažniji, NIS, čija sudbina bi trebalo da se reši do 22. maja, kada je rok da se završe pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefra.

U celoj toj priči, pored Moskve i Budimpešte je i Vašington,odnosno OFAK, koji je oderedio ovaj datum, ali bi do 17. aprila trebalo da da i operativnu licencu NIS-u. Sve to ukazuje da ova akvizicija nije jednostavna jer Gaspromnjeft je i dalje većinski vlasnik ove naftne kompanije i sada bi, nakon promene političkih igrača u Mađarskoj , moglo da se otvori pitanje u kom pravcu će ići ovaj proces.

Logika stvari nameće da Budimpešta taj posao ne bi trebalo da zaustavi nova vlast, jer je reč o poslu koji bi njihovu kompaniju svrstao u važnog evropskog igrača. Ovo tim pre što MOL nije u državnom vlasništvu jer vlada poseduje samo 25 odsto akcija, dok više od 50 procenata, predstavljaju imovinu međunarodnih finansijskih institucija, među kojima su i neke američke.

Ono što sada može biti problem to su potezi Rusije, koja se u ovaj poduhvat upustila nevoljno i uz blagoslov Orbana. Da li taj blagoslov sada važi i za Mađara, neizvesno je jer je on u predizbornoj kampanji stavio do znanja da je naklonjen Briselu. Ono što je izvesno, bar nakon pobede, to je da iako nema nameru da se odrekne milijardi evra iz EU, koje su bile zamrznute tokom vlasti Orbana, čini se da mu u ovakvim globalnim dešavanjima ne isplati da se odrekne ruskih energenata.Pitanje je samo da li taj njegov blaži kurs,koji je najavio nakon pobede, bi prihvatio Putin, koji je sve ovo dogovarao sa Orbanom.

Sudbina NIS-a i uloga MOL-a: Da li će pregovori biti završeni do 22. maja

Stručnjaci kažu da nakon novih dešavanja u Mađarskoj, kada je reč o Srbiji, treba sačekati razvoj događaja ,bar kada je reč o NIS-u. Za profesora doktora Nikolu Rajakovića sa Elektrotehničkog fakulteta je važno da se odluke u energetici ne donose na prečac već se gleda dugoročni interes kod ovakvih akvizicija.

- Za mađarski MOL je taj dugoročni interes važan jer će kupovinom većinskog paketa postati značajn igrač na evropskom tržištu. Treba da se naglasi da ova kompanija nije u većinskom vlasništvu mađarske vlade jer je u njenom posedu je samo oko 25 posto, pa ni promena kursa oko kupovine NIS-a, nije u njenoj nadležnosti, već bi on mogao da dođe iz Moskve. Vreme će biti sudija i videćemo kako će se u ovoj situaciji postaviti pre svega Moskva-navodi za “Bllic Biznis” profesor Rajaković.

Slično mišljenje ima i urednica magazina “Biznis” Radojka Nikolić .

- Ono što je sigurno, Mol je jako zainteresovan da se ta transakcija okonča, zato što su to dugoročni strateški planovi Mađarske, bez obzira na to što je došlo do promene vlasti u Mađarskoj. Njima je stalo da budu dominantni energetski igrač u ovom regionu, da kontrolišu, da poseduju, da distribuiraju, da zarađuju i da, kako Mol kaže, obezbeđuju energetsku stabilnost čitavog ovog regiona, od Mađarske, preko nas, pa sve do Slovačke. Ne treba zaboraviti da o svemu ovome ne odlučuje samo Budimpešta već i da su u postupku sa NIS-om uključeni američki OFAC, s jedne i s druge strane Rusija kao većinski vlasnik NIS-a. I Vašington i Moskva, podržavale su Orbana pa njegov silazak sa vlasti posredno može da utiče, što ne mora da znači, i na situaciju sa NIS-om. Dakle, moguće je, ne mora da se dogodi, da se ne samo iz Moskve već i iz Vašingtona utiče na taj proces, a na koji način, teško je predvideti-kaže Nikolić.

Ipak, predsednik Aleksandar Vučić kaže da se sa promenom vlasti, planovi sa MOL-om ne menjaju.

- Oni očekuju uskoro sa nama potpisivanje shareholder agrementa i međudržavnog sporazuma, i verujem da će biti spremni za to. Naravno, to nije lako potpisati jer tu imaju oni neke teške uslove, mi neke teške uslove za njih. U svakom slučaju, naši se tiču rada rafinerije i činjenice da ne možemo da budemo, da dobijamo više obaveza nego što smo ih imali u odnosu sa Rusima ali verujem da ćemo naći kompromisno rešenja - rekao je Vučić.

Koliko je u to kompromnisno rešenje uključen emiratski ADNOK, koji ima mnogo veće probleme zbog krize na Bliskom istoku, ne zna se i čini se da je njihova uloga u ovom aranžmanu drugostepena. Ostaje pitanje da li će u prvostepenoj ulozi ostati projekat, koji je u ranoj fazi, a to je naftovod između Srbije i Mađarske. On bi trebalo da poveže našu rafineriju sa naftovodom “Družba”, kojim bi ruska nafta išla u Centralnu Evropu i bio alternativni pravac snabdevanja JANAF-u. U tu priču je uključena i Ukrajina i zavisi i od toga da li će Mađar uspeti da ubedi Zelenskog da ponovo omogući transport nafte preko „Družbe”. Jer ako ona ne bude radila, pitanje je šta će biti i sa naftovodom koji gradimo sa Mađarima. MOL u tim okolnostima više neće imati konkurentsku prednost pa je pitanje da li mu se isplati da investira u nove projekte. Pored Ukrajine tu je i Brisel jer EU ima konsenzus da zabrani prolazak ruske nafte „Družbom”.

Profesor Nikola Rajaković sa Elektrotehničkog fakulteta, koji je i predsednik Saveza energetičara Srbije, za “Blic Biznis” kaže da u novoj preraspodeli snaga bi moglo da dođe do popuštanja Ukrajine.

- Pitanje je koliko će ruski energenti biti prihvatljivi za Evropu, koja je svesna da je odricanjem od ruskih energenata sebi pucala u nogu. Ako se izuzme politika, nastavak saradnje Srbije i Mađarske u energetici ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. Jer je u interesu i Peteru Mađaru da se reciprocitet, koji postoji između naše dve zemlje, produži. Mađarska danas skoro 60 odsto svojih potreba za gasom pokriva preko Srbije, odnosno „Balkanskim tokom” pa im ne bi koristilo da ostanu bez tih velikih količina. Dakle, međuzavisnost treba da postoji i svaka strana treba da izvuče najbolje iz tog odnosno vezan za sigurnije snabdevanje energentima i što povoljnije cene. Osim pitanja o snabdevanju ruskom naftom i gasom, postavlja se i pitanje mogućeg učešća Srbije u gradnji nuklearke „Pakš 2”, koju Mađarska gradi sa „Rosatomom”. Pri tome, ne treba da se prenebregne činjenica da su SAD izuzele u ovom slučaju ruski kapital u „Pakšu” od sankcija Rusiji – objašnjava profesor Rajaković.

Iz cele ove priče, ne bi trebalo izuzeti i veliki projekat vezan za brzu prugu Beograd-Budimpešta. Najave su bile da će biti otvorena pre izbora u, ali Mađari nisu stigli da je testiraju. Ova pruga je veliki projekat u koju je pored Mađarske i Srbije, interes našla i Kina čije firme su prugu gradile kao deo „Pojasa i puta“.

Ako interes na relaciji Beograd -Budimpešta bude građen po principu da je ekonomija oružje politike, onda treba sačekati da se vidi da li će to oružje koristiti Peter Mađar. To ne bi bio dobar scenario. Bolji bi bio onaj ako se krene putokazima Ištvanja Kopitanija, bivšeg Šelovog top-menadžera, kao budućeg ministra energetike, koji je čitav život radio u naftnom sektoru i rukovodio se pragmatičnim, a ne političkim motivima.